KNJIŽEVNA FANTASTIKA

Književna fantastika pokrenuta je 2014. godine, kao godišnja publikacija čiji je osnovni cilj predstavljanje preseka aktuelnog stvaralaštva kako na domaćoj tako i na svetskoj sceni fantastike.

Konceptualno, publikacija predstavlja štampanu refleksiju sajta Art-Anima, pri čemu se u prvi plan ističu segmenti posvećeni proznim delima i esejistici, ali naročita pažnja se pridaje i recepciji aktuelnih dela, intervjuima sa značajnim piscima, preplitanju fantastične književnosti sa drugim umetnostima…

Prva tri izdanja ove publikacije objavljena su u formi almanaha u periodu od 2014. do 2016. godine, a od 2017. godine, kroz saradnju sajta Art-Anima.com sa Kontrast izdavaštvomKnjiževna fantastika počinje da se objavljuje u formi časopisa magazinskog tipa.

Književna fantastika 2014 – Književna fantastika 2015 – Književna fantastika 2016 – Književna fantastika 2017

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 4
(2017)

Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Lektura i korektura: Danilo Lučić
Korektura
: Nevena Bojičić

Dizajn i prelom: Sanja Polovina
Obim: 128 str, 24 cm.
Tiraž: 500
Štampa: Caligraph, Beograd

Cena: 699 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 525 dinara (25% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

naručite facebook

ISBN978-86-89203-50-9
82.09
821.09
821.163.41.09
COBISS.SR-ID 235743500

UVODNA REČ

U prirodi je fantastike da uzima brojne pojavne oblike, da se menja, evoluira u zavisnosti od okolnosti. Shodno tome, nastojimo da idemo u korak s njom – tragamo za drugačijim formama, eksperimentišemo, transformišemo našu publikaciju i dozvoljavamo joj da, poput teme kojom se bavi, zaodene ruho u zavisnosti od okolnosti. Književna fantastika je počela da živi u formi almanaha, ali od ovog izdanja, u saradnji sa Kontrast izdavaštvom, počinje da izlazi kao časopis magazinskog tipa.

Iako u novom formatu, Književna fantastika nastavlja započetu tradiciju i još jednom pruža odraze sveta u ogledalu fantastičnog i u njima nove autore, nove teme, nove prikaze, ali i brojne stare junake. Veza sa prošlošću u fantastici je neraskidiva, čak neophodna. Veza sa budućnošću je jednako značajna. Fantastika je kontinuum, nit koja povezuje sve što je bilo, sa onim što jeste i onim što će tek da bude. Čitanje, pisanje i, uopšte, stvaranje fantastike ne treba da bude trend, niti fantastiku treba svesti na nivo impulsa aktuelnog trenutka.

Zato i ovo izdanje sadrži tekstove o velikanima iz prošlosti čiji značaj se još uvek, stalno, iznova potvrđuje. Neizostavne su i priče o onima koji svojim delima upravo sada ostavljaju tragove u vremenu. Ali tu su i oni čije vreme, verujemo, tek dolazi. Svi oni pomažu nam da našu svakodnevicu sagledamo iz malo drugačijeg ugla i na taj način, možda, pronađemo u njoj veliki broj istovremeno lepih i zastrašujućih, ali zavodljivih čuda koja čine život.

Ovo prvo magazinsko izdanje Književne fantastike otvara kratko prozno ostvarenje „Papirna menažerija“, koja je američkom piscu kineskog porekla Kenu Liju 2011. godine donela tri najznačajnija svetska priznanja za fantastičnu književnost: Nebulu, Hugo i Svetsku nagradu za fantastiku. Domaću scenu fantastike u ovom broju predstavlja Ivan Nešić, čija je priča „Glasovi u plastici“ proglašena za najbolju na konkursu našeg časopisa, u organizaciji sajta Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva.

U esejističkom bloku Mladen Jakovljević piše o romanu Valis Filipa K. Dika, koji je atipičan ne samo za Dikovo prozno stvaralaštvo, nego za naučnofantastičnu književnost uopšte. Džon Lančester daje pregled putovanja kroz vreme, od Velsa ustoličen kao jedan od najznačajnijih tropa naučnofantastične književnosti. Povodom 200 godina od nastanka romana „Frankenštajn“ Meri Šeli, Dejan Ognjanović nas upoznaje sa značajnim značenjima i tumačenjima eminentnih poznavalaca gotskih studija Dejvida Pantera, Suzan Tajler Hičkok, Denisa R. Perija i Denisa Kačinsa. Esejistički blok zaokružuje članak Save Stamenkovića o dečijoj književnosti u opusu Ursule K. Legvin na primeru trilogije Anali Zapadne obale.

