Sekundarna literatura (dakle ono što se svrstava u prikaze, kritike, oglede i eseje) u naučnoj fantastici retka je pojava na ovdašnjim prostorima pa je, stoga, objavljivanje knjige „Okvir i retrospektiva: eseji, ogledi, prikazi“ Normana Spinrada ravno kulturnoj senzaciji. Domaći izdavači jesu voljni da objave žanrovsko delo (pre svega roman) ali im ne pada na pamet da štampaju knjige koje se bave teorijom žanra odnosno koje promišljaju njegove dosadašnje (ne)uspehe jer takve knjige teško da će imati više od šačice kupaca-čitalaca a to nikako neće pokriti ni troškove proizvodnje knjige; misterija „Okvira...“ razjašnjava se kada zainteresovani čitalac otkrije da iza „Everest medija“ stoji Boban Knežević, jedan od najagilnijih promotera i izdavača naučne fantastike u proteklih 30-tak godina sa ovih prostora. „Okvir i retrospektiva“ je konkretan primer paradoksa naučne fantastike: ona važi za popularan žanr koji se rado ’konzumira’ ali gotovo da ne postoji čitalac voljan da uloži napore u dublje otkrivanje tajni štiva koje (navodno) voli. Pomenuti paradoks (a tako je i - gle čuda - ime biblioteke u kojoj je „Okvir...“ objavljen) nije lokalni specijalitet već je šira pojava koju konstatuje i Spinrad. On zaključuje da publika u naučnoj fantastici voli da čita plitke i pitke sadržaje zato što joj se takve knjige naturaju od strane izdavačkih kuća i medija koje oni plaćaju; želeći da izbegnu bilo kakav poslovni rizik izdavači potenciraju objavljivanje dela koja ’troše’ oprobane šablone (u najjednostavnijem obliku) dok seriozna naučna fantastika biva potisnuta u drugi plan. 
Promocija grafičke novele "Konstantinovo raskršće - Kraljevstvo krvi"
- Details
- Created on Friday, 18 May 2012 23:44
Promocija grafičke novele "Konstantinovo raskršće – Kraljevstvo krvi" u izdanju "System Comics"-a, biće održana u utorak 22. maja 2012. godine s početkom u 19 časova, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra.
Na promociji će o stripu govoriti: scenarista Dejan Stojiljković, crtač Dragan Paunović, strip teoretičar Bojan M. Đukić, a ispred izdavačke kuće "System Comics" publici će se obratiti Igor Marković.
Nakon promocije, u Srećnoj galeriji SKC-a će biti otvorena izložba posvećena ovom stripskom delu.
Grafička novela je rađena prema bestseler romanu Dejana Stojiljkovića "Konstantinovo raskršće" objavljenom 2009. godine pod etiketom izdavačke kuće "Laguna", koji govori o nacističkoj potrazi za mačem Konstantina Velikog u Srbiji potkraj II svetskog rata. Nedavno je iz štampe izašlo trinaesto izdanje romana, koje sadrži poklon priču inspirisanu Ivom Andrićem i njegovom diplomatskom službom u Berlinu uoči Drugog svetskog rata.
Objavljen deseti broj časopisa "Ubiq"
- Details
- Created on Friday, 18 May 2012 07:59
Iz štampe je krajem aprila izašao deseti broj zagrebačkog književnog časopisa za fantastiku "Ubiq".
Prvi broj ovog časopisa promovisan je 2007. godine na sajmu knjige "Interliber" u Zagrebu, i od tada drži redovan ritam izlaženja dva puta godišnje.
"Ubiq" se na seriozan način bavi kako praksom, tako i teorijom književnosti unutar žanrova fantastike, što ga čini jedinstvenim ove vrste na prostoru bivše Jugoslavije.
Visok kvalitet časopisa potvrđen je i u evropskim okvirima, nagradom Evropskog društva za naučnu fantastiku (ESFS), koja je "Ubiq"-u dodeljena prošle godine.
Jubilarni broj časopisa donosi novele: "gaRankuva” Lidije Beatović, "Zanfir iz morske pjene" Vesne Gorše, "Hororac" Zorana Janjanina, "Kraj ljeta" Veronike Santo, "Grbavi Igor" Marka Marciuša, "Onesvijetljeni" Danijela Bogdanovića, "Noć u Berlinu" Milene Benini, "Lov" Zorana Vlahovića i "Parašuramini snovi" Josipa Ergovića.
Pored proznih dela, tu su i tekstovi iz domena kritičke prakse: "O Williamu Gibsonu i kiberpank znanstvenoj fantastici" Darka Suvina i "Ovo nije budućnost koju smo naručili: steampunk, postljudska i prizemna znanstvena fantastika" Milene Benini.
Naredni broj časopisa "Ubiq" očekuje se tokom novembra, uoči sajma knjiga "Interliber".
Karlos Fuentes (1928-2012)
- Details
- Created on Thursday, 17 May 2012 13:32
Meksički pisac Karlos Fuentes preminuo je 15. maja u 83. godini života, u Meksiko Sitiju.
Fuentes je uglavnom pisao u ključu magijskog realizma, ali je imao iskorake i u pravcu naučno-fantastičnog žanra u svojim značajnim delima: "Aura" (1962), "Glava hidre" (1978), "Naša zemlja" (1975), "Kristofor Nerođeni" (1987), "Konstanca i druge novele za device" (1989), "Inesin instinkt" (2001), "Orlov presto" (2003).
