(Tanesi, Beograd, 2018)

Piše: Dina Hrecak

FANTASTIKA KAO KLJUČ ZA OTKRIVANJE SKRIVENIH TAJNI JAPANA – predgovor izdanju

U prethodne tri godine doneli smo vam dve antologije savremenih japanskih priča, 25 i 26, kao i antologiju japanske horor priče, 13, dok sa ovom knjigom želimo da zatvorimo taj krug. Pred vama je Antologija savremene japanske naučno-fantastične priče, 14 ½, u kojoj ćete naći petnaest priča iz žanra fantastike i naučne fantastike. Kao i ranije, priče su poređane po godinama rođenja pisaca, od kojih su neki već dobro poznati majstori žanra širom sveta, dok vam neke predstavljamo po prvi put.

Njen neobičan naslov, 14 ½, koji odudara od prethodnih naslova, osmišljen je tako da oslikava duh odabranog žanra i da simboliše blago (ili potpuno) odstupanje od realnosti koje nam ove priče nude. Ljubitelje ovog pravca on će možda podsetiti na čuveni peron 9 ¾,  s kog kreće voz za čarobnjačku školu Hogvorts iz serijala knjiga o Hariju Poteru. Želimo da i za vas ovo bude jedno zanimljivo putovanje u izmišljene svetove.

Više od pola veka, japanska fantastika u književnosti, animama i filmovima služi kao inspiracija za slične sadržaje širom sveta. Japan nam je podario Godzilu, Moćne rendžere, Duha u oklopu, što je tek mali deo izuzetno bogatog stvaralaštva japanskih autora. Japanska fantastika je u dijalogu ne samo sa duhovnim tradicijama Japana i savremenim iskustvima, već i sa zapadnjačkim pričama o duhovima i naučnom fantastikom. Ona dodiruje i istražuje svaki segment života u Japanu i izvan njega, zadire u prošlost, sadašnjost i budućnost, nastaje iz stvarnosti koja nas okružuje i predanja na kojima smo odrastali. To je žanr u kome granice ne postoje. Tu se pop kultura meša sa narodnim verovanjima, a naučna i tehnička dostignuća postaju novi okvir za vekovima nepromenjene nagone čoveka.

Tako japanski pisac, sa pseudonimom Project Itoh, može da piše o okultnoj istini koja se krije iza dugačke karijere filmskog Džejmsa Bonda. Koristeći tekovine zapadnjačke kulture i nauke, on nam u tipično japanskom duhu predstavlja život svog neobičnog junaka. Na jednostavnoj premisi standardne krimi priče Itoh je izgradio i čitaoca vešto uvukao u svet koji je idealna mešavina stvarnog i izmišljenog. Dok se poigrava sa klišeima i opštim mestima koja su nam dobro poznata, čak svakodnevna, on istovremeno uvodi i pitanja iz religije, duhovnosti, nauke i umetnosti, na takav način da ćete lako pomisliti da ste zaista u paralelnom univerzumu.

Takođe sa opšteg mesta kao početne tačke, svoju priču započinje i Kobo Abe. Poklonivši svom glavnom junaku, siromašnom slikaru, magičnu kredu, kojom jednom nacrtani predmeti postaju stvarni, on lako ruši granice realnosti. Ova priča može da se čita kao komični prikaz sadašnjice, ali i kao studija gubitka razuma.

Majstor fantastike, Jasutaka Cucui, u priči „Svet se naginje“ na satiričan način opisuje ljudsku glupost. Smejaćete se uz njegove urnebesne likove koji žive u futurističkom gradu na moru i otkriti kako sujeta, korupcija i opšta nesposobnost, ležerno i sa osmehom na licu, dovode do toga da se ceo grad prevrne u more.

Znatno mračniji pristup temi fantastike zauzima Sajuri Ueda sa pričom „Ulica tela-plodova“. Ovo apokaliptično delo tera nas da se suočimo sa dubokim strahovima, sa neizvesnim i nepoznatim. Rame uz rame sa njim je i mračni Sakjo Komacu, koji koristi samo naznake naučne fantastike kako bi nam prikazao očajanje, otuđenje i neku vrstu želje za smrću ili, možda tačnije, straha od života.

Pravo osveženje, kao i tipični primer naučne fantastike, jeste priča „Fnifmum“ Takua Majumure. Izmeštena iz svega poznatog i već viđenog, ova priča govori o biću koje ne zauzima prostor već vreme. Svojim promišljenim i pitkim stilom, Majumura otkriva nove horizonte ljudskog saznanja i nudi potpuno drugačiji pogled na svet.

Tu je, zatim i „Put ka moru“ Takašija Išikave, priča sa neočekivanim obrtom na kraju koja je u istom rangu sa delima svetski poznatih pisaca naučne fantastike poput Artura Klarka, Isaka Asimova i Rodžera Zelaznija.

Posebno mesto u ovoj antologiji zauzima novela Hidea Furukave „Spori brod“. Inspirisana pričom Harukija Murakamija, ona ne samo da se oslanja na savremenu japansku i svetsku pop kulturu, referencira Ratove zvezda i Gospodara prstenova, već i vešto uvodi motive iz drevnih japanskih mitova i legendi, kao i segmente narodnog verovanja. Ovaj izuzetni gemišt stvarnog i natprirodnog kao da čitaoca sve vreme drži na granici između sna i jave, ostavljajući mu višestruki izbor – da se opredeli između ta dva, da odabere oba ili  ni jedno.

Ove fantastične priče nisu samo beg od realnosti, već i način komunikacije između različitih kultura. Fantastika je, kao malo šta drugo, izbrisala granice između naroda neprestanom razmenom ideja, tema i motiva, a spajanjem oblasti koje se čine naizgled nespojivim, ponudila sasvim novu dimenziju poimanja i pružila drugačiji pogled na svet. Upoznavanje sa fantastikom jednog naroda može nam otkriti neke od njegovih najdubljih tajni. U našem slučaju, to upoznavanje počinje na peronu 14 ½.