Nikola Petrović je domaćem čitalaštvu pripremio detaljan portret ovde gotovo nepoznatog autora Džordža Sondersa, koji važi za jednog od najznačajnijih savremenih američkih pisaca kratke priče. Razgovor koji je sa Vladimirom Lazovićem uradio Zoran Stefanović vraća nas na ovdašnje podneblje gde već četiri decenije stvara pisac čija pripovetka „Sokolar“ je 1987. godine osvojila najznačajnija priznanja jugoslovenske fantastične scene.

U segmentu posvećenom ekranizacijama Arijana Luburić Cvijanović piše o Bartonovoj adaptaciji romana Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu Ransoma Rigsa, poznatom po upečatljivoj simbiozi teksta i fotografije, dok nam Mihajlo Vitezović predstavlja filmsku verziju novele „Priča tvog života“ Teda Ćanga.

Dr Ljiljana Gavrilović u eseju „Digitalne igre i SF književnost“ pravi kratak pregled najzanimljivijih primera međusobnog uticaja kompjuterskih igara i umetnosti pisane reči, imajući u vidu  da su digitalne igre od samog nastanka narativno povezane sa fantastikom.

O poznatom strip serijalu „Sendmen“ Nila Gejmena, u kojem se prepliću i nadopunjuju deveta umetnost i književnost, Milan Jovanović daje prikaz veštog tumača neuhvatljivih snova i čitave jedne skrivene istorije stvarnosti.

U Osvrtima, Vladimir Todorović na primeru Dž.K. Rouling piše o tome koliko je ponekad autoru teško da se razdvoji od svog književnog junaka, a Ivan Drljača otkriva neopravdano zaboravljeni naučnofantastični roman Stanka Kukića Svet pod maskom iz nama davne 1938. godine.

Filip Rogović, Miloš Cvetković, Irena Dajić, Tijana Tropin, Đorđe Bajić, Slobodan Ivkov, Marijana Jelisavčić, Ilija Bakić i Nebojša Marić pripremili su prikaze brojnih aktuelnih naslova iz sveta teorije i prakse književne fantastike.

Ovo izdanje je još jedan korak u nastojanju da u svet fantastičnog pridodamo još sjajnih, lepih, zanimljivih i inspirativnih pripovesti, analiza, komentara i ideja, objedinjenih pod naslovom Književna fantastika.

SADRŽAJ:

PROZA

  • Papirna menažerija – Ken Li
  • Glasovi u plastici – Ivan Nešić

ESEJI

  • Valis: Dijagnostifikovanje ludila univerzuma – Mladen Jakovljević
  • Možemo li da pobegnemo od vremena? – Džon Lančester
  • Dvesta godina od neprirodnog rođenja čudovišta sa zlatnim srcem – Dejan Ognjanović
  • O ”Analima Zlatne obale” Ursule K. Legvin – Sava Stamenković

PORTRET PISCA

  • Najpoznatiji nepoznati pisac: Džordž Sonders – Nikola Petrović

INTERVJU

  • Intervju sa Vladimirom LazovićemZoran Stefanović

EKRANIZACIJE

  • Bartonov ”Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu”: pohvala (eks)centričnosti – Arijana Luburić Cvijanović
  • Adaptacija književne fantastike: ”Priča tvog života” i ”Dolazak” – Mihajlo Vitezović

DIGITALNI SVET

  • Digitalne igre i SF književnost – Ljiljana Gavrilović

STRIP

  • Sendmen: Kratka istorija priče o svevremenima – Milan Jovanović

OSVRTI

  • Roulingova: spisateljica sa zalihama – Vladimir Todorović
  • Svet pod maskom – Ivan Drljača

PRIKAZI

  • Mrakovi psihe u zamci natprirodnog: „Ukleta kuća na brdu“ Širli Džekson – Filip Rogović
  • „Priče tvog života“, Ted Ćang – Miloš Cvetković
  • „Neverovatni Moris“, Teri Pračet – Irena Dajić
  • Život u senci Baf i kompanije, „Mi ostali samo živimo ovde“, Patrik Nes – Tijana Tropin
  • „Magma“, završni roman trilogije Virovi – Putovanje na koje vredi poći – Đorđe Bajić
  • Robert Bler: Grob – Slobodan Ivkov
  • Sila sili grize rep – Marijana Jelisavčić
  • „Srpska naučna fantastika“ Miodraga Milovanovića – Ilija Bakić
  • Arheologije budućnosti: želja zvana utopija i druge naučne fantastike, Frederik Džejmson – Nebojša Marić

