Naučnofantastični roman “Mudrijaši” u kome pisac Ilija Bakić stvara novu pripovednu formu kombinujući crtež i reči, dobio je prikaz u okviru nedeljnog dodatka lista Blic. Tekst je objavljen 01. jula 2012. godine u književnom dodatku, a potpisuje ga književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Tekst prenosimo u celosti:

Mudrijaši
OVAJ JE ROMAN: duhovita svemirska žanrovska bajka sa elementima grafičke novele u vestern maniru opštih mesta: salun, Bezimeni, Propovednik, pucaljke (laserske i sl.), a sve se dešava u nedefinisanom prostoru paralelnih univerzuma svih galaksija. Efektno poigravanje trivijalnim žanrovima – SF, vestern – nije samo sebi svrha: gde su granice mehanizama (ima li ih uopšte) pisanja proze ukoliko pisac raspolaže dobrim asortimanom poznavanja teorije književnosti i narativnih strategija/obrazaca?

ŠTA JE PROBLEM OVE KNJIGE? Istina, kada bismo dobro temperovan kompjuterski program nakljukali asortimanom pripovedačkih obrazaca i opcija, možda bismo i od njega dobili ovakav rezultat: ali  sigurno ne ovako vickast. Ipak, ovo nije samo hipoteza – da li je naš vrli pisac možda zaista želeo da kao pripovedača svog romana ustoliči višeplanetarni i višegalaktički monstrum-procesor koji, istovremeno, boluje i od sklonosti ka crtanju (apstraktnih) stripova?

PRVE REČENICE GLASE: “Crna senka ocrtala se na ulazu u salun ‘Čista prašina’. Iza, dva sunca na zelenom nebu smireno su pržila mrtvu, spečenu pustinju. Vratašca zacvile kada ih Bezimeni raskrili i ostanu da lepetaju u prazno za njim.”

POSLEDNJA REČENICA GLASI: “Otkazuje ti generator slike i govora, prebaci se na mirise.”

KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS… Ne skidajte skafander: bezvazdušno-bezmirisni višegalaktički (među)prostor!

PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE. Ono što je Daglas Adams učinio na stotinama stranica subverzivnog “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju”, Bakić je obavio na minimalističkom prostoru gde još, pride, polovinu čine kompjuterski crteži.

PREPORUKA ZA ČITANJE: ili gledanje? Svejedno funkcioniše ukoliko ste rešili da se zabavite: razdragano i veselo, plus vešto u samosvesnomm poigravanju s pripovednim (i žanrovskim) strategijama.