Adrijan Čajkovski je tokom protekle sedmice bio gost Festivala fantastike „Zmajkon“ u Nišu, a u nedelju 24. maja družio se sa čitaocima u knjižari Delfi SKC u Beogradu. Sa autorom Lagune razgovarao je književni prevodilac Ivan Jovanović – izveštava Laguna.
Još jednom smo se uverili da su ljubitelji žanra, u ovom slučaju naučne fantastike i fantastike uopšte, zaista posebni i posvećeni čitaoci. U velikom broju su došli da pozdrave omiljenog pisca i aktivno su učestvovali u razgovoru postavljajući zanimljiva pitanja.
Čajkovski je najpre primetio da za razliku od konvencija koje okupljaju ljubitelje žanra u Britaniji gde su obožavaoci uglavnom veoma uzdržani, prilično tihi i distancirani, „Srbija je nesumnjivo jedno od mesta gde su ljubitelji izuzetno entuzijastični. To nisam primetio samo ja nego i svi drugi pisci koje poznajem, a koji su dolazili ovde. Rekli su da je ovo veoma, veoma gostoljubiva zajednica fanova i da u Srbiji zaista postoji velika ljubav prema fantastici.“
Govoreći o razgovoru sa čitaocima i pitanjima koja postavljaju, istakao je da je navikao da dobija uvek ista pitanja, ali ne i u Srbiji: „Nivo pitanja koja dobijam ovde je izvanredan. Mnogo je više istraživačkog duha i interesovanja za detalje dela. Ljude ovde zanimaju drugačije stvari“.
Čajkovski je jedan od najboljih, najkreativnijih i najproduktivnijih pisaca savremene svetske naučne i epske fantastike u poslednjoj deceniji. Najpoznatiji je po prvom romanu Deca vremena koji je ovenčan prestižnom nagradom za naučnofantastični roman „Artur Klark“. Laguna je nedavno počela da objavljuje i drugi serijal, koji počinje romanom Tigar i Vuk.
Čitaoci u SKC-u su saznali da je i ta serija završena, odnosno da su napisane sve knjige: „Ovo je jedna od mojih fantastičnih serija, a pitanje od kog sam pošao bilo je ’šta ako biste imali svet u kojem svi ljudi mogu da menjaju oblik?’ Obožavam promenu oblika. Ako me neko pita koju bih supermoć voleo da imam, rekao bih da se pretvaram u životinje. To je neka vrsta varanja, jer životinje već imaju svakakve sopstvene supermoći, pa tako dobijate mnoštvo moći odjednom. Ljudi koji menjaju oblik su u fantastici posebni. To je ili prokletstvo ili krvna loza, ali je nešto što vas odvaja od drugih ljudi. Ja sam želeo da istražim: šta se dešava sa kulturom i društvom kada svi mogu da se pretvore u životinju? Ako imate društvo u kojem je to normalno, onda se apsolutno sve menja u načinu života. Menja se odnos prema prirodnom svetu, prema tehnologiji koja vam je potrebna, jer ako imate moći životinje stalno na raspolaganju, ako možete da se krećete brzo, da koristite ta čula, ako imate te prirodne alate, kandže i zube i slično, svaki deo vašeg društva će se promeniti. A upravo je izgradnja takvog sveta najzanimljiviji deo započinjanja serije i pisanja knjige.“
Na pitanje o razlici koja postoji kada piše naučnu fantastiku i samo fantastiku, Čajkovski ističe da voli da zna u kojim okvirima se kreće: „Postoji jedan deo tog pejzaža koji je fantastika, a tamo negde drugi deo koji je naučna fantastika. I možete preći iz jednog mesta u drugo, bez zidova i granica. Meni je važno da znam gde se u tom pejzažu nalazim, ali uglavnom zato što to određuje ono što zovem ’levi zid’. To je zapravo deo u koji vaša mašta ne može da zalazi. Morate da se udaljavate od tog levog zida. Ako, na primer, pišete istorijski roman smešten u određeni period i mesto, vaš levi zid jeste: ovako su stvari izgledale u tom mestu i tom vremenu, koliko nam je poznato. Ako pišete nešto poput Deca vremena ili neko drugo delo naučne fantastike, onda je taj levi zid: ovako funkcioniše nauka i zato ne možete, osim ako nemate naročito dobar razlog, da radite stvari koje direktno protivreče nauci. Dakle, krećete odatle i ekstrapolirate. Ako pišete fantastični roman poput Tigra i Vuka, vi gradite svoj levi zid. I dalje ćete ga imati, ali detalji onoga što je zadato za tu knjigu jesu stvari koje ste odlučili na samom početku i kojima ne smete protivrečiti i od kojih dalje razvijate priču. Ali suština je u tome da li vam je taj levi zid zadat, kao u naučnoj fantastici, ili ga sami stvarate, kao u fantastici.“
Adrijan Čajkovski u svojim novijim delima, tokom poslednje tri ili četiri godine, prilično intenzivno analizira budućnost ljudske rase i ove planete, primetio je Jovanović i upitao gosta kakvu nam viziju budućnosti trenutno nameće njegova mašta, bez obzira na to koliko ta slika bila pozitivna ili negativna.
„Mislim da mi, naročito pisci naučne fantastike, veoma pažljivo proučavamo sadašnjost, a budućnosti o kojima pišemo često su upozorenja. Mislim da su ljudi verovatno čuli za ideju ’Torment Nexusa’ odnosno za šalu da tehnološki preduzetnik kaže: ’Napokon smo napravili Torment Nexus iz čuvenog naučnofantastičnog romana ‘Ni pod kojim uslovima ne pravite Torment Nexus’. Dakle, da, to trenutno zaista deluje kao prokletstvo ovog posla. Većina moje naučne fantastike bliske budućnosti je izrazito pesimistična i distopijska i pomalo zastrašujuća. Ne znam da li su ljudi čuli izreku: ’Dabogda živeo u zanimljivim vremenima’. Naučnofantastična verzija toga glasila bi: ’Dabogda živeo u vremenima o kojima si pisao’.“
Uprkos svom cinizmu, Čajkovski ima veliko poverenje u ljudsku prirodu.
„Mislim da smo došli do tačke kada će generacija mog sina morati da lupi šakom o sto, jer je moja generacija očigledno podbacila u tome. Ali nadam se da će se to zaista dogoditi.“
Adrijan Čajkovski je tokom boravka u Nišu posetio i Laguninu knjižaru u Obrenovićevoj ulici.
Izvor: Laguna