 

 

kf-baner-v1-sajt

separatorseparatorseparatorseparatorseparator

separator

“Ovaj godišnjak, raskošnog i raznovrsnog sadržaja odista opravdano zauzima reprezentativnu ulogu i predstavlja verodostojan, prvenstveno informativan presek domaće i svetske F/SF-scene, kako njenog spisateljskog, tako i teorijskog segmenta.”
– Slobodan Ivkov

separator

separatorseparatorseparatorseparatorseparator

separator

separator

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2016

Književna fantastika 2016

 

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2016
Urednici:
Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević

Izdavač: Čarobna knjiga
Za izdavača: Borislav Pantić
Lektura: Jelena Trošić
Korektura
: Nevena Bojičić

Prelom i priprema: Čarobna knjiga
Obim: 218 str, 24 cm.
Tiraž: 200
Štampa: Simbol, Petrovaradin

Cena: 639 dinara

naručite facebook

ISBN 978-86-7702-468-0
821.163.41-32(082.2)
821.163.41(047.53)(082.2)
821.09(082)
COBISS.SR-ID 223407628

separator

UVODNA REČ

Mnogo je truda i vremena bilo potrebno da se fantastičnom iznova potvrdi značaj koji mu pripada kao delu ljudske stvarnosti, ravan onom kakav mu je pridavan u sada već mitskim vremenima prošlosti, dalekim, maglom obavijenim periodima istorije, ili u srednjem veku, kada granice između stvarnosnog i fantastičnog, ovostranog i onostranog, mogućeg i nemogućeg, nisu bile jasne, lako uočljive i jednostavno odredive. Nakon par vekova nastojanja da se navedene opozicije jasno razdvoje, postojanje i opstajanje fantastičnog u umetnosti potvrđuje da su te granice ostale zamagljene. Mitovi i verovanja ne oblikuju poimanje i doživljaj stvarnosti onako kako su to nekada činili, ali svako vreme, svako doba ima svoje mitove i verovanja, sa svim svojim lepotama i užasima. Njih danas oblikuju gotovo neverovatni domašaji i tempo razvoja civilizacije. Oni stvarnost ispunjavaju brojnim naučno-tehnološkim otkrićima i dostignućima, do juče smatranim teško ostvarivim, neverovatnim i gotovo jednako fantastičnim kakve su nekada bile vizije koje su u snove donosili Morfej, Fobetor i Fantaz. U dubinama podsvesti one ostaju iste, samo su im na površini manifestacije drugačije, transformisane u nova obličja u skladu s vremenom u kojem živimo.

Brojni su autori i teoretičari pokušali da fantastično definišu, ali ono umešno i uspešno izmiče svakom pokušaju da se jasno, nedvosmisleno, konačno i univerzalno odgovori na pitanje: „Šta je fantastika?“

Ovaj, treći broj almanaha Književna fantastika, kao i prethodna dva, nastoji da odgovori na ovo naizgled jednostavno pitanje. Ma koliko da se svaki takav pokušaj nemogućim činio, činjenica da pred sobom imamo treći broj govori u prilog tome da ova nastojanja nisu zaludna. Književna fantastika ne nudi definicije kao odgovore, nego čitaocima želi da pruži doživljaje, utiske i ideje fantastičnog i o fantastičnom, u kojima je, kao u ogledalu, moguće uočiti odraze stvarnosti, ma koliko da se oni mogu iskrivljenim činiti. Jer stvarnosno i fantastično jedno bez drugoga ne postoje i sagledavanje samo jednoga od njih, isključivanjem onog drugog, daće nepotpunu, nedovršenu i osiromašenu sliku sveta.

Priča „Lobanja“ Filipa K. Dika otvara ovaj broj Književne fantastike, u kojem se, za razliku od prethodna dva, uz značajne glasove srpske teorije i prakse, fantastičnom višeglasju pridružuju i autori iz inostranstva. Uz ovu priču, prozni blok čine i dela Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića, koji će svojim osobenim stilovima i pristupima demonstrirati bogatu raznovrsnost kazivanja o neobičnim svetovima sa druge strane stvarnosti, onako kako to čine istinski majstori pisane reči.

Potrudili smo se da ovoga puta naročito obradujemo ljubitelje teorije i esejistike odabirom radova nekih od najpoznatijih svetskih teoretičara i kritičara. Uz Džona Kluta i Darka Suvina, tu su i tekstovi Dejana Ajdačića i Vladislave Gordić-Petković, kao i prilozi proučavalaca žanrovske proze Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića.

