Nakon što je svojim novim romanom The Everlasting (Večna) već osvojila jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti fantastike, nagradu časopisa Lokus, američka književnica Aliks I. Herou (Alix E. Harrow) nedavno je osvojila i prestižnu Hugo nagradu za najbolji roman, u konkurenciji autora kao što su Nedi Okorafor i Adrijan Čajkovski.
Objavljen krajem 2025. godine u izdanju izdavačke kuće Tor Publishing Group, roman The Everlasting predstavlja spoj epske fantastike, arturijanske legende i priče o putovanju kroz vreme. Herou u njemu preispituje odnos između istorije i mita, ali i način na koji priče oblikuju naše razumevanje prošlosti.
Glavni junak romana je Oven Melori (Owen Mallory), koji po povratku iz rata počinje da proučava istoriju Srednjeg Dominiona i legendarne Ser Une Everlasting – svojevrsne fantastične verzije Jovanke Orleanke – koja je pomogla prvoj kraljici Dominiona da osvoji presto.
Međutim, priča o Uni Everlasting egzistira u gotovo mitskom okviru, dok je knjiga u kojoj je opisan njen herojski poduhvat, The Death of Una Everlasting, toliko retka da većina ozbiljnih istraživača veruje da ona zapravo ni ne postoji. Sve se menja kada se tajanstveni spis jednog dana misteriozno pojavi na Ovenovom stolu, bez adrese pošiljaoca. Oven počinje da je prevodi, ali rukopis ubrzo biva ukraden. Na mestu na kome je stajala knjiga biće ostavljena samo kartica sa adresom. Ovaj trag Ovena će odvesti u prošlost, u vreme Srednjeg Dominiona, gde će susresti Unu lično.
Njegov zadatak tada dobija sasvim novu dimenziju. Oven mora da vodi Unu kroz događaje koji će postati temelj njene legende, uključujući i one za koje zna da će je na kraju odvesti u smrt. Međutim, što više vremena provodi sa njom, postaje mu sve teže da je posmatra kao mitskog junaka. Umesto toga, upoznaje stvarnu osobu koja se nalazi iza legende.
Posebnost romana predstavlja njegova pripovedačka struktura: priča se plete naizmenično iz perspektiva Ovena i Une, u prvom i drugom licu. Njihovi vremenski tokovi postepeno se prepliću, tako da prošlost utiče na sadašnjost, sadašnjost na prošlost, dok se iza svega nazire tajanstvena sila koja usmerava događaje.
Roman je ubrzo po objavljivanju dobio izuzetno pozitivne kritike. Publishers Weekly pohvalio je njegov „impresivno konstruisan zaplet“, dok ga je Kirkus Reviews opisao kao delo epske fantastike o putovanju kroz vreme koje govori o tome kako priče iz prošlosti mogu oblikovati našu budućnost. Kritičarka Kristen Alen-Vogel roman je opisala kao „provokativnu i potresnu fantastiku“.
Uspeh romana nije ostao nezapažen ni izvan književnih krugova: Netfliks je u junu ove godine najavio počertak rada na njegovoj ekranizaciji u vidu TV serije.
Aliks I. Herou (1989) američka je književnica, poznata po delima naučne i epske fantastike. Njena kratka priča „A Witch’s Guide to Escape: A Practical Compendium of Portal Fantasies“ bila je nominovana za Nebulu, Lokus i Svetsku nagradu za fantastiku, a 2019. godine osvojila je Hugo za najbolju kratku priču. Herou je pažnju šire publike privukla i debitantskim romanom The Ten Thousand Doors of January iz 2019. godine, koji je dobio pohvale kritike i bio nominovan za više književnih i žanrovskih nagrada.
