Nakon zbirke Vila šatorica, objavljene 2016. godine u izdanju Presinga, nedavno je iz štampe izašla nova knjiga Borisa Mišića, Nebeska zvona. Reč je o zbirci priča koju čini deset kratkih horor ostvarenja čije vezivno tkivo čine domaći i nama bliski geografski ambijenti, kao pozornice na kojima se odvijaju radnje pripovesti.
Kroz Mišićevu prozu promiču jeziva rečna stvorenja, otvaraju se portali iz drugih dimenzija odakle dolaze čudna bića, promenjena putovanjima kroz prostor i vreme, i dok prošlost uzima danak, najgore prolaze obični ljudi.
U knjizi su zastupljene priče: „Igra krvi i prašine“, „Šapat večnosti“, „Krv lordova“, „Plesač i pas“, „Nebeska zvona“, „Osamnaestica“, „Gospodar šakala“, „Panonski demon“, „Motel ispod Juhor planine“ i „Bela tama“.
Pogovor potpisuje urednik izdanja Predrag Milojević, koji naročito ističe nekoliko priča. „Bela tama“ govori o vojnicima koji usred napada na neprijatelje ušančene u rovovima iznenada – ni živi, ni mrtvi – dospevaju u „drugi svet“.
Međusobno povezane priče „Šapat večnosti“ i „Nebeska zvona“ prikazuju portale koji ljude vode kroz crvotočine vreme-prostora, kao i kroz vekove zemaljske istorije, iz kojih akteri izlaze promenjeni vukući sa sobom i u sebi aveti svemira i drugih dimenzija kroz koje su prošli.
„Panonski demon“ vodi čitaoca u mađarsku pustaru, u kojoj se pojavljuje biće iz drugog sazvežđa. Sticajem okolnosti, ono se obrelo na imanju jedne rastrzane porodice, gde postaje žrtva obesti lokalnog pijanca, kockara, nezadovoljnog teškim seoskim životom.
Priča „Osamnaestica“ prati istoimeni avetinjski gradski autobus u Novom Sadu koji prevozi nekadašnje stanovnike: vile, tritone, vodenjake, duhove. Svako od njih ima svoju tajnu, sopstveni drevni zavet koji, iz određenog strašnog razloga, prenosi na ljude iz današnjeg vremena.
Boris Mišić je rođen 1974. godine u Rijeci. Odrastao je u Bosanskom Grahovu a od 1995. godine živi u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu. Priče su mu objavljivane u više domaćih i regionalnih zbornika, časopisa i fanzina, kao i na portalima posvećenim fantastici.
