Subotnje izdanje dnevnog lista Politika, u dodatku posvećenom kulturi, umetnosti i nauci, donelo je preporuku naučnofantastičnog romana “Mehanička devojka” Paola Baćigalupija. Tekst prenosimo u celosti:
Mehanička devojka
“Ono što znaš ne možeš da objasniš, ali osećaš. Osećao si čitavog života da sa ovim svetom nešto nije u redu. Ne znaš šta, ali ono je tu, kao šiljak u tvom umu, koji te tera da poludiš” – rekao je Morfijus u čuvenom filmu braće Vačovski “Matriks”. Slična atmosfera otuđenosti sveta primetna je i u romanu “Mehanička devojka” mladog američkog pisca naučne fantastike Paola Bačigalupija. Već prvi pogled na ovu knjigu podseća na žanrovski sličnu umetnost, na ono što smo, između ostalog, mogli da vidimo u čuvenom filmu Ridlija Skota “Blejdraner”. Bačigalupi se bavi temom genetskog inženjeringa, poigravanjem idejom Božje kreacije, pravljenjem sintetičkih ljudi, zgodnih devojaka. Radnja romana smeštena je u Bangkok, u daleku budućnost, u kojoj je bioinženjering postao bezobrazno agresivan, dovodeći čak do uništenja useva, nestašice hrane i energenata. Čovek po imenu Anderson Lejk traga za skrivenim skladištem semena, u nameri da dospe do “genetičkog zlatnog rudnika” i da pronađe stručnjaka koji stvara useve otporne na bolesti. Lejk susreće Emiko, neobično lepu, ali “modifikovanu” devojku, humanoida, jednu iz serije “novih ljudi”, ljubavnica, vojnika, robota. Knjigu je objavila Kompjuter biblioteka, u prevodu Slobodana Šećerovskog.
“Ono što znaš ne možeš da objasniš, ali osećaš. Osećao si čitavog života da sa ovim svetom nešto nije u redu. Ne znaš šta, ali ono je tu, kao šiljak u tvom umu, koji te tera da poludiš” – rekao je Morfijus u čuvenom filmu braće Vačovski “Matriks”. Slična atmosfera otuđenosti sveta primetna je i u romanu “Mehanička devojka” mladog američkog pisca naučne fantastike Paola Bačigalupija. Već prvi pogled na ovu knjigu podseća na žanrovski sličnu umetnost, na ono što smo, između ostalog, mogli da vidimo u čuvenom filmu Ridlija Skota “Blejdraner”. Bačigalupi se bavi temom genetskog inženjeringa, poigravanjem idejom Božje kreacije, pravljenjem sintetičkih ljudi, zgodnih devojaka. Radnja romana smeštena je u Bangkok, u daleku budućnost, u kojoj je bioinženjering postao bezobrazno agresivan, dovodeći čak do uništenja useva, nestašice hrane i energenata. Čovek po imenu Anderson Lejk traga za skrivenim skladištem semena, u nameri da dospe do “genetičkog zlatnog rudnika” i da pronađe stručnjaka koji stvara useve otporne na bolesti. Lejk susreće Emiko, neobično lepu, ali “modifikovanu” devojku, humanoida, jednu iz serije “novih ljudi”, ljubavnica, vojnika, robota. Knjigu je objavila Kompjuter biblioteka, u prevodu Slobodana Šećerovskog.