Vodili smo zanimljive razgovore sa trojicom autora. U intervjuu sa Darkom Suvinom, koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, saznaćete, između ostalog, kako ga je i zbog čega Filip K. Dik svojevremeno prijavio FBI-ju. Đorđe Pisarev razgovara sa Ilijom Bakićem povodom njegovog opsežnog leksikona najznačajnijih žanrovskih pisaca „101 lice fantastike“. Sa jednim od najistaknutijih srpskih proučavalaca horor žanra i urednikom popularne edicije „Poetika strave“ Dejanom Ognjanovićem razgovarao je osnivač Književne fantastike Dragoljub Igrošanac.

U segmentu Scena književni kritičar Slobodan Ivkov, u članku posvećenom domaćoj teoriji fantastike, govori o 30 odabranih dela i ambijentu u kome su ona objavljena tokom protekle decenije. Tu je i prilog o sve zapaženijem Regionalnom festivalu fantastične književnosti, bijelopoljskom REFESTICON-u, partnerskoj manifestaciji koja nam je pomogla da ove godine almanah realizujemo u obliku koji je pred vama.

U prilogu o preplitanju fantastične književnosti i devete umetnosti Milan Jovanović predstavlja nagrađivani strip serijal Lokot i ključ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza.

Segment posvećen prikazima odabranih dela fantastike objavljenih u protekle dve godine otvara Miloš Jocić tekstom o romanu Zakopani džin Kazua Išigura, koji je prošle godine u Engleskoj izazvao naročitu pažnju književne kritike. Miloš Cvetković predstavlja zbirku priča o duhovima Zazviždi i ja ću ti doći M. R. Džejmsa, Ilija Bakić daje osvrt na novo izdanje zbirke priča Vrata u zidu H. Dž. Velsa i na književni prvenac Endija Vira Marsovac, a Đorđe Bajić piše o luksuznom izdanju Knjige o džinovima ilustratora i pisca Petra Meseldžije.

Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Beograd / Novi Sad, april 2016.

SADRŽAJ

PROZA

  • Filip K. Dik – Lobanja
  • Zoran Živković – Telefon
  • Filip David – Priča o turskom časovničaru
  • Lord Dansejni – Drumski razbojnik
  • Goran Skrobonja – Zeleno
  • Boban Knežević – Neparnom stranom ulice
  • Ilija Bakić – Prazni zidovi
  • Ivan Nešić – Suteren pod sjajem prozirnog neba

OGLEDI

  • Džon Klut – Fantastika
  • Darko Suvin – Okrenutost utopiji i naučnoj fantastici na početku novog veka
  • Dejan Ajdačić – Velesova knjiga u slovenskoj književnoj fantastici
  • Vladislava Gordić Petković – Duhovni i glas duhova
  • Dejan Ognjanović – Lavkraft puni 125 godina
  • Mladen Jakovljević – Dik, kiberpank i stvarnost
  • Mladen Milosavljević – Posle devedeset godina

INTERVJUI

  • Darko Suvin (Zorica Đergović Joksimović)
  • Dejan Ognjanović (Dragoljub Igrošanac)
  • Ilija Bakić (Đorđe Pisarev)

SCENA

  • Slobodan Ivkov: Ogled posle više stotina prikaza
  • Regionalni festival fantastične književnosti REFESTICON

STRIP

  • Milan Jovanović: Lokot i ključ – crni biser savremenog američkog stripa

PRIKAZI

  • Miloš Jocić: Zakopani džin – Kazuo Išiguro
  • Miloš Cvetković: Zazviždi i ja ću ti doći – M.R. Džejms
  • Ilija Bakić: Vrata u zidu – H.Dž. Vels
  • Ilija Bakić: Marsovac – Endi Vir
  • Đorđe Bajić: Knjiga o džinovima – Petar Meseldžija

separator

separator

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2015

Književna fantastika 2015

separator

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2015
Urednici:
Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević

Izdavač: Čarobna knjiga
Za izdavača: Borislav Pantić
Lektura i korektura: Nevena Bojičić
Prelom i priprema: Miodrag Nikolić
Ilustracije: Aleksandra Ana Đorđević, Goce Balković, Marko Šerer, Miodrag Bunijevac, Miroslav Lazović, Relja Antonić, Saša Arsenić, Stevan Aleksić, Vid Todović
Obim: 294 str, 24 cm.
Tiraž: 300
Štampa: Simbol, Petrovaradin

Cena: 719 dinara

kupite facebook

ISBN 978-86-7702-407-9
821.163.41-32(082.2)
821.163.41-1(082.2)
821.09(082)
COBISS.SR-ID 215151884

separator

REČ UREDNIKA

Ova godišnja publikacija nudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju književnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike. Dva najvažnija segmenta almanaha posvećena su domaćoj kratkoj priči i teorijskim radovima.

