Povodom obeležavanja dana rođenja Edgara Alana Poa (Boston, 19. januar 1809 – Baltimor, 7. oktobar 1849),  pesnika,pisca, esejiste, pripovedača i teoretičara književnosti, jednog od najistaknutijih predstavnika romantizma u istoriji američke književnosti, u ponedeljak, 19. januara, u hotelu „Radisson Collection Old Mill Hotel” u Bulevaru vojvode Mišića od 19 sati, biće otvorena izložba „Whispers in the Shadows: A Poe-inspired Room” – prenosi PISB.

Reč je o fotografskom projektu koji koristeći savremenu crno-belu fotografiju istražuje atmosferu napetosti, sugestije i psihološke dubine, kao suptilan omaž jednom od najuticajnijih autora introspektivne književnosti.

„Na izložbi će svoja dela predstaviti devet fotografa iz naše zemlje i sveta koji crpe inspiraciju iz književnog univerzuma Edgara Alana Poa, fokusirajući se na atmosferu, fragment, tišinu i emocionalnu tenziju. Senke, refleksije, detalji svakodnevice i polumračni prostori postaju nosioci narativa, pozivajući posmatrača da sam dovrši priču” kaže umetnik David Puado, organizator događaja i direktor Beogradskog meseca fotografije.

Radovi Maksa Klebla (Austrija) i Israela Rodrigueza Navara (Meksiko) uspostavljaju vizuelni temelj izložbe. Njihove fotografije funkcionišu kao uvod u svet Edgara Alana Poa, oslanjajući se na sugestiju, tišinu i unutrašnju napetost, bez potrebe za direktnim narativnim objašnjenjem. Uz suptilne pomake između stvarnog i mentalnog prostora, ovi radovi otvaraju vrata intimnog iskustva postavke.

Postavljena u intimnom ambijentu hotelske sobe 147, izložba transformiše poznat prostor u mesto tihe nelagode i introspekcije. Soba postaje prag između stvarnosti i mašte, odražavajući piščevu fascinaciju sećanjem, opsesijom i krhkom granicom između razuma i ludila.

Umetnica Olivia Grenberg, povodom izložbe kaže da njene fotografije predstavljaju istraživanje najdubljih delova njenog uma.

Ukorenjene u procesu suočavanja sa potisnutim sećanjima na seksualno nasilje, ove slike predstavljaju pokušaj izlečenja i nastavka dalje. Dok se suočavam sa fragmentima prošlosti, manipulišem kamerom brišući granicu između stvarnosti i sećanja. Ove slike su za mene poezija  pitanja, odgovori i misterija mog života – istakla je Grenberg, dok Jacqui Burke u susret izložbi ističe da je serija  Under a Midnight Dreary nastala s ciljem da prizove tihu nelagodu i prigušenu, poetsku atmosferu koja odražava emocionalni svet Edgara Alana Poa.

Usamljeni gavran, u silueti pred mesecom, postaje budno prisustvo. Istovremeno je znak i narator, lebdeći između senke i svetla. Slika poziva posmatrača u zamrznuti trenutak, fragment neispisane priče koji ostaje da traje u noći.

„Veliki deo mog recentnog rada realizovan je u crno-beloj tehnici, koristeći tamni negativni prostor i baveći se psihološkim i religijskim temama iz ateističke perspektive. Tamninu ne povezujem uvek sa zlom. U njoj osećam i samoću, mir, neznanje ili nepoznato, sve ono što svetlost može da razotkrije, a bez koje fotografija ne bi ni postojala”, navodi autor Gari Hil.

Na postavci će se predstaviti i Robi Ogilvi. On u tumačenju svog rada kaže da u odnosu na pisanje Edgara Alana Poa, ovaj rad rezonuje sa njegovim interesovanjem za atmosferu, unutrašnja stanja i tanku granicu između jasnoće i poremećaja. Dvostruke ekspozicije sugerišu sećanja koja se uvlače u sadašnjost, stvarajući osećaj zastoja u kojem se vreme, prostor i sigurnost rastvaraju.

Lola Mirmuminova napominje da u seriji koju prikazuje, ona istražuje svoju dugogodišnju fascinaciju Poovom sposobnošću da kroz detalj gradi žanr.

„Njegove priče me nikada nisu plašile, umesto toga, pokretale su pitanja o tome kako napetost, opsesija i natprirodno oblikuju našu percepciju. Svaka fotografija je fragment: telo sklupčano u sebe, razbijeno ogledalo, odbačena poruka na tlu, usamljena ptica na električnim žicama. Zajedno, ovi elementi prizivaju teme unutrašnje tenzije, krhke ravnoteže i tragova koje ostavljamo za sobom” objasnila je Mirmuminova.

Publiku će zainteresovati i rad Jovane Kuzmanović naslovljen „Buried Metamorphosis”. Ona istražuje tamu, preobražaj i istrajnost.

„Leptir se pojavljuje kao krhki simbol transformacije i nestabilnosti, suspendovan između nastajanja i brisanja. Ovaj rad ne teži razrešenju, on ostaje u tami, gde identitet podrhtava, a izdržljivost postaje sopstveni oblik otpora”, istakla je Jovana Kuzmanović.

Zanimljivo je i delo Ane Batrićević, koja je bila inspirisana stihovima pesme „Romance” Edgara Alana Poa.

Izložba će moći da se pogleda i u utorak, 20. januara 2026.