Karlos Fuentes je rođen 11. novembra 1928. godine u Panama Sitiju. Njegov otac je bio meksički diplomata, pa je Fuentes odrastao u Montevideu, Rio de Žaneiru, Vašingtonu, Santjagu, Kitu i Buenos Airesu. U Meksiku je počeo da živi tokom tinejdžerskog doba i tamo ostao do 1965. godine. Te godine i on postaje meksički diplomata, a u karijeri je između ostalog služio u Londonu i Parizu. Ostavku na mesto ambasadora u Francuskoj podneo je 1978. godine.
Predavao je na mnogim univerzitetima, među kojima su: Braun, Kembridž, Kolumbija, Harvard i Prinston.
Godine 1987. je dobio nagradu "Servantes", najprestižniju svetsku nagradu za književnost na španskom jeziku.
Andrija Milošević piše epsku fantastiku
- Details
- Created on Thursday, 17 May 2012 06:58
Popularni glumac i voditelj otkrio je za "Blic" da će se oprobati i kao pisac. Za razliku od svojih kolega koji pišu autobiografije, Andrija Milošević piše roman iz žanra epske fantastike.
"Već dve godine pišem i napisao sam više od pola knjige. Veoma je teško pisati knjigu koja ima takvu strukturu. Ona mora da bude agresivna, dinamična, dramatična, a u isto vreme romantična. Spojiti sve te kontraste, a onda sve to dramaturški izvesti tako da čitalac ne zna šta će se dogoditi na kraju, nije lak posao", kaže popularni glumac i voditelj.
On smatra da za pisanje treba vremena i da knjigu piše isključivo zbog sebe.
"Ljudi uče škole za to, a ja to radim amaterski, za svoju dušu, i videćemo kako će to ispasti. Dao sam nekim prijateljima da pročitaju i dopalo im se. Priča govori o jednoj ljubavi, prijateljstvu, kako to obično epska fantastika radi. Mislim da će ljudima sa ovih prostora biti zanimljiva zbog gradova i mesta koje će prepoznati, kao i zbog sukoba oko raznih vera i stavova. Knjiga se zove 'Princeza južnih mora', a videćemo kada će biti gotova. Što se tiče autobiografije, to ću pisati kada budem imao 60 godina", rekao je Andrija Milošević.
"Krv vilenjaka" Andžeja Sapkovskog - u knjižarama
- Details
- Created on Wednesday, 16 May 2012 22:10
Izdavačka kuća "Čarobna knjiga" objavila je roman "Krv vilenjaka", popularnog poljskog pisca Andžeja Sapkovskog.
Roman prati Ciri, devojku kojoj je po proročanstvu dodeljena izuzetna moć da svet promeni na bolje ili na gore. Nakon što njeno kraljevstvo zahvati sveopšti ratni vihor, a glavni grad bude spaljen do temelja, devojka se nalazi u stalnom bekstvu sa svojim sudbinskim zaštitnikom - lukavim ratnikom i vešcem Geraltom iz Rivije.
Zbog svoje plave krvi, vilenjačkog porekla i velike moći koja joj je predodređena, Ciri je u neprekidnoj opasnosti od onih koji žele njenu moć za sebe, ali i od onih koji se boje da to dragoceno svojstvo ne dopadne neprijateljskih ruku.
"Krv vilenjaka" je treća od sedam knjiga "Sage o vešcu", koju čine dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a po njoj je snimljena TV serija i napravljena čuvena kompjuterska igrica "The Witcher".
"Krv vilenjaka" je 1994. nagrađena nagradom "Januš A. Zajdel" za najbolji poljski roman, a 2009. joj je dodeljena britanska nagrada "Dejvid Gemel".
Zanimljivo je da je "Krv vilenjaka" bila jedna od knjiga koju je poljski premijer Donald Tusk poklonio američkom predsedniku Baraku Obami, prilikom njegove posete Poljskoj.
Ilija Bakić zauzima posebno mesto, kako u neoavangardi (signalizmu), tako i u srpskoj literaturi u celini. Autor je brojnih pesničkih i proznih knjiga, zbornika i antologija žanrovske SF literature, dobitnik značajnih nagrada i saradnik, kao esejista i tumač književnih dela, u najrelevantnijim listovima, časopisima i internet portalima naše kulture.
„Egipatskim sveštenicima i alhemičarima bila je poznata njegova tajna. ’Ka’ znači ’vetar kostiju’. Kosti sadrže seme duše, iz njih je magijskim putem – iz genetskog materijala, kako bi rekli danas – moguće oživeti svako biće koje je ikad hodilo Zemljom. Mumifikacija je samo način da se taj materijal sačuva. Ali, to je tek uzgredni proizvod, jer je iz leša već prethodno ekstrahovano ’seme semena’, ono što ne podleže vremenu i njegovim razornim strujama. Otuda su drevni čarobnjaci – sada već rizikujem da me smatrate ludim – bili u stanju da magijom stvaraju ili oživljavaju zmajeve i da ih, u izvesnoj meri, drže pod kontrolom; ovo drugo je bilo daleko teže od prvog, i stvari bi zato u realnosti često izmicale iz njihovih ruku.“