Ovogodišnji međunarodni sajam knjiga u Zagrebu, Interliber, protekao je u znaku predstavljanja književnih scena Srbije i Ukrajine. Zahvaljujući programu „Srbija u fokusu“ koji se održao u Paviljonu 7, hrvatski ljubitelji književnosti bili su u prilici da dođu do nekog od preko 1.200 naslova iz ponude 40-ak srpskih izdavačkih kuća.

Pored prodajnog segmenta, program „Srbija u fokusu“ obeležio je i niz razgovora o domaćoj književnoj sceni i kretanjima u savremenom izdavaštvu. Želja organizatora bila je da se kroz predavanja, promocije i diskusije podstakne mobilnost autora, urednika, naučnika, prevodilaca i ključnih kulturnih aktivista, kako bi se načinili bitni preduslovi za razvoj dalje saradnje razmenom znanja, razvojem interkulturnog dijaloga i umrežavanjem.

Čak dve od osam tačaka programa bile su posvećene srpskoj sceni književne fantastike. Mladen Jakovljević autor romana Izbledele duše i Kad se vratim, kao i Ivana Nešić, autorka višestruko nagrađivanih romana iz trilogije „Zelenbabini darovi“, govorili su o svojim delima fantastike inspirisanim narodnim verovanjima i srpskom tradicijom. A bardovi srpske fantastike i vrsni poznavaoci rok muzike, Goran Skrobonja i Oto Oltvanji, govorili su o preplitanju fantastične književnosti sa rokenrol muzikom. Obe tribine vodio je urednik sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com, Dragoljub Igrošanac.

Govoreći o značaju tradicije za modernog čoveka, Jakovljević je istakao da njemu tradicija nije samo skup postupaka i rituala, nego sve što nas vezuje za mesta, događaje i ljude, kojih možda više nema, a koji su uticali na naše lično oblikovanje.

Centralni motiv Jakovljevićevih dela je smrt i pitanje suočavanja sa gubitkom i mada dela nisu autobiografskog tipa, autor ih je napisao vođen ličnim iskustvima.

„Tražio sam elemente u tradiciji – bilo u zajednici, bilo u porodici – koji bi mi pomogli da ostanem u kontaktu, makar kroz sećanja, sa osobama koje više nisu sa nama“, rekao je Mladen Jakovljević.

U Jakovljevićevim delima dva važna motiva su smrt i zaborav, za koje je zajednički termin „druga smrt“, koju Jakovljević opisuje kao konačnu smrt:

„Teško je ostaviti tragove u beskraju i zato imamo dve smrti; prva je kad umreš a druga kad te zaborave i ne pominju. Ipak, bolje je biti zaboravljen nego zapamćen u negativnom svetlu, kao zver“.

Ivana Nešić je pojašnjavajući upotrebu elemenata iz tradicije i mitologije u svom stvaralaštvu, otkrila da prilikom njihovog izbora pažljivo konsultuje obimnu etnološku i etnografsku literaturu:

„Pri izboru motiva iz tradicije koje želim da prenesem u svoje knjige, vodim se pre svega pitanjem kako će mi se sve to uklopiti u narativ, a volim da otkrijem neke motive i neka mitološka bića koja su možda nepravedno zaboravljena, ili otkrijem nešto iznenađujuće u vezi s njima. Želim prosto da otkrijem deci, a možda i odraslima, ono što su možda prevideli, zaboravili i ono što će im biti zanimljivo.“

U trilogiji „Zelenbabini darovi“ motivi iz slovenske mitologije imaju značajnu ulogu. Jedan od autorskih glasova koji je izvršio značajan uticaj na pisanje Ivane Nešić, Ivana Brlić Mažuranić, autorka klasične knjige Priče iz davnina, takođe je crpela inspiraciju iz istih izvorišta.

„U mojoj trilogiji ’Zelenbabini darovi’ postoji jedan omaž Ivani Brlić Mažuranić u vidu onih malih domaćih patuljaka, koji su pitoma bića i pomoćni, uslužni, kućni duhovi. U mojim knjigama se javljaju bića, maljuci, koja su veoma slična, samo što ne da nisu uslužna, već su poprilično pogana.“

U razgovoru o rok muzici i književnoj fantastici Goran Skrobonja i Oto Oltvanji su se dotakli brojnih tema. Bilo je reči o književnoj fantastici kao inspiraciji pesama kultnih bendova, uticaju rok muzike na najpoznatije pisce, o međusobnim posvetama savremenih pisaca i rok muzičara. A poseban segment razgovora bio je posvećen temi prisustva muzike u delima dvojice beogradskih pisaca kao i značaja i značenja muzičkih referenci koje u svojim delima ostavljaju.

