LEGENDE O PROPASITI I UZDIZANJU VRSTA Spisateljska karijera Kliforda Simaka(1904-1988) svojevrsni je presek razvoja naučne fantastikeu SAD . Zanat je, od 1931.g. “pekao” u brojnim časopisima jeftine “ palp ” fantastike koji su tražili – i dobro plaćali – pre svega tzv. “ spejs opere ” odnosno akcione jurnjave po Svemir u, sa mnoštvom bizarnih bića i hrabrim astronautima sa Zemlje(koji uvek pobeđuju na kraju). Pošto su čitaoci ovih izdanja prevashodno bili dečaci pred autore-najamnike postavljao se zadatak da pišu jasno i uzbudljivo, bez ikakvih literarnih ukrasa.Simakje uspešno poštovao takve obrasce i zahteve ali su njegove priče postepeno počele da odstupaju od kanona paraliteraturei uspostavljaju profil serioznije, umetnički relevantnije naučne fantastike . U periodu od 1944. do 1947.g. objavio je sedam priča koje će, uz osmu priči napisanu 1951, objediniti u roman “ Grad ” objavljen kao knjiga 1952. (u tom periodu je naučna fantastikatek počinjala da se pojavljuje u knjiškom obliku na tržišti SAD ). “ Grad ” je uz romane “ I ovo nanovo ” (1951.) i “ Prsten oko Sunca ” (1952.) deo trilogije koja se bavi klasičnim temama naučne fantastike– odnosom ljudi i robota/androida , putovanjem kroz vreme odnosno alternativnim/paralelnim stvarnostima. Dešavanja u ovim romanima kao i u većini ostalih Simak ovih dela opisuju se kroz vizure prostodušnih, iskrenih farmera sa srednjeg zapada SAD , čiji pastoralni, pošteni život i jedinstvo sa Prirodombivaju narušeni ultimativnim tehnološkim napretkom koji poništava tradiciju. Simak ova proza je lepršava, šarmantna, jednostavna, dopadljiva i pitka, često obojena melanholijom ali i radošću i optimizmom. Još za života Simak je smatran klasikom žanra i uživao veliku naklonost čitalaca i kritike.
“ Grad ” je koncipiran kao zbirka legendi koje nebrojano godina oko logorskih vatri pričaju Psi . Instruktivni uvod u svaku priču objašnjava stavove pojedinih teoretičara o njihovom poreklu i mogućim značenjima. Legende prate raspad urbanog života ljudske civilizacije uzrokovan jeftinom atomskom energijomi hranom iz hidroponik a zbog čega zemljište gubi vrednost pa ljudi odlaze iz gradova i žive u prirodi (tako više nema ni velikih meta za atomske ratove). Nestanak gradova povlači gubitak snage državnih institucija jer mnoštvo ljudi nestaje iz sistema. Ključnu ulogu u ovim procesima ima porodica Vebster : jedan od njih proglašava smrt gradova, drugi, zbog svoje agorofobije , sprečava veliki skok u civilizacijskom napretku, treći je, ne bi li se iskupio, modifikovaoPsetako da oni mogu da govore, četvrti dozvoljava otkrivanje novih puteva koji idu na uštrb opstanka rase. Vremenom se gubi kohesiona snaga ljudske vrste, oni se, na Zemljii u Svemiru, rasipaju i nestaju, ljudi-mutantiodlaze u druge dimenzije a Psipostaju gospodari Zemlje i razvijaju svoju civilizaciju koja, bezuslovno poštujući visoko etička načela, uspeva da izbegne zamke koje su uništile Ljudsku rasu.
Simak ova početna ideja je bila protest protiv mogućeg rata i masovnih uništenja; sa tih temelja “ Grad ” se izdigao u nadahnutu prozu koja se, u zavodljivim, poetskim pričama,bavi temeljnim dilemama razvoja i opstanka čovečanstva. Početni segmenti dela su literarno i kompozicijski slabašni ali su potonji sve upečatljiviji. Širina vizija, njihova intrigantnost i začudnost uveliko nadilaze granice naučne fantastikei dosežu do visina seriozne literature. “ Grad ” je vrhunska potvrda Simak ovog talenta, dokaz da podele na žanrove nikako ne označavaju umetničke (ne)kvalitete dela i, nadasve, nesporno remek-delo svekolike literature.
Spisateljska karijera Kliforda Simaka(1904-1988) svojevrsni je presek razvoja naučne fantastikeu SAD . Zanat je, od 1931.g. “pekao” u brojnim časopisima jeftine “ palp ” fantastike koji su tražili – i dobro plaćali – pre svega tzv. “ spejs opere ” odnosno akcione jurnjave po Svemir u, sa mnoštvom bizarnih bića i hrabrim astronautima sa Zemlje(koji uvek pobeđuju na kraju). Pošto su čitaoci ovih izdanja prevashodno bili dečaci pred autore-najamnike postavljao se zadatak da pišu jasno i uzbudljivo, bez ikakvih literarnih ukrasa.Simakje uspešno poštovao takve obrasce i zahteve ali su njegove priče postepeno počele da odstupaju od kanona paraliteraturei uspostavljaju profil serioznije, umetnički relevantnije naučne fantastike . U periodu od 1944. do 1947.g. objavio je sedam priča koje će, uz osmu priči napisanu 1951, objediniti u roman “ Grad ” objavljen kao knjiga 1952. (u tom periodu je naučna fantastikatek počinjala da se pojavljuje u knjiškom obliku na tržišti SAD ). “ Grad ” je uz romane “ I ovo nanovo ” (1951.) i “ Prsten oko Sunca ” (1952.) deo trilogije koja se bavi klasičnim temama naučne fantastike– odnosom ljudi i robota/androida , putovanjem kroz vreme odnosno alternativnim/paralelnim stvarnostima. Dešavanja u ovim romanima kao i u većini ostalih Simak ovih dela opisuju se kroz vizure prostodušnih, iskrenih farmera sa srednjeg zapada SAD , čiji pastoralni, pošteni život i jedinstvo sa Prirodombivaju narušeni ultimativnim tehnološkim napretkom koji poništava tradiciju. Simak ova proza je lepršava, šarmantna, jednostavna, dopadljiva i pitka, često obojena melanholijom ali i radošću i optimizmom. Još za života Simak je smatran klasikom žanra i uživao veliku naklonost čitalaca i kritike.
