U najužem izboru za ovogodišnju Man Buker nagradu uvršteno je šest romana. Pored History of Wolves Emili Fridland, Elmet Fione Mozli i Autumn Ali Smit, među finalistima se nalaze i tri ostvarenja sa elementima fantastike: 4,3,2,1  Pola Ostera, Exit West Mosina Hamida i Lincoln in the Bardo Džordža Sondersa.

Man Buker nagrada jedna je od najprestižnijih književnih nagrada na svetu. Dodeljuje se za najbolje delo stranog pisca prevedeno na engleski i objavljeno u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Pobednik, kome sleduje nagrada od 50.000 funti, biće proglašen 17. oktobra, dok će ostali finalisti dobiti utešne nagrade od po 2.500 funti.

U novom broju Književne fantastike objavljen je opširan tekst pod naslovom „Najpoznatiji nepoznati pisac“ u kome se Nikola Petrović osvrće na lik i delo američkog pisca Džordža Sondersa (u Srbiji do sada neprevođenog), a jedan deo teksta posvećen je upravo nominovanom romanu Lincoln in the Bardo.

Ovde prenosimo odlomak teksta u kome Petrović piše o ovom Sondersovom ostvarenju.

Roman Linkoln u bardou (Lincoln in the Bardo) se pojavio u knjižarama početkom februara 2017. godine i već par nedelja kasnije zaseo na vrh bestseler liste Njujork tajmsa. Ideju za roman Sonders je dobio neku deceniju ranije kada se zainteresovao za malo poznatu, ali vrlo značajnu epizodu iz života Abrahama Linkolna – smrt njegovog jedanaestogodišnjeg sina Vilijama od tifusa 1862. godine. Predsednik SAD-a toliko je bio potresen da se tri nedelje nije pojavljivao na poslu u jeku građanskog rata, a jedne noći je čak ušao u sinovljevu kriptu na groblju Ouk Hil u Vašingtonu i grlio Vilijevo telo.

Sonders je odlagao pisanje ovog romana jer nije osećao da je spreman da duže vreme posveti jednoj obimnoj temi. „Sa razočaranjem sam shvatio da kad god počnem da širim temu – energija proze opada.“ Po završetku poslednje zbirke počeo je ozbiljnije da razmišlja o romanu i konačno shvatio da je sam događaj o kojem želi da piše vrlo kratak: „nekih verovatno 18 minuta“ Linkolnove posete kripti. Drugi problem sa kojim se suočavao je izbor naratora. Linkolna je odmah odbacio zbog mogućeg survavanja u patetiku i predstave koja je o Linkolnu već izgrađena, ali mrkla noć na groblju ne omogućava mnogo svedoka. „Grobar koji u sred noći trenira kopanje grobova mi se činilo previše čak i za mene.“ Tako je izbor pao na duhove u bardou – termin kojim Tibetanci (Sonders je budista ‘amater’) označavaju prelaznu ravan, od trenutka smrti pa do „šta god sleduje u zavisnosti od verovanja – raj, pakao, reinkarnacija, ništavilo.“

Sondersovi duhovi zaglavljeni u bardou su oni koji ne žele da idu dalje jer su za sobom ostavili „nezavršena posla“ (neispunjeni život). Iako ima centralnu temu, roman je sastavljen i od dosta kratkih, paralelnih priča naratora-duhova (roman ima 166 likova), koji ne prihvataju smrt i o životu govore kao „prethodnom mestu“. Kao glavni se izdvajaju mladoženja koji je umro pre trenutka konzumacije braka – zbog čega se po bardou muva sa ogromnom erekcijom, kao i samoubica koji žali za lepotom sveta koji je ostavio iza sebe pa je predstavljen sa bezbroj očiju, noseva, ušiju. Forma romana je neuobičajena. Naracija je prošarana većinskim dramskim tekstom, izmišljenim i stvarnim novinskim isečcima i citatima iz istorijskih čitanki sa velikim belinama između.

Neki delovi su nekarakteristični za Sondersa, naročito u završnici, u kojoj priča gubi emocionalne skokove i postaje prilično ravna, kada izbegava i humor koji se i sam nameće kako bi akcentovao čistu patnju. Naravno Linkoln u bardou se može tumačiti i kao Linkolnova žalost za svim sinovima koje je poslao u rat, ali je i bez takvog podteksta ovo izuzetan roman o patnji jednog oca, patnji gomile duhova za propuštenim prilikama, patnji zbog bespomoćnosti u prisustvu smrti.

Kakvo je poverenje (i novac) izdavač uložio u uspeh Sondersovog romana vidimo i po činjenici da su glasove naratorima u audio izdanju knjige pozajmili: Ben Stiler, Suzan Sarandon, Džulijen Mur, Don Čidl, Dejvid Sedaris, Rajan i Patrik Vilson, Džefri Tambur i mnogi drugi – 166 individualnih glasova! Ovo nije Sondersov prvi susret sa Holivudom. Prava za priču ZemljaGrađanskogRata u teškom raspadanju (CivilWarLand in Bad Decline) su ranije otkupljena, ali projekat nije zaživeo. Linkoln u bardou će po planovima, izgleda, imati uspešniju sudbinu.