Izdavačka kuća Alma objavila je knjigu „Perunoslavija: O paganskim bogovima u nepagansko vreme“ poznatog slaviste, filologa i etnolingviste dr Dejana Ajdačića.

Knjiga razmatra oživljavanja drevnih verovanja u paganske bogove kroz razne društvene pojave i književna ostvarenja od 18. veka, pa do današnjih dana.

Paganski bogovi Slovena imaju svoj život pun krajnosti, sjaja i bede u epohama kada u njih nisu više verovali. Fantazije pisaca, rodoljubivih prevaranata, ljudi koji traže sebe u mnogoboštvu i učenih folklorista na različit način osmišljavaju verovanja predaka.

Ova knjiga osvetljava deo tih traganja o veri, sili i moći paganskih Bogova u nepaganska vremena.

Sadržaj:

• Idol Svarožića baltičkih Slovena u romanu Vetar sa mora Stefana Žeromskog
• „O bogovima i blagočesti Slovena“ u Istoriji raznih slovenskih naroda (1794) Jovana Rajića
• O knjizi Святилища и обряды языческого богослужения древних славян по свидетельствам современным и преданиям Izmaila Sreznjevskog
• O nekim mistifikacijama narodnih pesama balkanskih Slovena u 19. veku
• Predstave Peruna u slovenskim književnostima 20. Veka
• Paganski bogovi ljubavi u slovenskim književnostima
• Simboli slovenskih neopaganskih organizacija
• Velesova knjiga u istočnoslovenskoj književnoj fantastici

Prvo predstavljanje knjige „Perunoslavija: O paganskim bogovima u nepagansko vreme“, zakazano je za sredu 10. februara 2016. s početkom u 12 časova u Kulturnom centru Beograda (Trg republike 5).

Dejan Ajdačić (rođ. 1959) je filolog, folklorista, etnolingvista, teoretičar književnosti, prevodilac i urednik. Diplomirao je (1984), magistrirao (1986) i doktorirao (2000) na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, a od 2003. predaje srpski jezik i književnost na katedri slavistike Instituta filologije Kijevskog nacionalnog univerziteta „Taras Ševčenko“.

Objavljuje radove na srpskom, bugarskom, poljskom, ukrajinskom, ruskom, engleskom i italijanskom jeziku i prevode sa ruskog, ukrajinskog, bugarskog, poljskog i italijanskog.

Osnivač je i glavni urednik folklorističko-etnolingvističkog časopisa „Kodovi slovenskih kultura“ (od 1996 – 10 svezaka), i Ukrajinsko-srpskog zbornika „Ukras“ (od 2006 – 8 svezaka). Upravnik je kulturne mreže „Projekta Rastko“. Član je Komisije za etnolingvistiku i Komisije za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista.

Autor knjiga: Izabrana dela (priče, koautorski sa Ivanom Srdanovićem,Beograd, 1988), Novak Kilibarda. Naučnik i književnik (Bar, 2000), Priloziproučavanju folklora balkanskih Slovena (Beograd, 2004), Короткийукраїнсько-сербський словник сполучуваності слів (Kijev, 2005, sa JulijomBilonog), Slavistička istraživanja (Beograd, 2007), Futuroslavija: Studija o slovenskoj naučnoj fantastici (Beograd, 2008, 2009), Футурославія: Літературознавчі огляди про футуро-фантастику (Kijev, 2010), Славістичнідослідження. фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі (Kijev, 2010), Демони і боги в слов’янських літературах (Kijev, 2011), Erotoslavija: Preobraženja Erosa u slovenskim književnostima (Beograd, 2013), Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах (Kijev, 2014), Poredbena srpsko-ukrajinska frazeologija (koautorski sa Lidijom Nepop-Ajdačić, Beograd, 2015), Порівняльна сербсько-українська фразеологія:Навчальний посібник (koautorski sa Lidijom Nepop-Ajdačić, Kijev, 2015).

Priređivač je dvadesetak tematskih slavističkih zbornika (o erotici, antiutopijama, čudima, fantastici, telu, Tesli i dr.) objavljivanih u Beogradu, Krakovu, Kijevu, sastavljač je antologije savremene srpske drame na ukrajinskom „Новітня сербська драматургія“ (2006) i autorskih zbornika radova Vojislava M. Jovanovića (1997, 2001), Novaka Kilibarde (tri knjige1998, 2011), Mikole Rjabčuka (2003), Darka Suvina (2009), Pera Jakobsena (2010) i Ježija Bartminjskog (2011).