Prozni deo donosi čak devetnaest kratkih priča kako najpoznatijih domaćih žanrovskih autora, tako i nekih od najpoznatijih glavnotokovskih pisaca koji u svom stvaralačkom postupku često koriste fantastičke elemente.

Tako, pored perjanica savremene žanrovske proze Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Uroša Petrovića, Adrijana Sarajlije, Borisa Nada, Darka Tuševljakovića, Pavla Zelića, Marka Piševa i Dejana Ognjanovića, u novom izdanju almanaha možete čitati i dela Svetislava Basare, Davida Albaharija, Laure Barne, Ivana Tokina.

Urednički dvojac Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević, za ovu priliku odlučio se i da na jedan nesvakidašnji način pokuša da privuče pažnju šireg čitalaštva objavljujući kratke priče fantastike čiji su autori poznati glumci, muzičari i voditelji, pa će tako budući čitaoci biti u prilici da se prepuste izmaštanim literarnim svetovima Zorana Kesića, Dušice Žegarac, Marka Šelića – Marčela, Ace Seltika, Ivane Mihić i Dušana Nedeljkovića.

Ništa manje zanimljiv deo alamnaha, posvećen je esejistici. Ovaj segment otvara rad “Srpska fantastika od srednjeg veka do postmoderne” Save Damjanova u kome je obuhvaćen pregled domaće fantastike praktično od njenih izvorišta u srednjem veku, pa sve do 90-ih godina XX veka. Sledi pogovor američkog izdanja Živkovićevog romana “Pisac u najam” iz pera profesora Majkla Morisona, esej “Priča o duhovima: Robert Ajkman” Dejana Ognjanovića i tekst Zorana Živkovića o motivu lavirinta u naučnoj fantastici.

“Raspoređivanje budućnosti: ‘Periferal’ Vilijema Gibsona” Mladena Jakovljevića govori o novom svetskom hit-romanu utemeljivača sajberpanka. A kroz osvrt na društveno uređenje i poredak unutar izmišljenog grada-države Novi Krobuzon, Miloš Jocić predstavlja roman “Stanica Perdido”, britanskog pisca Čajne Mjevila. Esejistički deo zaokružuje Mladen Stajić, tekstom “Kauzalni odnos popularnosti romana ‘Pesma leda i vatre’ i serije ‘Igra prestola’”.

Almanah donosi i opširne intervjue sa Bobanom Kneževićem i Goranom Skrobonjom, piscima, urednicima i izdavačima koji su, uz Zorana Živkovića, najzaslužniji za popularizaciju ove vrste književnosti u Srbiji tokom poslednje tri decenije.

Odeljak “Osvrti” beleži neke od najvažnijih trenutaka na svetskoj i domaćoj sceni, koji su se dogodili u poslednjih 12 meseci: dodela Nacionalne književne nagrade Ursuli Legvin i govor koji je tom prilikom održala slavna književnica; pola veka od nastanka serijala “Dina” Frenka Herberta; smrt velikog Terija Pračeta; i nedavno predstavljanje srpske savremene fantastike na Univerzitetu Kent.

U rubrici posvećenoj poeziji, Ilija Bakić predstavlja stvaralaštvo Miroljuba Todorovića, začetnika avangardnog signalističkog pokreta. A u delu posvećenom sprezi književne fantastike i devete umetnosti, donosimo članak Aleksandra Nešića “Strip i fantastika”.

Na kraju, u sekciji “Prikazi”, pokušali smo da predstavimo neka od najznačajnijih dela koja su na srpskom jeziku objavljena tokom prethodnih godinu dana: “Nedovršeni posao” Tomasa Ligotija, “Lavirint smrti” Filipa K. Dika, “Govornik za mrtve” Orsona Skota Karda, “Srca, ruke i glasovi” Ijana Mekdonalda, “Svračje noge” Kurta Vonegata, “Poetika horora” Dejana Ognjanovića, kao i “Kapije Anubisa” roman Tima Pauersa čije je objavljivanje na srpskom jeziku 2011. godine proteklo nedopustivo neprimetno.

Dragoljub Igrošanac
Beograd, mart-april 2015.

