Kljun

Ući u Kljun bilo je jednostavno. Timovi su se formirali spontano po samom ulasku u geometrijsko telo. Najviše tri tima su mogla biti u igri. Svaki novi upad u igru donosio bi prednost nekom od timova. Kvalitet pozicije afirmisao je nivo upada. Tim je u stvari zavisio od nivoa predviđajućih upada. Postavka za upad određivala je nivo procene ali je odluku samog upada donosilo „mladunče“ odnosno novi igrač. Mladunče je imalo samo bočne parametre pozicije i na osnovu toga moralo je da upadom odluči pripadnost timu. Niz kvalitetnih upada omogućio bi napad na strukturu druge zone. Bilo je igrača koji su nezavisno od pozicije i parametara vršili upad uvek u krug ignorišući pri tom pozicije kvadrata i trougla. Oni su dobili nadimak π igrači. I druga dva tela su imala  igrače ali su π  igrači dominirali svojim upadima u krug. Postojalo je i pravilo Kljuna kada se poremeti kvota igrača. Ono se sadržalo u tome da je π označavalo udruživanje u momentu prevage. Tada su prelamanja morala da se obave bez novih upada. Najbolja pozicija tri tela usisavala je igrače u momentu prelamanja. To je za mnoge nešto najteže što su ikad uradili.

Laford Lami je ušao u Kljun. Zauzeo je poziciju na bočnom stubu panela „Velikog orkestra“. Odatle je vrlo solidno mogao da prati „prispeće“ odnosno nove upade. Kljun je za one „manje vične igri“ omogućavao klađenje. Mnogi su na taj način obezbedili sebi najbolje organe ili perspektivno putovanje na okolne svetove. Lami je bezbrižno sedeći na bočnom stubu „Velikog orkestra“ počeo da kuje plan. U prvi mah to je bilo više sećanje na plan koji nikada nije ni postojao. 30 stepeni od njega, naslonjen o stub „Velikog orkestra“, sedeo je  igrač kružnice. Zlatasti krug presijavao se na njegovom desnom ramenu. Bilo je više nego izvesno da se kurči pripadanjem kružnici, pogotovu stoga što nikada  nije ušao u situaciju kontre. Kontre gube zlatasti krug i nakon toga nose olovni krug koji baš i ne vole da pokazuju. Ovaj se baš kurčio, plus stoga što je koristio izuzetno retki i omamljujući miris testisa morskog pauka. Morski trutonski pauci su istrebljeni ali im se muda čuvaju zarad moći mirisa. Bio je sin nekog od glorimusa.

Lami je zapalio cigaretu i pogledao u pravcu kurčevitog. Kurčevitom se sada pridružila neka devojka. Prelamanja su bila na vrhuncu i to je bio dobar momenat za klađenje. Utisnuo je u prečku stuba poziv za klađenje i dobio devedeset sekundi za odluku. Kvota je uveliko padala ako ste izabrali poziciju 120 sekundi. Parametri su i ove večeri bili veoma složeni i davali su blede tendencije ali se jedno nametalo. Tim trougla ima odlične podstrukture a krenuo je da razvija i spoljne karaktere. Koordinate klađenja bile su vezane za unos vremena otiskivanja date procene. Lami je to ispoštovao, uneo tu koordinatu amplitudno povezavši poziciju trougla. Amplituda je imala posebno značenje geometrijskog vremena. Povezivanje amplitude nivoa preseka datih odnosa skoro je dupliralo kvotu. Devojka za stolom kurčevitog ga je pogledala radoznalo i dobroćudno. Videla je da se kladio.

Lusana

Juče je po prvi put videla ljudsko lice u temporalu tematskog razlaganja obličja, (TRO) u kabini odziva. Kabina odziva za nju je pretstavljala najvažnije mesto. Razlaganje obličja na sfere i boje imalo je moć jahanja na duginim talasima. Kabina odziva joj je definitivno pomogla da pobedi progonstvo straha. Izlečila se i zbog toga je srećna. Našla je mir i spokoj u srcu. Beskrajno blaženstvo je više od sreće, jer sreća ima granice. Svaka boja je velika nagrada. Stanice koje vode ka drugoj boji i sferi. Unutrašnja struktura boje uvek je nova impresija. Nema kraja razlaganju i plesu avanture sfera. Kabina odziva je svakog praktikanta upućivala na struje i energiju fluida. Juče se strašno iznenadila kada je u kabini odziva ugledala to lice. Sada kada je to isto lice fizički ispred nje, šta sada uopšte sme da pomisli? Ono juče je bilo čudo ali ovo sada…

