Sredinom septembra, u izdanju Lagune objavljen je roman Zmajeva žena u kome se spisateljica Ana Atanasković bavi životom Jelene Gatiluzio, u istorijskim izvorima malo pominjane supruge despota Stefana Lazarevića. Ova neobična, romansirana biografija o ćerki gosopodara ostrva Lezbos, protkana je i fantastičnim elementima.

Nakon Angorske bitke 1402. godine Stefan Lazarević je u Konstantinopolju postao despot. Po dobijanju titule, otputovao je na Lezbos, gde se verio sa Jelenom Gatiluzio. Dalja sudbina ove dame plemenitog roda nije sasvim razjašnjena. Roman Zmajeva žena donosi priču o njoj, kao slobodoumnoj, hrabroj ženi i prati je od sunčanog grčkog ostrva, preko Kruševca, te misterioznog Beograda, koji u to vreme postaje prestonica, pa sve do manastira Pavlovac i Manasija.

Iako je primarno istorijsko-biografsko delo, sa akcentom na psihobiografski pristup, u romanu Zmajeva žena postoje onirični, religijski, mitološki i fantastični elementi. Naime, pošto se o ženi despota Stefana Lazarevića ne zna skoro ništa, autorka je iskoristila maštu da prikaže njen život posle veridbe, prvenstveno koristeći istorijske izvore o samom despotu, njegovoj ličnosti, delima i vladavini ali i neistorijske moguće povezanosti koje su uglavnom, metaforičnim pristupom, proizišle iz činjenice da je on bio vitez Reda zmaja a da je Beograd na ušću dveju reka, koje autorka doživljava kao htonske.

Onirični elementi u romanu se javljaju kada glavna junakinja, uz pomoć rusalki iz ušća, uspeva da uđe u snove svog supruga. Religijski motivi su utkani u većinu dela, sa pojavom viteza Busikoa i, konačno, samog despota i ostalih likova (kneginja Milica, Olivera) čija se duhovnost opisuje (kroz molitve, odnos sa Bogom građenje manastira…).

Mitološko u romanu je višeslojno. Tu su već spomenute rusalke, vodene vile a tu je i središnji deo romana u kome despot Stefan dobija svojstva zmaja, za koje se, po predanju, vezuje još od rođenja (legenda kaže da ga je kneginja Milica začela sa zmajem od Jastrepca).

Svi fantastični elementi (neobjašnjivo svetlo koje gori u kuli Nebojša, ulazak u tuđe snove, rusalkine kose, nevidljive zmije…) uklopljeni su sa početkom romana koji se dešava na grčkom ostrvu Lezbos, na kome se Jelena Gatiluzio ne odriče starih grčkih bogova, obraćajući se pre svih Amfitriti.

Ana Atanasković je tri godine istraživala istorijsku građu tragajući za malobrojnim podacima o srpskoj despotici. Oslanjajući se u najvećoj meri na zapise o životu despota Stefana Lazarevića, stvorila je priču u kojoj se prepliću činjenice i mašta o srednjovekovnoj Srbiji i ljubavi jednog od najvažnijih srpskih vladara tog vremena prema ženi višeslojnog karaktera, čijim venama je tekla čak i piratska krv.

O tome s kakvom predanošću Ana Atanasković pristupa proučavanju građe za pisanje istorijskih romana, mogli smo da se upoznamo kroz nedavno objavljeni esej „Kako pisati istorijski roman/scenario“, pa nije iznenađujuće što su činjenice u vezi sa životom despota Stefana Lazarevića, pažljivo izvučene iz pisane istorijske građe, poslužile za psihološku rekonstrukciju njegovog složenog karaktera ali i prikaz Srbije tog vremena. Sa druge strane priča o Jeleni Gatiluzio izmaštana je u potpunosti.

„Ovo je prvi istorijski roman u kome sam imala slobodu da izmaštam jedan deo priče, jer se o Heleni-Jeleni-Jelači ne može naći mnogo podataka“, kaže Ana Atanasković. „Priča o Jeleni Gatiluzio je ispričana. Stvarna. Izmaštana. Moja. A sada je i vaša. Da kroz nju doživite katarzu – o imanju, nemanju, miru, ljubavi, iskušenjima i zmajevitostima“, poručuje autorka.

Ana Atanasković je rođena u Kruševcu 1973. godine. Od 1992. godine živi u Beogradu. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljivala je eseje u Balkanskom književnom glasniku, časopisu Bagdala, Letopisu Matice srpske i onlajn časopisu Kult. Trenutno piše eseje o Beogradu za Kulturni dodatak Politike. Pisala je za brojne časopise i magazine: Elle, Politika, Magazin, VipTripDiplomatic, Vodič za život, Sensa, Lepota&Zdravlje, Ilustrovana politika. Tekstove je objavljivala i na sajtovima: CitajMe, InSerbia, Esquire, Beograduzivo, Enheduana, Kaldrma, Infoprevodi, VremeZa, Arte… Objavila je zbirke priča Beogradske majske priče (2006) i Beograd je ljubav (2017), kao i romane: Duet duša (2008), Kraljica jorgovana (2019), Jelena Anžujska (2008/2009), Davorjanka Paunović (2020), Moja ljubav Nikola Tesla (2021) i Zmajeva žena (2024). Uvodni deo romana Kraljica jorgovana je uvršten u knjigu Manastir Sopoćani u izdanju Svetigore. Prevođena je na engleski i makedonski jezik.