Ime Beograda prvi put se u pisanim dokumentima pominje 16. aprila 878. godine. Grad sa burnom istorijom, živ, haotičan i protivrečan bio je i ostao nadahnuće umetnicima, ali i mesto – uvek otvoreno za nove susrete. Kako najbolje upoznati srpsku prestonicu otkrivamo u knjizi Uroša Petrovića Beogradska manga.

Uroš Petrović je napisao dinamičnu i upečatljivu priču o darovitoj beogradskoj deci i njihovim roditeljima. Njegovi mlađi junaci – školarci su grupa – druže se i odrastaju uz neobične događaje, misterije, rešavanje zagonetki i svrhe zagonetnih predmeta. Želja im je da osnuju Beogradski tajni klub.

„Ako želite da upoznate Beograd upoznajte njegovu decu, samo ona znaju ta začudna mesta gde se mašta i stvarnost sastaju tajno i strasno. Najveća avantura u ovoj knjizi nisu jurnjave kroz grad već trenuci u kojima shvatate da grad juri kroz svoju malu i veliku decu. U ovoj knjizi Beograd ne stoji mirno, skače, ubrzava, menja uglove kao u mangi – zato je Beogradska manga. U jednom trenutku dok čitaš knjigu shvatiš da si gledao Beograd iz premalo uglova a zato je ovaj grad zanimljiv”, kaže Petrović.

Realistično i duhovito, ne sasvim bez elemenata fantastike Petrović prikazuje život u doba novih oblika komunikacije pokazujući da generacije odrasle uz Vinetua i one koje odrastaju uz internet mogu da se susretnu i uče jedne od drugih.

Moramo da živimo zajedno. Naravno da se generacije ne razumeju i taj jaz i treba da postoji i zato je zanimljivo, postoje knjige zato postoje zanimljive priče, ali mi smo tu, mi bi trebalo da se razumemo i mislim da ova knjiga nije toliko fantastična, dakle, iako se u njoj generacije dobro razumeju i sarađuju. Mislim da je to ostvarivo kad ljudi budu shvatili da je najvažniji elemenat za sreću u stvari međuljudski odnos, odnos sa drugim ljudima”, dodaje autor.

Delovi romana koji bi čitaocima mogli biti najzanimljiviji, poput misterioznih scena i napetih dijaloga, preneti su u strip.

„Ono što je zamislio Uroš Petrović kao pisane karaktere, lepo osmišljene je sada bilo neophodno prevesti u neke ljude koji imaju lica, koji imaju odeću, kostime, frizure, raspoloženja, javljaju se u različitim vrstama karaktera i tako dalje. Tu je bilo po meni najinteresantnije i možda najveća prilika za ovakvu vrstu grafičke intervencije”, rekao je Vukašin Gajić, ilustrator.

U Beogradskoj mangi – knjizi koja kombinuje roman i strip nema super heroja ili ih možda ima. Zavisi od ugla posmatranja. Isto je i sa svetom oko nas, porodicom, prijateljima, gradom. Ako biramo da budu lepi i dobri, oni će takvi i biti, poruka je Uroša Petrovića koji nas podstiče da mislimo drugačije.

Prilog RTS-a možete pogledati ovde.

Izvor: RTS / Gordana Glavinić