Videla je kad je zapalio cigaretu i kladio se. Nije mogla da se obuzda. Zurila je u njega tako da je Faskoluandos počeo da je začikava. Faska je i upoznala u predvorju kabine odziva. Umeo je vešto da priđe devojci. Počelo je da ga nervira to što devojka s kojom je došao u Kljun bulji u stranca koji je možda i klon. Naravno, to nije želeo da pokaže. Dao joj je do znanja da je ona već uspela u životu kad je s njim zajedno ušla u Kljun. Nasmejala se, ali ne zbog šale već zbog njegove ogoljene prepotencije zaogrnute jeftinim humorom. Fasko je bio vrlo zadovoljan što je upoznao Lusanu. Ona, u stvari, uopšte nije bila njegov tip. Tačno je da mu je zanimljiva, čak i simpatična, ali ne pokazuje dovoljno divljenja prema njemu, što on smatra neophodnim. Lusana je idealan izbor za njegovog oca, uvaženog glorimusa Elidropa. Fasko je to i ranije radio. Otac je najviše imao poverenja u njega i njegov izbor. Lusana je izgledala znatno mlađe nego što jeste. Prava devojčica, Elidrop ih je takve, voleo. Nakon toga dozvoliće mu valjda da upravlja Pogonom algi. Nameravao je da proširi posao na Severne galaksije. Prerastao je Truton i njegove doživljaje. Alge su sjajan galaktički biznis. Pogledao je još jednom Lusanu i zaključio da ću mu ona napokon obezbediti taj položaj. Eleidrop će smekšati kada mu isporuči Lusanu. Gadio se oca ali mu je bio neophodan zbog njegovog visokog položaja. Znao je isto tako i da se on ocu još više gadi ali ga ovaj ipak trpi jer mu je sin. Poslovni odnos je to što ih spaja. Fasko ne želi da zna za svoju decu, a ne želi ni da bude glorimus.

Odlazak

Lusana se divno zabavljala. Godila joj je pažnja i površno udvaranje. Bezbrižan osećaj ispunio je celo biće. Jedina prava obaveza je biti srećan. Fasko je zaista zabavlja i čini opuštenom. Uživala je u njegovom lupetanju i samohvalisanju. Fasko se razbacivao ali je već počeo da se ponavlja.

– Grešim li ili si ti najlepša devojka ovde?

– Svakako, kad ti tako kažeš….

– Neobično je, ali ti si  ujedno i najlepša devojčica u Kljunu!

– Devojčice ne dolaze u Kljun…

– Dolaze, dolaze, barem ja to znam..

– Ti sve znaš

– Da, ja sve znam i pre pitanja.

Laford Lami je sjajno prošao na klađenju. Ubo je i bočne koordinate. Minimum tri galaktičke karte. Njemu je nešto sasvim drugo odvlačilo pažnju. Kurčeviti se baš trudio oko devojke koja je povremeno buljila u njega. Prava dobitna kombinacija je da kopira svoj KOD, i uvali ga kurčevitom. Takva operacija bi mu dala vremena da se skloni i kasnije napusti Truton bez pritiska od strane primicača. Ustao je i udaljio se od stubova „Velikog Orkestra“. Podigao je dobitak i spustio se niz stepenice. Iz malog boksa uz samo stepenište mogao je da prati platformu Kljuna. Pratiće ih. Strpljenje mu nije nedostajalo.

Fasko se spremao na završnu priču. Lusana s njim mora da pođe do „Čeza“. Želeo je to da izvede bezbrižno i lako. Krenuli su. Ubrzo za njima izašao je i Lami. Fasko je iznenada skočio i počeo da hoda na rukama. U toj akrobatici pomagale su mu i patike s vazdušnim vibrirajućim jastukom. Lusana je prišla na korak i gurnula mu noge ali on nije pao. Fasko se grohotom nasmejao naopačke. Iz te pozicije, smeh je zvučao poput groktanja drogiranog praseta. Do „Čeza“ su mogli na dva jednostavna  ili desetak složenih načina. Složene načine su ignorisali. Fasko je hodajući na rukama došao na početak balonskog puta. Tu je zastao, i s jednim odskokom dočekao se na noge. Raširio je ruke, zalepršao šakama i uzviknuo:

– „Večne Čeze“ su ispred nas…! Ispred nas, Lusana…

Lusana je već jednom bila u „Čezama“, sasvim davno, sa školom. Tada je videla Spokojnog glorimusa, vođu Trutona u prvom galaktičkom ratu. Njegova vizija i dan danas odjekuje kao predanje. Smireni glorimus je u najkritičnijim momentima bio odlučno smiren  i nepokolebljiv. Zapamtila je njegove reči:

– I kada su svi, i kada je sve protiv tebe, ponašaj se kao da je sve u  najboljem redu.

