Dobitnik NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine objavljen u 2025. godini na srpskom jeziku je Darko Tuševljaković za roman Karota, u izdanju Lagune. Odluka je saopštena u Kolarčevoj zadužbini, nakon završne sednice žirija održane 19. januara 2026. godine.

Žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Jelena Mladenović, Adrijana Marčetić, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković odluku je doneo jednoglasno.

„Između naslova koje je žiri smatrao ravnopravnim, roman Darka Tuševljakovića nagradu je dobio jer je, između ostalog,  jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva, Karota ukršta misteriju i tragediju. Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo. Odluka je u završnici rasprave doneta jednoglasno”, saopštio je žiri.

Laureat Darko Tuševljaković je zahvaljujući se na ovoj nagradi izjavio:

„Veću čast pisac u ovoj zemlji ne može da dobije u književnom smislu tako da sam zaista zahvalan i počastvovan što je žiri od kompletne prošlogodišnje produkcije izdvojio na kraju moj roman.

Kad pišete roman mnogo toga je neizvesno. Dok ga pišete je prvo neizvesno da li će na kraju to ispasti onako kako ste inicijalno zamislili. Nikad neće do kraja. Ali i kad završite pisanje nikad ne možete sa sigurnošću znati ni kako će čitalac čitati taj vaš tekst, da li će ono što ste želeli da kažete uspeti da dopre do njega na način na koji ste vi to zamislili. Neće sigurno u potpunosti, ali hoće li na bilo koji način uspeti vaš tekst da dopre do drugoga.

I nekako uvek se nadate da će taj vaš tekst ostaviti što dublji trag. A kada se osvrnemo na spisak dosadašnjih dobitnika Ninove nagrade jasno se vidi da su to mahom imena koja su formirala našu književnost od polovine prošlog veka naovamo tako da je zaista velika čast naći se na tom spisku”, istakao je Tuševljaković na današnjoj svečanosti.

Govoreći o nastanku romana, naveo je da je Karota pisana relativno dugo i da sadrži autobiografske elemente.

„Nije mi bilo lako da je pišem. Po završetku rada pomešale su se dve snažne emocije. S jedne strane, osetio sam izvesno olakšanje, jer je ta priča izašla iz mene. S druge strane, osetio sam veliki umor. Tek nakon završenog posla kao da me je stigao sav umor te dve godine, otprilike koliko je taj tekst nastajao. To je nekako kao posle teškog ispita na fakultetu, kada osetite prazninu i kada vam je, u suštini, najbolje samo da legnete i da spavate”, ispričao je dobitnik, prenosi NIN.”

Darko Tuševljaković je ranije o svom romanu rekao da je inicijalna kapisla je bila pomisao da su ljudi koji su silom prilika menjali lokacije zapravo svaki put započinjali život iz početka.

„Želeo sam da se priča oslanja na iskustvo, ali da se odvoji od ispovednog, da u tom smislu prati postupak koji sam i ranije primenjivao, a to je da se doživljeno provuče što podrobnije kroz unutrašnje filtere, jer se tako ono preobražava u nešto novo i neočekivano. Inicijalna kapisla je, mislim, bila pomisao da su ljudi koji su silom prilika menjali lokacije zapravo svaki put započinjali život iz početka. Od toga se, postepeno, razvila priča o Karoti i Zadru kojom sam bio zadovoljan”, rekao je Tuševljaković u intervju za NIN nakon što se njegov roman našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Darko Tuševljaković (Zenica, 1978), pripovedač i romansijer. Kraću i dužu prozu od 2002. godine objavljuje u raznim domaćim i regionalnim časopisima i antologijama. Autor je zbirki priča Ljudske vibracije (2013), Naknadne istine (2017) i Hangar za snove (2022), kao i romana Senka naše želje (2010), Jaz (2016), Jegermajster (2019), Uzvišenost (2021) i Karota (2025).

Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlji i regionu. Dobitnik je nagrade „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu (2004), Evropske nagrade za književnost za roman Jaz (2017), Andrićeve nagrade za zbirku priča Hangar za snove (2023) i NIN-ove nagrade za roma Karota (2026). Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac.