U oktobarskom izdanju popularne televizijske emisije posvećene savremenoj književnosti „Vavilon“, koja se emituje na Drugom programu RTS-a, načinjen je opširan razgovor sa profesorom anglistike, piscem i proučavaocem fantastike, Mladenom Jakovljevićem, povodom njegovih romana Izbledele duše i Kad se vratim, objavljenih u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Prilog je priredila urednica emisije, Jasmina Vrbavac.

Uz zapažanje da su dva Jakovljevićeva romana izazvala veliku pažnju čitalaca i akademske javnosti ukazano je i na to da dela koja je on u svom akademskom radu proučavao i prevodio nisu uticala na njega motivski koliko činjenicom da pri pisanju ne treba sebe ograničavati, sputavati i rukovoditi se velikim uzorima nego treba pronaći sopstveno polje unutar kojeg autor može imati potpunu slobodu. Jakovljević otkriva da se u pisanju rukovodio osećanjima a ne književnim teorijama budući da „kako kada je u pitanju pisanje, tako i kada je u pitanju tumačenje – nema unapred zadatih obrazaca. Dakle, književnost je jedno veliko slobodno polje.“

Udeo narodne književnosti, pre svega mita, narodnog predanja, bajkovitog i snovidnog, narodnih verovanja i mitskih bića, u Jakovljevićevoj prozi zauzima veliki prostor. Ali jedan od centralnih motiva njegovog stvaralaštva čine zaborav i sećanje.

„Vreme je takvo, neumitno. Sve prolazi i ljudi nestaju, mesta nestaju, govor nestaje“, primećuje Jakovljević, naglasivši da je njegova želja bila da sačuva lična sećanja na određene priče, mesta i ljude, uz komentar o ključnoj ulozi fantastičkog u sopstvenom proznom stvaralaštvu. „Ona (sećanja) nisu verno preneta u moju prozu, jer ponekad, u stvari, to puko kopiranje stvarnosti deluje izuzetno neuverljivo i zato ga treba osvežiti fantastičnim detaljima da bi delovalo ne samo mnogo uverljivije, nego i ubedljivije.“ Da bi se to postiglo na bliži, topliji način, primećuje Jakovljević, važno je ne zaboraviti sopstvenu prošlost jer „ono što mi danas činimo jednog dana će biti prošlost i odrediće nečiju budućnost.“

Motiv smrti se u delu Mladena Jakovljevića ukazuje kao ključna tema koja uključuje čitavu kosmogoniju svetske tradicionalne baštine od najstarijih paganskih verovanja, preko drevnih učenja, do hrišćanskih predstava života i onostranog. On smrt vidi kao jedno veliko, kreativno i izazovno polje, bez granica, sa bezbroj ulaza i izlaza.

„Spajanjem brojnih ličnih osećanja, stavova prema duhovnosti, prema religiji, prema tradiciji, mitovima možemo  dobiti različite poglede na smrt, a samim tim i na život, jer jedno bez drugoga ne ide. To je jedno beskrajno polje, čiji se centar nalazi svuda i mi taj centar možemo tražiti gde god to želimo.“

U emisiji je bilo reči i o monografiji Niti u odrazu: interpretativni i poetički pogledi na romane Mladena Jakovljevića koju su priredili prof. dr Vladislava Gordić Petković i prof. dr Dragoljub Perić, a objavljena je u izdanju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao rezultat naučnog okruglog stola održanog u Tršiću, u kojem se dešava značajan deo radnje Jakovljevićevih romana.

„Autori su uspeli da prepoznaju brojne elemente, čak i one koje sam mislio da neće prepoznati. Mislim da, kao autor, mogu pronaći određeno zadovoljstvo u tome da neke stvari ipak ostaju samo moje, jer objaviti prozu koja ima jako puno ličnih elemenata pomalo je i zastrašujuće iskustvo. Vi se ogolite, iznesete deo sebe, iznesete svoje strahove, iznesete svoje žudnje, strepnje, iznesete svoj najveći bol…“ Iz tog razloga, otkriva Jakovljević, deo koji niko neće prepoznati i rastumačiti autoru predstavlja važno sidrište. „I to je ono što bih ja voleo da tako i ostane“, zaključio je Jakovljević.

Ceo prilog Jakovljevićevog gostovanja u emisiji „Vavilon“ možete pogledati ovde (prilog počinje na 18:18):