Kročila je na prvi gumbo-balon, zanjihala se i odskočila. U ovo doba gumbo staza je bila skoro pusta. Frisko je preleteo preko nje. Ukrstio je noge i ruke i napravio ukrštenu figuru. Preletali su jedan drugog u talasima. Frisko ju je obgrlio oko struka u vazduhu i bacio uvis. Namera mu je bila da je dočeka i privije na grudi. Lusana je osujetila taj manevar, sklupčavši se, kidajući padom njegov prigrljaj.

Lami je posmatrao sa pristojne daljine njihovu zabavnu igru. Gumbo ples je stvarno bio izazov. Gotovo neodoljiv. Ranjivim pogledom upijao je njihove kretnje, radosne pokrete nepredvidljivog izvijanja gumbomanije. Treba da se usredsredi na momenat prepada. Promena kôda nije tako jednostavna stvar. Potreban je zamašan skup elemenata da bi se to realizovalo.

Mogućnosti su sužene do minimuma uspešnosti, ali on jednostavno nema izbora. Ta vrsta izbora da nemaš izbora često je bila prekretnica galaktičke istorije. Razvodnjili su istoriju do nestajanja, masovnim psiho-trikovima ali njen unutrašnji točak, i pored privida da je nema, nezaustavljivo se obrtao.

Šta je šta?

Ne…Ne…Kuda vodi to „ne“?

Glorimus Elidrop je strpljivo čekao svoj obrok –  Lusanu. Fasko je idiot i podložan svakom grehu ali mu se mora priznati talenat za odabir devojčica. Taj urođeni idiotizam, da se bezrazložno smeje kao da ih privlači i opčinjava. Ume da stvara privid, mada, možda se u stvari on i ne pretvara puno, možda je iskreno idiot.  Kako god, Fasko je njegov sin, samo njegov. Obojica imaju povlasticu međusobnog poznavanja. Njihov odnos je precizno definisan obostranim interesima. Faska interesuje vlasništvo nad galaktičkim pogonom algi. On je sve svoje ciljeve sabio u taj jedan. Elidrop je vešto hranio njegovu gramzivost. Na osnovu iste, Fasko se stvarno trudio. Fasko jeste bio lupež i to onaj koji se svojski trudi i kojem ništa nije teško da bi ostvario svoj cilj. Zasvetlucala je kapija. Muzika dobrodošlice ispunila je hol. Fasko je išao napred a Lusana za njim. Delovali su bezbrižno i zaigrano.

Elidropa je pojava Lusane iskreno razgalila. Ona je za njega bila pravo otkrovenje. Fasko je ovog puta prevazišao sebe. Elidrop je mlade devojke doživljavao mitski i magijski. Svežina rituala „iguane“ koju je razvio do perfekcije omogućila mu je kontrolu i neograničeno uživanje. Mogao je precizno da se podmladi i ostane svež. Ritual „iguane“ počinjao je malim mirisnim bombama koje su sukcesivno eksplodirale duž hola. Svaka mirisna bomba imala je i svoju boju. Elidrop ih je podesio tako da u različitim bojama formiraju ime Lusana.

Fasko i Lusana stajali su u holu. Svetlucavo ime Lusane mirisalo je i bljeskalo. Fasko je bio lažno začuđen. Bilo mu je krivo što se njegova uloga uskoro završava.
Lusana mu je iskreno simpatična. Stvarno je bedno što podvodi ovu čarobnu devojku svom ocu, glorimusu Elidropu.  Preimućstvo da mu je otac glorimus, i da se poznaju, samo je preduslov za ovaj u suštini čist posao. Elidropu devojka –  njemu Galaktička farma algi. S farmom rešava većinu problema. Uostalom, s njom, postaje i vlasnik mora. On, Fasko, posedovaće more, more. Dao bi još šest Lusana ali mu je ipak krivo za ovu jednu.

