U arhivama Univerziteta u Oksfordu otkriveno je do sada neobjavljeno delo Dž. R. R. Tolkina.

Autor Gospodara prstenova uradio je prevod srednjovekovnog religijskog teksta s početka 13. veka, koji je sve do sada ostao zaboravljen u arhivama biblioteke u Oksfordu.

Reč je o preradi Sawles Warde, prozne homilije napisane na ranom srednjeengleskom jeziku, koju je na kucanom tekstu, svojim kaligrafskim rukopisom, Tolkin naslovio kao Soul’s Ward (Čuvar duše). Delo je alegorija u kojoj je ljudsko telo predstavljeno kao kuća.

Kao značajan novootkriveni tekst, ovo delo će verovatno privući pažnju i šire javnosti i naučnika, imajući u vidu njegovu trajnu popularnost i činjenicu da je širom sveta prodato više od 150 miliona primeraka Tolkinovih fantastičnih romana.

U mnoštvu Tolkinovih dokumenata koji se čuvaju u arhivi biblioteke, ovih deset kucanih stranica, sa Tolkinovim dopunama i ispravkama,  pronašao je Andoni Kosio, gostujući istraživač na Koledžu Sveta Katarina u Oksfordu i docent na Univerzitetu u Baskiji.

Govoreći za britanski list Telegraf (The Telegraph) o uzbuđenju koje je osetio prilikom otkrića, Kosio je izjavio:

„Bilo je prosto neverovatno. Tolkinovi rukopisi uglavnom su u fragmentima ili prepuni izmena… Budući da je reč o kucanom tekstu, a ispravke su napisane veoma urednim rukopisom, ovo je zaista neverovatno.“

Mada je Tolkin najpoznatiji kao pisac fantastike, bio je i jedan od vodećih proučavalaca srednjovekovnog jezika i književnosti u 20. veku, a naročito ranog srednjeengleskog dijalekta poznatog kao jezik AB. Tolkin je ovaj dijalekat identifikovao dok je proučavao dva srednjovekovna rukopisa. Smatrao je da oni ukazuju na postojanje standardizovanog književnog jezika u zapadnom Midlandsu početkom 13. veka. Tolkin je odrastao u tom delu Engleske, a mnoga mesta iz okoline Birmingema poslužila su kao inspiracija za lokalitete Srednje zemlje, sveta u kojem se odvijaju njegove priče.

Andoni Kosio je naišao na rukopis dok je, zajedno sa dr Nelsonom Geringom sa Univerziteta u Oslu, radio na poglavlju o Tolkinovom akademskom životu za knjigu Oksfordski zbornik o Dž. R. R. Tolkinu (The Oxford Handbook of J. R. R. Tolkien).

„Ovo otkriće baca novo svetlo na Tolkinov naučni rad i njegovo trajno interesovanje za ranu srednjeenglesku književnost“, rekao je Kosio, dodavši da prevod omogućava bolje razumevanje Tolkinovog poznavanja i tumačenja dijalekta AB:

„Takođe, može poslužiti kao uvod u srednjovekovni tekst za širu čitalačku publiku, kao što to čine i njegovi drugi prevodi, naročito Ser Gavejn i Zeleni vitez, Biserka i Ser Orfeo.“

Kucani tekst ostao je nezapažen jer je bio svrstan među prepise i prevode Ser Orfea koji se čuvaju u biblioteci Bodleana.

„Neverovatno je da ga niko nije primetio“, rekao je Kosio. „Otvorio sam kutiju… Jedva sam mogao da poverujem svojim očima. Među materijalima se nalazio Tolkinov prevod o kojem, po našem saznanju, niko ranije nije javno govorio.“

On i dr Gering zaključili su da tekst treba objaviti. Tokom priređivanja ovog izdanja tesno su sarađivali sa Tolkinovom zaostavštinom i Bodleanskom bibliotekom.

Kritičko izdanje (pod naslovom J. R. R. Tolkien’s Soul’s Ward: A Critical Edition of His Unpublished Translation of the Early Middle English Homily Sawles Warde) objavljeno je 8. juna u časopisu The Review of English Studies u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu i dostupno je besplatno.

Autori ističu da „o postojanju ovog prevoda do sada nije bilo reči, ni u štampanim ni u internet izvorima“.

Istraživači smatraju da je Tolkin ovaj tekst preveo 1955. ili 1956. godine. Uz rukopis se nalazi i beleška Tolkinovog pokojnog sina Kristofera iz 1985. U njoj se navodi da je prevod još 1983. pronašao Alan Blis, Tolkinov nekadašnji student. Takođe, dodaju da je Tolkin ostavio i neobjavljene beleške o tekstu, u kojima je naveo da je original nastao oko 1210. godine.

Kosio i Gering opisuju kao „alegoriju u kojoj je telo – uporište besmrtne duše, izloženo napadima poroka kojima upravlja Đavo – predstavljeno kao kuća“, pri čemu su „različite uloge u domaćinstvu alegorijske predstave ljudskih sposobnosti: gospodar kuće je Razum, a domaćica Volja“.

Kako dalje navode: „Tolkin je tekst preveo veoma verno, na tečan savremeni engleski sa blagim arhaičnim prizvukom, uz slobodnu upotrebu zamnice thou. (arhaična zamenica za drugo lice jednine). On u prevodu ne rekreira bogate aliteracijske obrasce iz izvornog teksta, pa stih kao što je ‘wununge of wanunge, of grure ant of granunge, heatel ham ond heard wan of alle wontreaðes’… postaje ‘dwelling of lamentation, of terror and of groans, hateful home and cruel abode of all afflictions’“ (mesto tuge, užasa i jauka, mrski dom i okrutno boravište svih nevolja).

Čuvar duše (Soul’s Ward) počinje ovako:

„Kada bi znao domaćin u koji će čas lopov doći, zacelo bi bdio i ne bi dopustio da mu dom poharan bude. Gospod nas u Jevanđelju pričom poučava kako budno da se čuvamo Zloga iz pakla i njegovih lukavstava…

Pakao je prostran, bez međa, dubok i bez dna; ispunjen ognjem kojem nema ravna, jer nijedna zemaljska vatra nije s njime uporediva; ispunjen smradom nesnosnim, koji nijedno živo biće na zemlji ne može podneti; ispunjen žalošću neizrecivom, jer nema usta koja tu bedu i jad mogu ispripovedati…“

Među ranijim Kosiovim otkrićima nalazi se i nepoznata pesma K. S. Luisa, autora Letopisa Narnije i Tolkinovog prijatelja, koja svedoči o njihovom zajedničkom zanimanju za staroengleski jezik.

Izvor: The Telegraph