 

SADRŽAJ:

REČ UREDNIKA

PROZA

  • Goran Skrobonja – HRID
  • Adrijan Sarajlija – SVETI AJDEN I DOBRI LJUDI
  • Darko Tuševljaković – SEBASTIJAN
  • Laura Barna – DEPEŠA IZ RIMA
  • David Albahari – PLAVA LOPTA
  • Svetislav Basara – NA PRAGU NOVOG DOBA
  • Pavle Zelić – STARAC I PRŠUTA
  • Boban Knežević – OTPORNA NA VATRU
  • Boris Nad – SEDAM KULA SATANE
  • Uroš Petrović – MEĐUSTANICA
  • Marko Pišev – DIVLJA KOST
  • Dejan Ognjanović – INKUBACIJA
  • Aleksandar Petrović (aka Aca Seltik) – IZABRANI
  • Dušica Žegarac – SUSRET
  • Ivana Mihić – NESTALO VREME
  • Zoran Kesić – HIPNO SALON
  • Ivan Tokin – MAIA
  • Dušan Nedeljković – SAMIT NA URANU
  • Marko Šelić Marčelo – PAD

OGLEDI

  • Sava Damjanov – SRPSKA FANTASTIKA OD SREDNJEG VEKA DO POSTMODERNE
  • Majkl Morison – PISAC, MAČAK i PETORO KORESPONDENATA IZ PAKLA
  • Dejan Ognjanović – PRIČA O DUHOVIMA: ROBERT AJKMAN
  • Zoran Živković – MOTIV LAVIRINTA U NAUČNOJ FANTASTICI
  • Mladen Jakovljević – RASPOREĐIVANJE BUDUĆNOSTI: PERIFERAL VILIJAMA GIBSONA
  • Miloš Jocić – ANATOMIJA NOVOG KROBUZONA: PARLAMENT I JAZBINE
  • Mladen Stajić – KAUZALNI ODNOS POPULARNOSTI ROMANA ‘PESMA LEDA I VATRE’ I SERIJE ‘IGRA PRESTOLA’

INTERVJUI

  • Razgovor sa Bobanom Kneževićem (Zoran Stefanović)
  • Razgovor sa Goranom Skrobonjom (Đorđe Bajić)

OSVRTI

  • Irena Dajić – URSULA LEGVIN – DOBITNICA NACIONALNE KNJIŽEVNE NAGRADE
  • Ilija Bakić – POLA VEKA DINE FRENKA HERBERTA 
  • SRPSKA FANTASTIKA PREDSTAVLJENA BRITANSKIM ANTROPOLOZIMA
  • IN MEMORIAM – Teri Pračet

POEZIJA

  • Ilija Bakić – SRPSKA NAUČNOFANTASTIČNA POEZIJA – MIROLJUB TODOROVIĆ

STRIP

  • Aleksandar Nešić – STRIP I FANTASTIKA

PRIKAZI

  • Đorđe Bajić – NEDOVRŠENI POSAO – TOMAS LIGOTI
  • Ilija Bakić – LAVIRINT SMRTI – FILIP K. DIK
  • Irena Dajić – GOVORNIK ZA MRTVE – ORSON SKOT KARD
  • Ilija Bakić – KAPIJE ANUBISA – TIM PAUERS
  • Ilija Bakić – SRCA, RUKE i GLASOVI – IJAN MEKDONALD
  • Ilija Bakić – SVRAČJE NOGE – KURT VONEGAT
  • Ivan Velisavljević – POETIKA HORORA – DEJAN OGNJANOVIĆ

AUTORI

separator

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2014

separatorKnjiževna fantastika

 separator

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2014
Urednik
: Dragoljub Igrošanac
Izdavač: Čarobna knjiga
Za izdavača: Borislav Pantić
Lektura i korektura: Nevena Bojičić
Prelom i priprema: Miodrag Nikolić
Ilustracije: Saša Arsenić, Milica Mastelica, Ivana Lazić, Aleksandar Obradović
Obim: 249 str, 23 cm
Tiraž: 300
Štampa
: Publish, Beograd

Cena: 639 dinara

kupite facebook

ISBN 978-86-7702-338-6
821.163.41-32(082.2)
821.163.41-1(082.2)
821.09(082)
COBISS.SR-ID 207021836

REČ UREDNIKA

Prvi broj almanaha Književna fantastika  izlazi tačno na osmu godišnjicu postojanja sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima (art-anima.com) i čini štampanu refleksiju te web-lokacije i svega onoga što je ona pružila od početka svog postojanja do trenutka štampanja ove publikacije. Dakle, promocija literarne fantastike u svim njenim oblicima, predstavljanje domaćih i regionalnih pisaca i proučavalaca te vrste književnosti i uvođenje mladih čitalaca u vode kreativnog pisanja bili su i ostali osnovni postulati sajta, koje ćemo pokušati da na dostojan način promovišemo i kroz almanah koji je pred vama.