Lusana je ćutala. Stajala je mirno bez pokreta. Njeno svetlucavo ime doletelo je ispred nje i zaustavilo se. Već je trebalo da bude fascinirana. Na Faskovo iznenađenje, ona se nakon toga okrenula i legla na pod. Sledećeg trenutka već je zaspala. Ovo je bilo krajnje neočekivano. Fasko je zaista bio zbunjen.  Bezobrazno je zaspala bez upozorenja. Neverovatno loše ponašanje. Naljutio se i pobesneo.. Sve simpatije prema njoj su nestale. Hteo je da je išutira dok tako leži na podu i spava. Ovako nešto se dešava prvi put. Elidrop je snažno počeo da se smeje. Gromki smeh pomerio je njeno „ime“, bolje reći oduvao u sasvim drugi kraj hola. Fasko je frustrirano stajao iznad Lusane neodlučan u nameri da li da je išutira. Ne pamti da je ikada bio ovako zatečen. Bes mu je punio pluća.

– Smej se u sebi ako si glorimus.

– Glorimus može da se smeje kako hoće! – uzvratio je Elidrop.

– U stvari ovde ništa nije smešno. Ispunio sam tvoju volju, daj mi pečat farme i spavaj zajedno sa njom, to je tvoja stvar.

– Moja volja je tajna za tvoje gnevno srce.

– Nemam srce, tvoj sam sin!

– Nabaviću ti na farmi novo, ovo mogu da ti izvadim ako hoćeš.

– Neka hvala, samo hoću pečat farme.

Elidrop je prišao Lusani i podigao je. Čudno je zapucketao prstima i ona je ostala da lebdi. Fasko je oćutao. Svaki nastavak dijaloga išao je na njegovu štetu.

Negovane noći…

Elidrop je pažljivo gledao njeno lice. Spokojno, nevino i savršeno. Lebdela je tu kraj njega. Dodirnuo je njenu kosu. To nije učinio rukom već  je svaki prst čekao red da to uradi. Žurba ubija sreću. Neprekinuti niz blagog i klizećeg dodira oraspoložio je njegovu moć. Na vrhu svih neispunjenosti stoji igra plamene želje nepredvidljive raskošne različitosti.

Iguana

Ritual „iguane“ je ritmiku promene crpeo iz zvuka tela. Glorimus Elidrop bio je upućen u privatne tajne kosmosa. To znanje koristio je isključivo za vlastito uživanje i osvajanje krunskog blaženstva. Žustrim pokretom ruke progutao je dve senke iguane. Stvorio se u svetu bez granica. Prigrabio je radost kosmosa, sjedinjenost zvuka i svetlosti. Prislonio je uvo na njenu kosu. Začuo je pevanje svake vlasi. Kakav je to hor? Sve je pucketalo od ritma i zvukova. Svetlost se nije stidela da peva. Zvuk se odbijao od svetlosti i stvarao prazninu. Praznina je izvrnula svoju košulju i stvorila prostor. Energija sjedinjenog zvuka i svetlosti podelila je tamu tako da se jedna tama sada jasno videla.

Lebdeli su. Njegova svest je počela da se otapa i množi u isto vreme. Bio je svuda i nestajao je. Pulsirao je poput nekog mladića od devedesetak trutonskih godina. Lusana je stvarno nešto posebno. Mirnoća s kojom je tako vešto zaspala osvojila ga je. Fasko je izgledao zatečen i nesposoban za tako nepredvidljivu situaciju. Fasko je bio predvidljivo glup. Predivno je setiti se njegovog izraza kada je Lusana zaspala. Tačno, mlad je ali to nije opravdanje. Osobine mladosti nisu jednostavne. Prelamanje ključnih događaja formira stepen odgovornosti. Fasko se uvek ponašao zainteresovano samo za sebe.

To mu je bila poslednja svesna misao. Sve se izmicalo i udaljavalo čudnim brzinama i oblicima. Boje su se rastvarale na čudne svetlosne tačke. Energija je ispunila svaki udisaj. Sve se ponašalo kao živo. Prolazio je kroz materiju bez otpora. Iguane su vrhunski odradile telo. Ples s Lusanom bio je uvod u tačku spajanja energija. Vrteli su se sve brže. Prolazio je kroz nju munjevito bacajući se u pokretu. Disao je Lusanu. Celim svojim srcem, koje je često menjao, voleo je negovane noći. On, glorimus, Elidrop, Veliki vođa Trutona u najtežim situacijama Galaktičkog rata, sada želi da bude samo nestašan dečak.