Iz izdavačke kuće Kontrast stigla nam je najava da će drugi deo trilogije „Valis“ Filipa K. Dika, Prodor božanskog (1980), biti objavljen do sredine oktobra.

Trilogija „Valis“ završni je segment Dikovog proznog stvaralaštva, u kome autor svoj tematski fokus pomera na lične preokupacije metafizikom i teologijom.

Radnja romana Prodor božanskog dešava se u neutvrđenoj budućnosti, stotinu ili više godina nakon događaja opisanih u uvodnoj knjizi trilogije. Ovo delo nastavlja da preispituje, menja i iznova iscrtava nepostojane granice stvarnosti spojem religije, tehnologije, nauke i ludila u bezgranično kreativnom fildikovskom multiverzumu.

Knjige iz „Valis“ serijala nikada ranije nisu bile prevođene na srpski jezik, a tog kompleksnog i nimalo zahvalnog poduhvata prihvatio se prof. dr Mladen Jakovljević, autor studije Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika i jedan od najistaknutijih domaćih proučavalaca lika i dela slavnog američkog pisca.

Govoreći o knjizi Prodor božanskog Mladen Jakovljević skreće pažnju na neke od brojnih specifičnosti koje ovo delo donosi u odnosu na prvu knjigu trilogije.

„Iako prvobitno započet kao nastavak Valisa, Prodor božanskog ne nadovezuje se na njega na očekivan način jer sa njim nema uočljivih dodirnih tačaka u smislu likova i zapleta“, kaže Jakovljević. „U njemu nema Fila i njegovog alter ega Konjoljuba Debelog, Kevina, Dejvida, Šeri Solvig, mesta na kojima su živeli i posećivali ih, nema ni Kevinove mrtve mačke, niti se radnja Valisa u bilo kom smislu direktno nastavlja u ovom romanu. Ipak, roman se s pravom smatra delom navedene trilogije, prvenstveno zato što oba romana apostrofiraju ista pitanja, dileme i probleme s kojima se protagonisti suočavaju, pri čemu od čitaoca zahtevaju spremnost za odvažan iskorak iz okrilja uobičajenih naučnofantastičnih tropa, kao i iz poznatog prostorno-vremenskog kontinuuma“.

„Kao i većina Dikovih ranijih ostvarenja – među kojima su Ubik, Tamno skeniranje, Sanjaju li androidi električne ovce? – i romani iz trilogije ‘Valis’ predstavljaju fikcionalni, tekstualni pokušaj pronalaska odgovora na dva ključna pitanja na koja je Filip Dik bio usredsređen: ‘Šta je autentično ljudsko biće?’ i ‘Šta je stvarnost?’“, ističe Mladen Jakovljević.