Najnovije izdanje emisije Kulturni centar, emitovano 17. septembra na Drugom programu RTS-a, bilo je posvećeno fantastici u književnosti i slikarstvu, a jedan deo emisije dotakao se i dva priloga objavljena u 11. broju našeg časopisa Književna fantastika.

Saradnica časopisa, Aleksandra Vukelić, govorila je o korišćenju fantastike kao sredstva za predstavljanje emocionalnih i psiholoških stvarnosti – temi kojoj se posvetila u svom eseju „Jestiva žena Margaret Etvud kao savremeni gotički roman“.

Autorka je istakla da je bilo izazovno baviti se prisustvom gotičkih elemenata u delu koje se ne smatra žanrovskim ostvarenjem, uprkos tome što u njemu opstaje gotički senzibilitet:

„On se zasniva na nekim strahovima koji su često ispod površine, na tom utisku da ispod ove realnosti koju vidimo – svakodnevne realnosti – vreba neka drugačija realnost, koja je začudna, koja je preteća, iz koje nešto što smo potisnuli može ponovo isplivati na površinu. Na neki način čudovišno, izvitopereno, zastrašujuće“, objašnjava Aleksandra Vukelić.

U Jestivoj ženi simbolički vrhunac unutrašnje strane junakinje predstavljaju fantastični motiv proždiranja torte u obliku žene. Ona predstavlja objekat koji društvo konzumira.

„Rekla bih da su to strahovi koji se pre svega tiču gubitka identiteta. Strah da će se naš identitet nekako izbrisati, da će se izbrisati njegove granice, da će nas okolina i njena očekivanja apsorbovati. Strah da drugi nisu ono što mislimo da jesu, da imaju skrivene identitete ili – što je još gore – da te skrivene identitete imamo i mi sami, tako da ni sami sebe ne poznajemo.“

„Pored toga tu je i njen strah od gubitka autonomije, budući da se sprema da stupi u brak sa svojim verenikom Piterom. Plaši se trudnoće, plaši se promena koje će se desiti s njenim telom, s njenim društvenim statusom i položajem i razvija ono po čemu je roman i dobio naslov a to je taj specifični poremećaj u ishrani gde ona kao da se plaši da neke komadiće spoljašnjosti unosi kroz hranu da meša spoljašnje sa unutrašnjim i malo po malo, korak po korak, u potpunosti počinje da odbija hranu“, završava izlaganje Aleksandra Vukelić.

U delima američkog pisca Džonatana Kerola često se istražuju teme koje se odnose na prirodu stvarnosti i istinitosti, a autor ih oblikuje kroz motive začudnog, snova i simbola. U najnovijem broju časopisa Književna fantastika objavljena je Kerolova priča „Kuća na pljusku“ u prevodu Miloša Mirkovića, koji ju je predstavio sledećim rečima:

„Priča na realističan način prikazuje svakodnevnicu čoveka čiji je život duboko ukorenjen u korporativni sistem, gde on radi kao advokat u advokatskoj kancelariji. Na neki način mu je dosta svega i počinje da zavidi građevinskim radnicima koji rade jedan najobičniji fizički posao, koji ne uključuje intelektualni napor. On njima zavidi zato što se oni osećaju slobodnim dok obavljaju taj posao, za razliku od njega koji provodi petnaest sati u kancelariji. Vremenom polako počinje da se upoznaje sa tim radnicima i tu dolazimo do nečega što nas uvodi u domen fantastičnog.“

U uvodniku emisije Jovana Janković o značaju fantastike kaže: „Osećaj oslobađanja, poistovećivanje sa natprirodnim i fantastičnim, težnja harmoniji, proširivanje svesti, potraga za odgovorima koje svet opipljive realnost ne može da ponudi, od najstarijih zapisa bajki, mitova, epova i antičke književnosti – kada njihova funkcija postaje estetska – elementi fantastičnog u umetnosti na ovaj ili onaj način vraćaju nas pitanju smisla.“

O fantastici u umetnosti za Kulturni centar su govorili još i slikar Predrag Todorović i istoričarka Maja Živanović.

U emisiji su načinjeni i kritički osvrti na knjige Hajnera Milera, S one strane nacije i Praskozorje, Gospode Milisava Savića, zatim prikaz izložbe Blizu. Daleko mladog umetnika Bogoljuba Đokovića u galeriji B2, kao i osvrti na predstave Leda i Gorski vijenac u pozorištu KPGT.

Urednik emisije: Ana Tasić. Autori rubrika: Jovana Janković, Ana Tasić, Danijela Purešević, Marija Nenezić, Igor Perišić. Montažeri: Nikola Zagorac, Zorica Blagojev. Reditelj Raško Milatović.

Četvorominutni segment posvećen prilozima iz Književne fantastike počinje na 03:56.