Milan Aranđelović – LABUDOLIKI PAUNOVI MORAJU UMRETI
(Everest Medija, Beograd, 2015)
KOŠMARNA VREMENA KOJA (NAM) DOLAZE
Piše: Ilija Bakić
Milan Aranđelović svoj prvi roman pod naslovim Labudoliki paunovi moraju umreti potpisuje pseudonimom Neverovatni Miki, koji je po sebi parodijski odmak od pseudonima i njegove svrhe skrivanja identiteta pravog autora pošto je svakom čitaocu jasno da su ime i prezime na koricama lažni (pa nema nikakvog zavođeja čitalaca na pogrešan put odnosno verovaja da je ime na koricama istinito). I to neće biti jedina parodijska igrarija ovog romana pošto je autor vrlo voljan da se ogleda na nimalo lakom terenu humoristično-satirične žanrovske fantastike (u ovom slučaju prevashodno naučne fantastike).
Broj valjanih dela ovakvog usmerenja nije prevelik (ni u svetu ni kod nas) a mnoga ne dosežu dalje od para dopadljivih dosetki ili, u boljim slučajevima, ne uspevaju da održe početne kvalitete – setimo se neujednačenosti romana iz serijala „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa, serijala o „Pacovu od nerđajučeg čelika“ Harija Harisona ili Pračetovog „Disksveta“. Ni na domaćem terenu situacija sa humorističkim žanrovskim sadržajima nije mnogo bolja i prvenstveno se iscrpljuje u retkim kraćim proznim formama. Otuda je Aranđelovićev napor hvale vredan već zbog hrabrosti da se zađe u ovakav diskurs. Labudoliki paunovi... u svakom su slučaju najavili nesvakidašju pojavu na žanrovskoj sceni.
Priča se odvija na prostorima distopijskog Beograda iz košmarne budućnosti; otvoreno je pitanje da li je ovde reč o antiutopiji odnosno negativnoj utopiji ili distopiji pošto nekolicina teoretičara pravi razliku između ova dva termina: antiutopija ili negativna utopija bi bilo društvo koje se, uprkos dobrim namerama, pretvorilo u nešto sasvim suprotno – u totalitarnu tiraniju, dok je distopija upravo zamišljena kao totalitarno, tiransko društvo i kao takvo uspešno sprovedeno u delo.
Naravno, Srbija i Beograd u njoj, kao najveći i jedini grad, deo su sveta koji je zbog Kiselih Kiša koje uništavaju/tope sve na šta padnu, morao da se reorganizuje i pošalje deo populacije u svemir a ostale sakrije u gradove ispod Kišobrana koje su smislili u Organizaciji Ujedinjenih Naučnika. Sve van Beograda obilno je zatrpano planinama i klancima đubreta. Ljudi žive duže od 150 godina, penzioneri po trajni mir odlaze u kriogene solitere, gradske institucije više ne rade nego što rade, politika i crkva su mutirale u smeru sveopšteg prožimanja svakodnevnog života.
Antijunaci priče – Dejan, čuvar u Vrtu dobre genetske modifikacije koji čuva prelepe, samozaljubljene labudolike paunove, čika Sveta iz Kulta za ubijaje zgodnih plavušana, zgodni plavušan Džeri, kruzer i zvezda rijalitija, gospodin Smit sposobni režiser rijalitija, ražalovani policajac Martin koji je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme pa će, hteo-nehteo, morati da reši aktuelni masakr iako ga nije video kao i stari, (ne)uspešno zataškani, Masakr sa Kalenića, odnosno i novi i stari policajci i političari – gubitnici su, fizički i mentalni, opsednuti željama da žive bolje (istina, poneko u tome i uspe). Ali, nakaradni sistem u kome su prevare i zataškavanja u ime opšteg dobra (i, još važnije, lične koristi) nije stabilan i samo je pitanje trenutka kada će se sve (staro) raspasti i krenuti nova igra skrivanja tragova.
Roman je urnebesna akciono-kriminalistička komedija-parodija prepuna dosetki i kalambura koji će čitaocima lako izmamiti osmeh (mada taj neće uvek biti lišen gorčine). Neverovatni Miki / Milan Aranđelović u budući svet ubacuje prepoznatljive nam savremene pojmove i ličnosti jer su one temelj na kome je sagrađeno dotično novo društvo, unoseći tako satirični nivo priče koji, ma koliko smešan bio, nimalo nije prijatan jer svedoči o nakaradnosti vremena u kome živimo i stvaramo.
U konačnom svođenju utisaka roman Labudoliki paunovi moraju umreti pokazuje se kao itekako valjan prvenac autora na koga treba obratiti pažju.
