Crvenkapa je možda išla ka bakinoj kući ali antropologe mnogo više interesuje odakle je došla i kako se priča o njoj proširila. Primenom matematičkog modela koji koriste biolozi kako bi proučavali evoluciju vrsta, stručnjaci su uspeli da stvore neku vrstu “evolutivnog drveta” popularne bajke, pokazala je studija objavljena u listu “PLOS ONE”.
Projekat, na čelu sa Džejmijem Tehranijem sa engleskog Univerziteta Daram, pokazao je da “Crvenkapa” deli “koren” sa drugom popularnom narodnom pričom “Vuk i deca”.
“To je kao biolog koji pokazuje da ljudi i majmuni imaju istog pretka ali su se razvili u drugačije vrste”, objasnio je on.
“Vuk i deca” je priča o vuku koji se prerušava u kozu i pojede njenu decu. Priča koja potiče iz prvog veka bila je popularna u Evropi i na Bliskom istoku. “Crvenkapa”, gde veliki i zli vuk pojede devojčicu pošto se prerušio u njenu baku pojavila se 1.000 godina kasnije. Priču su zapisala braća Grim u 19. veku ali njeni koreni vode poreklo iz usmenih tradicija Francuske, Austrije i severne Italije, otkrio je Tehrani. A varijacije na temu mogu se čuti u Africi i Aziji, uključujući i “Tigrovu baku” koja se priča u Japanu, Kini i Koreji.
Kako bi otkrio istoriju priče, Tehrani je koristio metod koji se naziva filogenetska analiza na 58 varijacija priče i fokusirao se na 72 varijabile, uključujući i to da li je glavni lik dečak ili devojčica, grupa ili rođaci, da li je zlikovac vuk, tigar ili nešto drugo, kakve su trikove koristili negativci i da li je glavni lik preživeo.
Proces podrazumeva da se daju poeni za svaku varijabilu zasnovanu na sličnosti sa zajedničkim poreklom. Ti poeni kasnije su korišćeni u pravljenju drveta koje pokazuje kako se sve priča širila, menjala i granala.
“Postoji popularna teorija da je arhaična verzija ‘Crvenkape’ potekla iz kineske usmene tradicije i odatle se proširila na zapad”, rekao je Tehrani. “Moja analiza pokazuje da je kineska verzija derivat evropske usmene tradicije”.
Terani je rekao da se nada da će njegova studija baciti novo svetlo na migratorne šeme drevnih ljudi.