Pisac Goran Skrobonja nazvao je Petrovićevu autorsku zbirku priča izuzetno značajnim delom bogate erudicije, raškošnog književnog izraza i efikasnih priča. Petrovićeve priče, koje sve na kraju imaju godinu nastanka, stavljene su tako u kontekst i to naročito one pisane tokom 1990-ih i u njima je autor predstavio svoju sposobnost da “snimi” situaciju u društvu, rekao je Skrobonja. “Ove priče udaraju u srce i glavu”, dodao je on.
Novinar i književni kritičar Sanja Milić navela je da je Petrovićeva knjiga – “knjiga bez greške” u kojoj je autor nastojao da uhvati jedinstveni duh Beograda i Beograđana. Milićeva je ocenila i da Petrović nije bestseler autor ne zbog toga što mu manjka publike, već zato što ima “višak obrazovanja i višak lepog vaspitanja” da bi dospeo na listu najprodavanijih.
Autor je objasnio je da su priče nastale u poslednjih 15-20 godina dok su se “krčkale” po fiokama njegovog radnog stola. Govoreći o “godini proizvodnje” na kraju svake priče, Petrović je objasnio da su ti datumi za njega važni ne samo da bi podsetili čitaoca na situaciju tada već i zato što te cifre predstavljaju “čudnu, važnu i bolnu akupunkturu” i podsećaju ga gde je putovao i šta je tada radio. “Želeo sam da napravim koherentnu beležnicu nečega sa mog stola”, rekao je Petrović i objasnio da je zbirka podeljena u tri dela – “Led” kojim dominira tanatos, “Opsada” kojom dominira strah i “Likvid” kojim dominira eros. “To je alternativno sveto trojstvo kojim sam se rukovodio dok sam radio na ovoj zbirici”, rekao je autor i romana “Lišičje ludilo” i “Galerijeve vatre”.
Petrović (39) autor je brojnih eseja, drama, romana, predavač, novinar, kritičar. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za knjigu drama “Argivski incident”.