Jedan od naših glavnih ciljeva bilo je i ostalo nastojanje da se o fantastici u književnosti podstakne promišljanje na drugačiji način od onoga na koji se to uglavnom činilo u ne tako dalekoj prošlosti. Generalno uzev, u percepciji domaće književne kritike, fantastika je donedavno predstavljala samo sinonim za paraliteraturu. Ipak, poslednjih godina, okolnosti su se na tom polju poprilično izmenile: književna kritika je otvorenija, recepcije žanrovske proze objavljuju se u visokotiražnim dnevnim listovima i renomiranim književnim časopisima, a više nije čudno ni kada se u najužem izboru za „Ninovu nagradu“ – najprestižnije domaće priznanje za književno stvaralaštvo – pojavi delo iz domena upravo fantastičke književnosti.

Broj žanrovskih izdanja osetno raste iz godine u godinu, čak se pokreću male izdavačke kuće isključivo posvećene toj vrsti literarnog stvaralaštva, a veliki izdavači, gotovo bez izuzetka, prate svetske trendove, i često u najkraćim rokovima objavljuju prevode naslova koji su na svetskom ili bar zapadnom tržištu stekli najbolje kritike, izrazitu popularnost ili neku od prestižnih nagrada. Najvažnije je to što većina tih velikih izdavača (ili gotovo svi) otvorila svoja vrata delima domaćih pisaca fantastike.

Mnogo se toga na srpskom književnom nebu promenilo nabolje kada je reč o fantastičkoj literaturi, a izgleda da će se napredak u tom smislu nastaviti i u vremenima koja su pred nama.

Ipak, almanah Književna fantastika je tu da i dalje skreće pažnju na važnost ove vrste književnosti. A ona je višestruka. U prvom broju podsetićemo vas na neka od najpoznatijih imena svetske književnosti, čiji su opusi ili važniji delovi opusa, ostvareni upravo u ovoj literarnoj praksi. Neka od tih imena su: Kurt Vonegat, Filip K. Dik, Džejms G. Balard, Dž. R. R. Tolkin, Nil Gejmen, Stanislav Lem, Entoni Bardžis, Ursula Legvin, Isak Asimov, Artur Klark

Međutim, veći deo almanaha posvećen je domaćoj sceni. U prvom broju, pred čitaocima je deset odabranih prozaista predvođenih bardovima Zoranom Živkovićem, Goranom Skrobonjom i Ilijom Bakićem. Tu su i majstori pisane reči Zoran Jakšić i Ivan Nešić, kao i pisci mlađe generacije čija su dela doživela odličnu recepciju žanrovske ali i glavnotokovske književne kritike: Oto Oltvanji, Adrijan Sarajlija, Darko Tuševljaković i Pavle Zelić. Među kratkim proznim ostvarenjima nalazi se i delo jednog od najboljih savremenih hrvatskih pisaca naučne fantastike, Aleksandra Žiljka.
Istaknuto mesto u almanahu posvećeno je teoriji i esejistici, pri čemu smo prednost dali akademskom proučavanju i promišljanju žanra. Pored Živkovićevog rada o hronomociji, tu je tekst Dejana Ognjanovića o motivima katastrofe u delima Dž.G. Balarda, rad Zorice Đergović Joksimović o utopijskom romanu Gvozdena peta Džeka Londona i rad Mladena Jakovljevića o heterotopiji u delima Filipa K. Dika.

Jedan od trenutno najagilnijih pregalaca književne fantastike u Srbiji, Goran Skrobonja, autor je teksta o slavnom američkom piscu Kurtu Vonegatu.

Na stranama almanaha nalazi se ekskluzivni intervju sa Slobodanom Vladušićem, čiji se roman Mi, izbrisani ove godine našao u najužem izboru za „Ninovu nagradu“ i koji je zavredio ugledno književno priznanje „Meša Selimović“.

Takođe, među odabranim intervjuima je i izuzetno opširan i iscrpan razgovor sa Zoranom Živkovićem koji je vodio jedan od najuglednijih američkih proučavalaca književnosti, profesor Majkl Morison. Razgovor je podeljen u tri celine: u prvoj je načinjen osvrt na srpsku književnu scenu; u drugoj je akcenat stavljen na svestrani angažman Zorana Živkovića u književnoj fantastici počev od urednika i izdavača, preko teoretičara, do prevodioca i pisca; konačno, u trećoj Živković govori o svojim delima i ulozi koju su ona odigrala u njegovom razvoju kao prozaiste.

