H.Dž. Vels – LIK STVARI KOJE DOLAZE

(Narodno delo Instituta za nacionalni publicitet P. M. Petrovića, Beograd, 1936)

Piše: Ilija Bakić

VELS I LIK STVARI KOJE DOLAZE  ili UVERLJIVA ISTORIJA BUDUĆNOSTI

H.Dž. Vels - Lik stvari koje dolaze

H.Dž. Vels – Lik stvari koje dolaze

Herbert Džordž Vels (1866-1946), može se, bez preterivanja, nazvati istinskim „ocem“ naučne fantastike obzirom da njegovo delo izdržava proveru vremena potvrđujući da je ovaj, kako je za samog sebe pisao, „jedan od najplodnijih literarnih nadničara svog vremena“ i autor preko sto knjiga, otvorio gotovo sve teme kojima su žanrovski pisci, sve do danas, zaokupljeni (od putovanja kroz vreme, invazija vanzemaljaca ili insekata, kosmičkih katastrofa, puta na druge planete sa egzotičnim ustrojstvima civilizacija drugačijeg oblika života, zloupotrebe nauke do različitih scenarija budućnosti čovečanstva). U njegovim delima, počev od romana „Vremeplov“ (1895), težište je, za razliku od Žila Verna, ne na tehnicizmu, koji je osnovni izgovor za priču, već na posledicama (najčešće mračnim) upotrebe pronalazaka ili „praktikovanja“ određenih društvenih odnosa neke buduće zajednice. Velsova antiutopija „Kada se spavač probudi“ (1898) preteča je klasičnih romana „Vrli novi svet“ Hakslija i Zamjatinovog „Mi“. Velsovo aktivno angažovanje na pitanjima dostizanja ideala socijalne pravde pretočeno je i u niz utopijskih romana: „Moderna utopija“ (1905), „Ljudi poput bogova“ (1923), „Lik stvari koje dolaze“ (1933), „Hrana bogova“ (1904), koja „najavljuje“ i novi soj ljudi naslednika sadašnjeg čoveka. Vels insistira na jednostavnosti kazivanja (ponekad i na granici literarnosti), zapleti umeju da budu naivni ali su njegove ideje bile, za ono vreme, fascinantne. Otuda su njegove „pseudonaučne novele – romanse“, kako ih je u početku zvao, temelj na kome je izdignuto zdanje sveukupne naučne fantastike.

„Lik stvari koje dolaze“ u mnogo čemu je izuzetno delo. U uvodu, naslovljenom kao „Knjiga snova dr Rejvena“, Vels piše da objavljuje rukopis knjige koju je radio sa dr Filipom Rejvenom iz Generalnog sekretarijata Društva naroda. Iznenadna smrt dr Rejvena 1930. godine potakla ga je da sredi zabeleške i štampa ih. A to je delo u stvari udžbenik Istorije za đake (studente) iz godine 2106. i obuhvata dešavanja iz perioda od 1929. do 2105. godine! Nakog ovako fascinantnog uvoda slede 622 strane većeg knjiškog formata, podeljene u pet celina: „Današnjica i sutrašnjica: prvi začeci doba obmane“ (obuhvata period pre, za vreme i posle I svetskog rata do 1933. i zastoja u napretku čovečanstva), „Preksutrašnjica: doba obmane“ (do 1960. u kome čovečanstvo gubi životni elan a Evropa i Amerika materijalno i duhovno propadaju), „Preporod sveta: rođenje savremene države“ (o dve konferencije u Basri, 1965. i 1970. i nastanku Savremene svetske države kao drugačijeg ustrojstva sveta), „Savremena država u borbi“ (o naporima da novi poredak opstane) i „Savremena država vlada životom“ (o perspektivama daljeg razvoja čovečanstva). Velsova vizija istorije je globalna i sveobuhvatna – od sukoba koji su se, kao posledica loših rešenja u mirovnim sporazumima posle Velikog rata 1914-1918, rasplamsali 1940-tih (ali se nisu izrodili u novi svetski rat), perioda regresije, ekonomske propasti i potonuća u novi srednji vek uz velike epidemije bolesti, preko povezivanja retkih preostalih avio prevoznika koji će ponovo spojiti svet ali i poricati vlast dotadašnjih država do stvaranja sveopšte Savremene svetske države zasnovane na nauci, obrazovanju i pravednosti koja će, pošto se izbori sa otporima starih snaga, početi da gradi drugačiji svet uz potpuno kultivisanje Prirode, razvoj svih nauka (sve do puta u svemir), umetnosti i filozofija, i tako stvara novog čoveka koji će moći da iskaže sve svoje potencijale. Širina zahvata u „istoriju budućnosti“ potkrepljena je temeljnom argumentacijom, originalnim idejama i ubedljivim prikazom njihovog ostvarivanja kroz društvene procese.

„Lik“ je specifičan i po načinu na koji je pisan – nije, naime, reč o klasičnom romanu već o knjizi koju čine istorijsko-sociološki eseji sa pripadajućim diskursom i adekvatnim instrumentarijum sa sve pozivanjem na dela prethodnika (stvarnih i izmišljenih), citatima i fusnotama. Ipak, „Lik“ ima i odlike romana, od dočaravanja atmosfere određenog vremena i pojedinih mesta do razvoja životnih priča likova. Ovakav postupak nesporno je iskušavanje same forme romana pa se može smatrati i pretečom postmodernističkih ideja koje će se pojaviti koju deceniju kasnije. Naravo, esejistička forma traži pojačanu čitalačku pažnju i strpljenje obzirom da Vels povremeno očito nije odoleo iskušenju da naširoko izlaže svoje filozofske stavove; no takvi preobimni uzleti ne mogu da umanje valjanost ovog u mnogo čemu impozantnog dela.

Vreme i bukvalno čitanje pokazali su se kao najveći neprijatelji „Lika stvari koje dolaze“ pa je Vels, nakon početnog interesa za delo cenjenog autora (uz zadršku zbog njegovih socijalističkih ideja), od 1936. oštro kritikovan jer nije predvideo razvoj događaja u Nemačkoj. U „Liku“ se, istina, pominje Hitler ali njegova uloga u Velsovoj budućoj istoriji nije onakva kakvu je Firer sebi prigrabio u stvarnosti. Kako su godine odmicale i nominalno demantovale „Lik“ tako je knjiga padala u zaborav. Očigledno su čitaoci i kritičari prevideli da pred sobom nemaju knjigu-gataru koja proriče budućnost već umetničko delo koje ukazuje na moguće pravce razvoja istorije; ovakva „zamena teza“ nije retka u naučnoj fantastici – setimo se tekstova koji omalovažavaju Orvelovu „1984“ ili Klarkovu „2001: odiseju u svemiru“ jer se nisu ostvarile u realnosti. Sedam decenija posle prvog objavljivanja „Lik stvari koje dolaze“ otkriva se kao izvanredna umetnička zamisao/vizija što je čini važnim segmentom/temeljem naučne fantastike i kao uzbudljivi literarni eksperiment kakvom nema parnjaka. Godine 1936. režiser Vilijem Menzis je snimio uspelu slobodnu filmsku adaptaciju ove knjige.

„Lik stvari koje dolaze“ objavljen je na srpskom jeziku samo jednom – u Kraljevini Jugoslaviji 1936. godine pod naslovom „Novi svet, lik stvari koje dolaze, istorija budućnosti“ u reprezentativnom izdanju beogradskog „Narodnog dela Instituta za nacionalni publicitet P. M. Petrovića“, izdavača koji je imao ekskluzivno pravo da objavljuje sva Velsova dela.

(“Dnevnik”, 2016.)

/* */