Statua Svetske nagrade za fantastiku više neće biti rađena po liku Hauarada Filipsa Lavkrafta, jednog od utemeljivača savremenog horor žanra.

Ova odluka je doneta nakon prošlogodišnje kampanje u kojoj se isticalo da je poznati pisac bio „zakleti rasista“ sa „gnusnim ubeđenjima“.

Odluka o ovoj promeni je obznanjena u nedelju, tokom završnog dana Svetske konvencije za fantastiku održane u Saratoga Springsu, na kojoj je Dejvid Mičel osvojio glavnu nagradu za roman „The Bone Clocks“, a Remzi Kembel i Šeri S. Teper nagradu za životno delo.

Organizatori konvencije su iskoristili svečanost da objave da je ovo ujedno i poslednji put da se kao nagrada dodeljuje statua sa likom H.F. Lavkrafta. Nije dato objašnjenje zbog čega je doneta ova odluka, niti je najavljeno bilo kakvo idejno rešenje o budućem izgledu statue.

Danijel Hoze Older, urednik antologije „Long Hiden: Speculative Fiction from the Margins of History” je u izjavi za Gardijan rekao da ukoliko postoji želja da se prikaže kako je fantastika žanr koji prihvata sve svoje poštovaoce, onda ne može da se promoviše čovek koji je koristio književnost kao oružje protiv čitavih rasa.

„Složno smo digli svoje glasove i ljudi iz Svetske konvencije za fantastiku su nas čuli. Danas je fantastika bolji, inkluzivniji i snažniji žanr zbog toga.”

Prošle godine, Older je pokrenuo peticiju u kojoj je tražio ovu promenu. Potpisana od strane 2.500 ljudi, peticija je predlagala da lik afro-američke književnice Oktavije Batler ubuduće bude model za statuu, jer su navodno mnogi pisci govorili o svojoj nelagodnosti nakon osvajanja nagrade sa Lavkraftovim likom.

Jedan od tih pisaca bila je i Nedi Okorafor, književnica nigerijskog porekla, koja je nakon osvajanja Svetske nagrade za fantastiku otkrila Lavkraftovu rasističku poemu iz 1912. godine „On the Creation of Niggers“ i na svom blogu prokomentarisala sopstveni unutrašnji konflikt.

„Skulptura glave ovog rasiste je u mom domu. Skulptura glave ovog rasiste je jedno od mojih najvećih priznanja koja sam dobila kao pisac“, navela je tom prilikom Nedi Okorafor.

Prošlogodišnja laureatkinja Sofija Samatar, književnica somalijskog porekla i autorka romana „Stranger in Olondria”, takođe je istakla osećaj neprijatnosti koji ima zbog kontroverzne statue. „Piscu tamnije boje kože mučno je da prihvati ovu nagradu“, rekla je i zahvalila odboru za dodelu nagrade na ozbiljnom pristupu sagledavanju ovog problema.

„Želim da znate da sam bila u užasno teškoj poziciji, bez mogućnosti da budem u potpunosti srećna – kao što bi trebalo – osvajanjem ove nagrade, i da bi se mnogi drugi ljudi mogli osetiti isto, i da bi zbog toga trebalo razmisliti o njenoj promeni“, izjavila je prošle godine Sofija Samatar dodajući da skulptura ubuduće ne bi trebalo da predstavlja Lavkraftov lik.

„Ne govorim da ne treba čitati Lavkrafta. Ja predajem Lavkrafta! Zapravo insistiram da ga ljudi čitaju i pišu o njemu! Za ocene! Ali ovde se ne radi o čitanju tog autora, već o korišćenju njegovog lika kako bi se predstavila međunarodna nagrada u čast stvaralaštva mašte“, zaključila je Sofija Samatar.