Već u proznom delu primetili ste da u almanahu nisu predstavljeni samo srpski književni stvaraoci. Pored nagrađivanog zagrebačkog pisca, na stranicama koje slede predstavljamo i podgoričkog pesnika Slobodana Vukanovića čija dela otvaraju rubriku posvećenu fantastičkoj poeziji. A tu je i Ivan Lutz, nastavnik fizike i pisac naučne fantastike iz Slavonskog Broda, koji mladim čitaocima i svima onima koji do sada nisu pročitali neka od najznačajnija dela fantastike, preporučuje obaveznu SF lektiru.

U rubrici posvećenoj prikazima fantastičkih dela predstavljamo vam svetski hit roman Okean na kraju puteljka Nila Gejmena, ali i knjige Britansko pitanje Kima Njumena i Judžina Berna, Digitalni ugljenik Ričarda Morgana, Zovite ju Zemlja Ivana Lutza, Sva Teslina deca Gorana Skrobonje i Ogledalo za vampira Adrijana Sarajlije.

Takođe, treba istaći tekst Zašto je distopija toliko popularna kod mladih? u kome Ksenija Prodanović, novinarka i urednica za kulturu u Tanjugu, istražuje uzroke velike popularnosti distopijske književnosti među mladom čitalačkom publikom. A tu je i prilog Đorđa Bajića posvećen stvaralaštvu Mine D. Todorović, autorke dvaju romana epske fantastike, takođe prvenstveno namenjenih mladim čitaocima.

Na kraju, želim da se zahvalim članovima škole stripa „Đorđe Lobačev“ koji su svojim ilustracijama osvežili prozni segment ovog izdanja. A posebnu zahvalnost upućujem ljudima iz Čarobne knjige koji su svesno prihvatili rizik i upustili se u nekomercijalni izdavački poduhvat, kakav je objavljivanje književnog almanaha.

Dragoljub Igrošanac
Beograd, mart 2014.

 

separator

SADRŽAJ:

REČ UREDNIKA

PRIČE

  • Goran Skrobonja – “Lift”
  • Ilija Bakić – “Prosjak”
  • Adrijan Sarajlija – “Zrno”
  • Pavle Zelić – “Ribe hodaju”
  • Zoran Jakšić – “Bezdan”
  • Ivan Nešić – “Obasut poljupcima u noći bez mesečine”
  • Aleksandar Žiljak – “Der Eisendrache”
  • Darko Tuševljaković – “Ljudske vibracije”
  • Oto Oltvanji – “Oči boje biske”
  • Zoran Živković – “Susret pred kućom”

OGLEDI

  • Dejan Ognjanović – “Propast sveta nije šteta: Motiv katastrofe u delima Dž.G. Balarda”
  • Zoran Živković – “Hronomocija”
  • Mladen Jakovljević – “Heterotopija u Ubiku i Tamnom skeniranju Filipa K. Dika”
  • Zorica Đergović Joksimović – “Utopija i nemoguće – Gvozdena peta danas”
  • Goran Skrobonja – “Brkati Tralfamadorijanac iliti Pisoar Kurta Vonegata”

ISTRAŽIVANJE

  • Ksenija Prodanović – “Zašto je distopija toliko popularna kod mladih”

INTERVJUI

  • Razgovor sa Zoranom Živkovićem (vodio Majkl Morison)
  • Razgovor sa Slobodanom Vladušićem (vodio Pavle Zelić)
  • Razgovor sa Minom Todorović (vodio Đorđe Bajić)

POEZIJA

  • Slobodan Vukanović

PRIKAZI

  • Okean na kraju puteljka” – Nil Gejmen (Đorđe Bajić)
  • Britansko pitanje” – Kim Njumen i Judžin Bern (Ilija Bakić)
  • Ogledalo za vampira” – Adrijan Sarajlija (Aleksandar Jugović)
  • Sva Teslina deca” – Goran Skrobonja (Ilija Bakić)
  • Dve moguće budućnosti – paralelni prikaz “Zovite ju Zemlja” Ivana Lutza i “Digitalni ugljenik” Ričarda Morgana (Đorđe Bajić)

OBAVEZNA SF LEKTIRA

  • Preporuke pisca Ivana Lutza

ŠKOLA STRIPA “ĐORĐE LOBAČEV”

  • Ilustrator Saša Arsenić predstavlja poznatu beogradsku školu i radionicu stripa

O AUTORIMA

Književna fantastika

separator

separatorseparatorseparatorseparatorseparator

separator

/* */