Lord Dansejni – KĆI KRALJA ZEMLJE VILOVITE
(ŽIR, Beograd, 2025)

Piše: Sara Jovanović

[…] i Zemlja Vilovita se silovito, poput plime preko ravnog peska, vratila nazad. S dugačkom vrpcom sumraka na kraju dolebdela je natrag preko kamene pustopoljine; došla je sa starim pesmama, sa starim snovima i sa starim glasovima. […]

Kći kralja Zemlje Vilovite je delo lirske proze koje se smatra jednim od začetnih ostvarenja modernog žanra epske fantastike. Napisao ga je Lord Dansejni 1924. godine. Prevod ovog dela uradila je Ivana Nešić, a 2025. godine objavila ga je izdavačka kuća ŽIR. Jedno je od značajnijih dela ovog žanra, najpre po svojoj strukturi i stilu, a onda i po tome što je inspirisalo najveća pera fantastike, među kojima su i H. F. Lavkraft, Dž. R. R. Tolkin, Nil Gejmen kao i Giljermo del Toro, stvaralac čuvenog Panovog lavirinta.

Već od prve stranice susrećemo se sa protagonistom dela. Erlom vlada dugogodišnji kralj kog zastupa Veće dvanaestorice. Nakon godina mirne vladavine, narod Erla izražava želju da na mesto novog kralja bude postavljen čarobnjak. Kako bi ispunio želju svog naroda, kralj Erla naređuje Alveriku, svom sinu, da ode u Zemlju Vilovitu i traži ruku od ćerke vilinskog kralja. Alverik ispunjava očevo naređenje, dovodi Lirazel, kći kralja Zemlje Vilovite i ženi se njom. Lirazel donosi na svet sina Oriona. Međutim, nakon godina provedenih u Erlu, Lirazel i dalje ne uspeva da se prilagodi običajima i životu u svom novom domu, te se vraća u Zemlju Vilovitu kod svog oca. Njen odlazak uzrokovaće niz događaja kojima će Lord Dansejni pružiti čitaocima jedno od najvažnijih dela epske fantastike.

Šta je to što ovo delo čini bezvremenim ? U izuzetno lirski obogaćenu prozu sa fantastičnim i bajkovitim elementima Lord Dansejni utkao je teme partnerske i roditeljske ljubavi, prirodnih sila, neodustajanja od osvajanja sopstvenog mira i slobode. Maestralnim stilom prožeo je magijski narativ motivima iz grčke mitologije i religije, stvorivši na taj način ne samo delo koje raspiruje maštu mnogih generacija, već i filozofsko-meditativnu priču o borbi za jednu ženu, za jednu ćerku, za jednu zemlju. Ovo nije bajka na koju smo se pripremili godinama gradeći sopstveni čitalački bagaž, nije još jedna borba između dobra i zla, već slojevita priča o odricanju i osvajanju sreće.

Od samog početka pisac se poigrava simbolima, nudeći čitaocu prostor za sanjarenje i razmišljanje. Već broj dvanaest, koliko ima članova u veću Erla, nagoveštava kosmički poredak, budući da godina ima 12 meseci, da u hrišćanstvu ima 12 apostola, a u grčkoj mitologiji 12 bogova Olimpa. Odabirom ovog broja najavljuje čitaocu i prekretnicu u radnji dela, što je opisano kroz Alverikov odlazak po Lirazel. Osim broja dvanaest, Lord Dansejni služi se i brojem tri, jednim od neparnih brojeva čestih u bajkama. Ovaj broj takođe se pojavljuje pred značajan događaj u delu – korišćenje prve od tri rune kralja Zemlje Vilovite ili odlazak u prvu od tri kuće Oriona koji traži saputnike u lovu.

Još jedan postupak nagoveštaja da će se dogoditi promena jeste u piščevom opisu rune koja strpljivo čeka u kovčegu u Lirazelinoj sobi u Erlu.

I dalje zaključana u kovčegu, runa je strpljivo čekala.

Ovim postupkom nagoveštavanja pisac vešto izaziva osećaj neizvesnosti i strepnje među čitaocima.

Pored upotrebe simbola i različitih narativnih prosedea, Lord Dansejni smelo barata i postupkom asocijacije. U ovom delu čitalac može prepoznati naznake različitih junaka iz grčke mitologije, među kojima dominiraju Odisej i Persefona.

Od trenutka kada se Lirazel vrati u Zemlju Vilovitu kod oca, Alverik započinje svoju jedanaestogodišnju odiseju u nameri da vrati Lirazel u svoj dom. Na tom putu susrešće se sa mnogim preprekama, nedostatkom vere, ubeđenjem u uzaludnost pohoda, prirodnim i magijskim silama, pa čak i ljudstvom namerenim da osujeti njegov put. Za vreme Lirazelinog boravka u Zemlji Vilovitoj i Alverikovog pohoda, Erl je prepušten Orionu, njihovom sinu, lovcu, preko kog pisac uvodi poznate magijske elemente u delo, poput trolova i jednoroga.

Prolaznost vremena u Erlu, a možda i večnost Zemlje Vilovite učinili su Lirazel nesigurnom u svom izboru da se više ne vrati u Erl. Lord Dansejni igra se sa mitologijom slikajući i Alverika i Lirazel. Poput Persefone koja na Zemlji donosi smenu godišnjih doba, tako i Lirazelina tuga boji delo i menja tok života u Erlu i Zemlji Vilovitoj. Njene suze, tekući joj iz očiju dok je klečala na magičnom podu u samom središtu Zemlje Vilovite, uznemiravaju čitavu Zemlju Vilovitu kao što je i od Persefoninih suza priroda umirala i donosila jesen i zimu.

Alverikov pohod koji se provlači kroz čitavo delo u slozi je sa prolaznošću vremena na Zemlji, on označava protok, pokret, osvajanje, akciju, dinamiku, dok Lirazelin osećaj bespomoćnosti i ponizno klečanje u središtu Zemlje Vilovite možemo dovesti u vezu sa maltene večnim trajanjem trenutka u njenoj domovini budući da vreme kao da stoji u Zemlji Vilovitoj, što naročito ističe teret i pritisak tuge koju ona oseća. Sve to pruža čitaocu iluziju da su scene u Zemlji Vilovitoj spore, ako ne i statične.

Pak, Alverikovo neodustajanje pruža nadu, a Lirazelina molba strpljenje, što su dva ključna elementa na kojima Lord Dansejni zasniva poruku svog dela.

Na kraju, ova moćna priča o ljubavi između muškarca i žene i roditelja i deteta zaokružena je stranicama koje pisac posvećuje kralju Zemlje Vilovite i njegovoj spremnosti da usreći svoju kći, kao i oslikavajući ljubav između Lirazel i njenog sina Oriona. Roditeljska ljubav prikazana kroz ova dva odnosa jedan je od najčvršćih stubova na kojima počiva snaga ovog dela.

Kći kralja Zemlje Vilovite predstavlja priču o snazi i posledicama koju imaju ljubav, upornost i borba. Lord Dansejni lukavo smešta čitaoca u dva sveta koji se međusobno prožimaju uprkos svim svojim razlikama, gde je jedan običan, a drugi čaroban, gde ćemo upoznati i jednoroge i trolove i veštice. Međutim, iza tog svetlucavog zida sumraka krije se univerzalna priča koja spaja više generacija, od kralja Zemlje Vilovite do Oriona, ispričana nežno i šarolikom lirskom lepotom. Stoga čini neizostavni dodatak na našim policama i u čitalačkom univerzumu.