Mladen Jakovljević, pisac, anglista i redovni profesor anglo-američke književnosti na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, gostovao je 21. avgusta u emisiji „Gutenbergov odgovor“ na Radiju Beograd 2, gde je sa Sašom Ćirićem razgovarao o svom novom romanu Ontološki pacijent.
U razgovoru koji je obuhvatio različite aspekte romana, Jakovljević je govorio o nastanku dela, njegovoj složenoj strukturi, odnosu između prošlosti i sadašnjosti, ali i o načinu na koji književnost može da poveže racionalno i iracionalno, stvarno i zamišljeno.
Ontološki pacijent je Jakovljevićev najobimniji roman do sada, sa oko 400 strana, a autor ga je pisao približno tri godine, od 2023. godine. Kako je objasnio, činjenica da se bavi književnošću i naučnim radom nije značila da je roman nastao kao primena književnoteorijskih pravila. Naprotiv, u pisanju se prvenstveno oslanja na inspiraciju i asocijacije, dok se pravila, kada je potrebno, mogu i prekršiti.
Posebnost romana predstavlja i svojevrsna „odjavna špica“ u kojoj su navedene reference koje su učestvovale u njegovom nastanku – od književnosti, filma i muzike do Biblije i video-igara. Jakovljević je objasnio da je želeo da otvoreno pokaže šta ga je inspirisalo, umesto da čitalac sam mora da traga za svim referencama. Takav postupak uzima i kao vid zahvalnosti umetnicima i delima koja su mu bila značajna.
Jedna od ključnih tema razgovora bila je veza prošlosti i sadašnjosti, koja predstavlja konstantu Jakovljevićevog književnog stvaralaštva. Autor je govorio o tome koliko je čovek često okrenut onome što je prošlo ili onome što tek treba da dođe, dok zanemaruje sadašnji trenutak. U romanu je ta vremenska napetost povezana i sa iskustvom gubitka, sećanja i suočavanja sa smrću.
Radnja jednog dela romana smeštena je u Tršić i prostor oko Gučeva, kraj iz kojeg Jakovljević potiče. Upravo je Gučevo za autora svojevrsni orijentir kroz vreme: ljudi, pejzaži i načini života menjali su se, dok je planina ostajala postojana. Uvođenje lokalnog govora i teksture života na selu predstavlja, između ostalog, pokušaj da se deo prošlosti sačuva i prenese u sadašnjost.
Roman se razvija kroz dve vremenske ravni. U prošloj se pojavljuju učitelj Miloš, dečak Jovan i arhimandrit, dok se u savremenoj ravni prati protagonista koji odlazi na terapiju i suočava se sa sopstvenim traumama, umišljajima i pitanjem koliko je svet koji doživljava zaista onakav kakvim ga vidi. Između dve ravni postoji veza koja se, kako Jakovljević sugeriše, može tražiti upravo u procesu pisanja: prošla priča možda predstavlja projekciju protagonista iz sadašnjosti.
Upravo se na toj tački otvara jedno od zanimljivijih pitanja romana – gde se završava racionalno, a počinje iracionalno? Jakovljević namerno dovodi u pitanje uobičajenu podelu prema kojoj se ruralna sredina, folklor i sujeverje povezuju sa iracionalnim, dok se savremeni urbani svet smatra racionalnim. U romanu Ontološki pacijent stvari su mnogo složenije: urbani protagonista doživljava iracionalno, dok učitelj i sveštenik iz prošlosti pokušavaju racionalno da pristupe onome što prevazilazi njihovo iskustvo.
Jakovljević je govorio i o tome da nije želeo da čitaocima nametne jedno „pravilno“ tumačenje romana. Mogućnost da se događaji shvate kao projekcija glavnog junaka samo je jedno od mogućih čitanja. Za autora je književnost otvoren prostor u kojem različiti čitaoci, sa različitim iskustvima, mogu doći do različitih istina. „Ja imam svoju istinu“, kaže junak romana, a ta ideja se može shvatiti i kao svojevrsni ključ za pristup celom delu.
Takav pristup posebno dolazi do izražaja u završnici. Iako roman na prvi pogled može ponuditi mogućnost optimističnog ishoda, Jakovljević skreće pažnju na scenu nakon odjavne špice koja dodatno otvara prostor za preispitivanje prethodno pročitanog. Završetak zato nije nedvosmisleno srećan: ostavljena su otvorena i „mračna vrata“, a čitaocu je prepušteno da odluči hoće li roman čitati optimistički ili pesimistički.
Gostovanje u emisiji „Gutenbergov odgovor“ tako je ponudilo zanimljiv uvid u poetiku Mladena Jakovljevića i u roman koji spaja istorijsko i savremeno, ruralno i urbano, racionalno i iracionalno, kao i književne, filmske, muzičke i druge kulturne reference.
Snimak razgovora dostupan je na sajtu RTS-a i može mu se pristupiti preko sledećeg linka.