„Žanrovska književnost kojom se bavimo i popularna muzika koju volimo nisu stvari koje možemo razdvojiti“, rekao je Skrobonja na početku razgovora. „Mislim da pisci, koji su i meni i Otu na neki način bili uzori, pripadaju generaciji koja je rasla uz rokenrol, muziku koja je bila deo njihovog životnog pogleda.“

Oto Oltvanji je istakao da je veza između muzike i književne fantastike dvosmerna:

„Posebno oduševljenje doživljavate kada shvatite da neki od vaših omiljenih pisaca slušaju neke od vaših omiljenih muzičara, ili obrnuto. Jedan takav trenutak se desio tokom 90-ih kada sam počeo da se formiram kao pisac i objavljujem svoje prve kratke priče i otkrio da je u tom trenutku jedan od mojih najomiljenijih pisaca, Piter Straub, poslužio kao inspiracija za čak dve ili tri pesme Nika Kejva, koga sam u tom trenutku mnogo slušao“, rekao je Oltvanji navodeći i detalj da je Piter Straub kada je saznao da Nik Kejv piše pesme prema njegovim pričama, uzviknuo da je to sjajno, ali i dodao da on inspiraciju traži u džez muzici.

Mnoge priče iz Oltvanjijeve rane i srednje faze stvaralaštva bile su direktno inspirisane rok pesmama, što on ne krije:

„Nekako mi je bilo prirodno dok sam odrastao i upijao popularnu kulturu koju sam posmatrao delom jedne celine, da uzmem inspiraciju iz pesme i da to bude motiv u priči, i da to bude naslov priče, i da to bude nešto što će biti važno junacima. Tako se desilo da mi je prva objavljena priča ’Umirući leptir’, dobila naslov po slavnoj pesmi ’Butterfly’ nemačke grupe Can; moja druga priča je za glavnog junaka imala pevača jedne slavne američke alternativne grupe iz 90-ih, i tako dalje“, rekao je Oltvanji uz napomenu da u svojim pričama nikada nije želeo da promoviše svoj muzički ukus, ukoliko to nije bilo važno za samu priču.

O muzici u svojim delima dosta toga imao je da kaže i Goran Skrobonja.

„U jednoj od mojih ranijih pripovedaka ’No place Like Home’ kao motiv se javlja stih iz pesme Bijelog dugmeta ‘Nikad se neću vratiti u svoj rodni grad’. U Nakotu se spominje Springstin. Ja volim da ostavljam neku vrstu uskršnjih jaja u svojim tekstovima tako da oni koji prate i poznaju opuse rokenrol bendova, koje ja volim, mogu da pronađu tu referencu i da je prepoznaju iako ona možda nema direktne veze sa samom radnjom“, rekao je Skrobonja.

Deo razgovora bio je posvećen i bendu „Rubber Soul Project“ koji je Goran Skrobonja pre gotovo tri decenije pokrenuo sa Rastkom Ćirićem, a koji izvodi pesme Bitlsa koje slavni liverpulski bend nikada nije snimio. Tom prilikom otkriven je jedan ekskluzivitet da će krajem godine na TV Al Jazeera biti emitovan dokumentarni film o tom multimedijalnom i multiartističkom poduhvatu, koji između ostalog sadrži i Skrobonjinu naučnofantastičnu novelu Gumena duša.

Publika je takođe bila raspoložena za razgovor a usledile su pohvale organizatorima i učesnicima od strane izvesnog profesora sa Prirodoslovno matematičkog fakulteta u Zagrebu, koji je rekao: „Jako mi je drago što ste došli, što se ovo organizovalo na Interliberu, jer mislim da i umetnost i nauka i kultura trebaju biti još intenzivniji u uspostavljanju dobrih vibracija između Hrvatske i Srbije.“

U publici su se našli i poznati zagrebački pisci Aleksandar Žiljak, Dalibor Perković i urednik fanzina Parsek Mirko Karas, koji su došli da pozdrave beogradske kolege, a Perković je u šaljivom tonu uputio i „oštru kritiku“ zbog nespominjanja romana Armaggedon Rag (1983) Džordža R.R. Martina.

Na to je Oltvanji odgovorio da je planirao da govori o Martinovom delu, koje je imalo gotovo fatalan ishod po književno stvaralaštvo proslavljenog američkog pisca i dodao: „Armageddon Rag je najbolji primer gde je rokenrol mitologizovan do te mere da je on epski svet sam za sebe“.

Na kraju valja istaći da su domaći pisci privukli pažnju hrvatskih medija, kako državnih tako i medija srpske nacionalne manjine, a pokrenuti su i razgovori o mogućnosti objavljivanja pojedinih dela na hrvatskom tržištu.

Program „Srbija u fokusu“ organizovali su Superknjižara.hr i Srpsko narodno vijeće, uz podršku Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske.