Iz štampe je izašao peti broj Crnoslovlja, nezavisnog horor fanzina koji je već stekao reputaciju autentičnog predstavnika domaće horor i andergraund kulture. Nastao iz entuzijazma grupe kreativaca i umetnika iz Novog Sada i Subotice, Crnoslovlje donosi sirovu energiju i iskren pristup neopterećen bilo kakvim pitanjima komercijalnosti.

Svaki broj čine kratke priče, stripovi, prikazi i eseji koji istražuju mračne teme književnosti, filma, muzike i drugih umetnosti. Dosadašnji brojevi fanzina, potvrdili su Crnoslovlje kao stalno prisutno ime na marginama domaće fantastike, sa vernom publikom i sve širim krugom saradnika.

Među autorima petog broja, našli su se i dvojica dobro poznatih beogradskih pisaca fantastike – Darko Tuševljaković  i Nebojša Petković, koji se čitaocima predstavljaju pričama „Pitanja koja postavljaju ptice“, odnosno, „Devedeset i devet“.

Pored kratkih proza domaćih autora, novi broj Crnoslovlja donosi i prevod priče „Ghost Royale“ mađarskog pisca horora Atile Vereša (Attila Veres), čija je zbirka priča The Black Maybe od strane kanadskog časopisa Rue Morgue proglašena jednom od najboljih zbirki 2022. godine i doživela nominaciju za prestižnu „Brem Stoker“ nagradu.

Jedan od urednika petog broja Crnoslovlja je perspektivni pisac horora Milan Kovačević, koji je u uvodnom tekstu dao kratak opis svake od navedenih priča:

„Darko Tuševljaković dostavlja nam (skoro) grim-dark pripovest ‘Pitanja koja postavljaju ptice’ koja bi lagano mogla da otvori ceo jedan univerzum. Tog sveta nikako ne bih želeo da budem deo. Čini mi se da u njemu nema sigurnog mesta ljudima i da je svaki dan borba za goli opstanak. Nakon čitanja ove priče, jedino što ćete moću da kažete je – Želim još!

Nebojša Petković nas u priči ‘Devedeset i devet’ uvlači u folk-horor magluštinu, gde prokletstva menjaju vizure i živote, zauvek ih čineći košmarnima. Pokušati svesti ovu priču na prost sinopsis bila bi uvreda autoru, koji kroz jednu pripovetku uspešno provlači nekoliko narativa i spisateljskih stilova. Uprkos poznatim tropima horor žanra, ništa ovde nije predvidivo, već je – na moju veliku sreću – originalno i sveže, te se osamljene seoske kuće čine zaista jezivim, a njihove tajne fatalnijim nego ikad.

Za kraj, Atila Vereš nas ubacuje u dekadentni kluedo, gde grupa mladih (koji kao da su pobegli iz univerzuma Popi Z. Brajt, ali su još luđi) svoje drogirane i pijane dane ispunjava čudnom igrom, poznatom kao Ghost Royale. Odlazeći na strašna i usamljena mesta, oni vape za prisustvom onostranog, ali od toga je mnogo strašnije ono što je već među njima; ili u njima. Pravo malo remek-delo“, ocenjuje Milan Kovačević.

Tu je još jedan kuriozitet u vezi sa proznim blokom. Za svaku od priča Mihajlo Kitevski je načinio saundtrek u trajanju prosečnog vremena čitanja, pa će svi zainteresovani ljubitelji horora, uz očitavanje odgovarajućih QR kodova, moći da dožive zastupljene priče i na jedan sasvim drugačiji način.

Sa Atilom Verešom urađen je opširan intervju u kome će čitaoci moći da saznaju šta sve stoji iza njegove mračne poetike, kakva su njegova razmišljanja o hororu kao žanru, muzici, filmu, pa i o tome koji su njegovi omiljeni srpski horor filmovi. Intervju je vodio Norbert Đeri a prevod je uradio Deneš Varga.

Đeri je pripremio i intervju sa Andrašom Fodorom, piscem, književnim kritičarom i potpredsednikom Mađarskog društva H. F. Lavkrafta, „koje održava plamen horora u Mađarskoj“.

Na kraju treba spomenuti i peruanskog ilustratora, umetnika i vrača Rendija Aljendea (Randy Allende), koji je odgovoran za vizuelni identitet ovog broja.

Peti broj fanzina Crnoslovlje: Živi sadrži 64 strane u koloru, a može da se naruči preko Fejsbuk stranice ili putem mej adrese: crnoslovlje@gmail.com po ceni od 800 dinara. Za vatrenije poklonike tu je i Crnosloven box koji sadrži fanzin, stikere i majicu (M, L, XL ili XXL) po ceni od 3.000 dinara.