Izdavačka kuća Sumatra objavila je čuvenu studiju Summa Technologiae (1964), kojom je velikan svetske fantastike Stanislav Lem svoje književne ideje potkrepio filozofskim raspravama o odnosu između čoveka, nauke i tehnologije.
Kroz niz eseja, Lem razmatra brojne teme, od granica ljudskog znanja, mogućnosti stvaranja veštačkog života i inteligencije, preko evolucije tehnologije i njenih posledica po društvo, pa do moralnih dilema naučnog napretka.
I više od pola veka nakon objavljivanja, studija Summa Technologiae ostaje temeljno i izuzetno pronicljivo promišljanje o izazovima i dilemama budućeg razvoja nauke. Knjiga predstavlja spoj stručnog razmišljanja i humanističkih refleksija, kojima se tehnologija kritički sagledava kao odskočna daska razvoja društva, ali i kao moguće sredstvo zloupotrebe.
Lemovo delo ne samo da istražuje naučne i filozofske granice, već postavlja i pitanja o tome šta znači biti ljudsko biće u svetlu tih granica.
„Stanislav Lem je stvorio zanimljiv filozofski traktat o ljudskom i neljudskom životu u njegovim prošlim, sadašnjim i budućim oblicima“, u pogovoru navodi Nikola Tanasić. „Posle šest decenija, Summa Technologiae nije izgubila ništa od svog intelektualnog ili kritičkog značaja. Zaista, mnoge Lemove pretpostavke o budućim tehnologijama su se sada ostvarile: od veštačke inteligencije, bionike i nanotehnologije do opasnosti od preopterećenja informacijama, koncepta koji je u osnovi internet pretraživača i ideje virtuelne stvarnosti. Međutim, važnije za njen kontinuirani značaj je Lemovo rigorozno istraživanje paralelnog razvoja biološke i tehničke evolucije i njegov zaključak da će tehnologija nadživeti čovečanstvo“.
Knjigu je preveo Petar Vujičić. Štampana je u mekom povezu i sadrži 478 strana. Redovna cena izdanja je 1.540 dinara, dok je na sajtu izdavača knjiga dostupna po ceni od 1.099 dinara.
Stanislav Lem (1921-2006) je napisao oko 70 knjiga, koje su prevedene na 40-ak jezika i prodate u gotovo 50 miliona primeraka. Lemova dela uveliko prevazilaze granice žanra, a mnogi teoretičari književnosti smatraju ga modernim klasikom. Bio je veoma poštovan u svetu nauke, posebno od strane fizičara, astronoma i astrofizičara. U svojim delima izneo je iznenađujuće tačna dugoročna predviđanja po pitanju razvoja astronautike, veštačke inteligencije, koncepta virtuelne realnosti, genetskog inženjeringa, bioinformatike i drugih naučnih područja. Pored studije Summa Technologiae, njegova najpoznatija dela su romani: Solaris, Fijasko, Eden, Nepobedivi, Glas gospodara.
