Knjiga Gavran i sve druge pesme Edgara Alana Poa, u prevodu Kolje Mićevića, promovisana je u utorak uveče u punoj sali Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske (NUB RS) – izveštavaju Nezavisne novine.

Knjigu je objavio banjalučki „Imprimatur“, a o njoj su sa direktorom ove kuće Borisom Maksimovićem razgovarali Voki Erceg, pisac predgovora, i Milica Jošić Milinović, profesorka na Odseku za engleski jezik Filološkog fakulteta u Banjaluci.

Maksimović je na početku večeri rekao da je bio skeptičan što se tiče objavljivanja ove knjige, jer kuća na čijem je čelu u velikoj većini slučajeva objavljuje savremenu književnost, ali da je glavni i odgovorni „krivac“ što je ugledala svetlo dana upravo Erceg.

Knjiga je, kako je rekao vlasnik „Imprimatura“, prvenstveno objavljena zbog prevoda Kolje Mićevića, čije ime se sa poštovanjem izgovara u svetu prevodilaštva, a jako malo, dodaje Maksimović, njegovih prevoda objavljeno je u Banjaluci, uprkos tome što je rođen u ovom gradu.

Detaljnije o Poovoj poeziji i književnosti uopšte pričala je Milica Jošić Milinović, čiji su studenti  na kraju večeri čitali pesme iz promovisane knjige.

„Edgar Alan Po je bezvremenski pisac. Obično kada pričam sa studentima o tome koje pisce poznaju iz angloameričke književnosti, po nepisanom pravilu, Po bude na prvom mestu, što je meni posebno drago. Zbog tema kojima se bavi, zbog načina na koji piše, on je najznačajnije ime američkog romantizma, ali i jedno od najznačajnijih imena svetske književnosti uopšte. U svom eseju ‘Filozofija kompozicije’ Po piše da je smrt lepe žene najpoetičnija tema na svetu, a ta tema je jedan od razloga i njegove današnje popularnosti“, kazala je Jošić Milinovićeva.

Ona je dodala da retko kada imamo priliku kao čitaoci da zavirimo u sami proces prevođenja, a da nam Kolja Mićević u ovoj knjizi to daje na dlanu, te da je način na koji je on pisao o svom prevodilačkom radu fascinantan.

Voki Erceg je kazao da je Kolja Mićević bio veliki komentator prevodilačkog rada i veliki komentator pesništva uopšte.

„Za Kolju Mićevića postojali su izvesni unutrašnji zahtevi prevodilačkog rada, ali i česti spoljni uticaji, o čemu je on često pisao u svojim esejima”, naglasio je Erceg, koji je svoj predgovor o Mićeviću u knjizi naslovio „Prevodilački dvojnik Edgara A. Poa“.

U prevodiočevoj filozofiji kompozicije, obrazložio je Erceg, Kolja Mićević bavi se versifikatorskim i prevodilačkim poteškoćama prevođenja Poove, i ne samo Poove, poezije.

„U pustolovinu, čak avanturu – reč koju nerado koristim, ali čini mi se da je sasvim u Poovom duhu – prevođenja ovog zlosrećnog Amerikanca, Kolja Mićević upustio se u jednom od najtegobnijih životnih trenutaka, u moglo bi se reći, poovskom trenutku života, sa pogledom na Riječki zaliv, u sumrak, sa javljanjem Večernjače, dok je strepeo za sudbinu svoje kćerke Sabine“, otkriva Erceg.

On u nastavku kaže da je istorija književnosti pesnike romantizma označila kao uklete, te se pita da li je moguće da ne pomislimo na uklete prevodioce, da duh ukletog pesnika traga za svojim dvojnikom.

„Život Kolje Mićevića, uprkos njegovoj erudiciji, bio je i te kako protkan poovskim trenucima, i bremenima i sumracima: prevodeći jednu Malarmeovu pesmu u knjizi ‘Konstante i prividi’ Kolja Mićević piše o mističnom srhu da ni sam nije siguran ko je dvojnik, pesnik ili prevodilac – ‘prevodilac, onaj u kome svakodnevno umire neko drugi i prevodilac, onaj koji svakodnevno umire u nekom drugom'”, zaključio je Erceg.

Izvor: Nezavisne novine