Sjajna prodaja i loša kritika Braunovog "Inferna"
- Details
- Created on Thursday, 23 May 2013 12:49
Već tokom prve nedelje po objavljivanju, roman "Inferno" Dena Brauna postao je najprodavaniji naslov u Velikoj Britaniji, zabeleživši 228.961 prodatu kopiju. Iako su čitaoci pohrlili u knjižare, kritičari ne biraju reči kojima bi umanjili vrednost novog Braunovog romana. Ipak, autor tvrdi da je navikao na "disciplinu premlaćivanja" koja se ukorenila među kritičarima.
"Voleo bih da se svima dopada ono što radim i naravno da su kritike bolne", kaže Braun. "Vremenom sam naučio da je univerzalno prihvatanje i poštovanje nedostižan i nerealan cilj. Ako me kritičar ocrni, jednostavno zaključim da moja literatura ne odgovara stilu koji preferira i ne bavim se dalje dubokim ulaženjem u to. Pročitam i vrlo pohvalnu kritiku, pa sam naučio da ne slušam ni jednu ni drugu stranu – ljude koji vas obožavaju ili preziru. Najbolje je napisati knjigu kakvu biste i sami voleli da pročitate i nadati se da će i ostali ljudi podeliti vaš ukus. Stvarno nije komplikovano", objasnio je američki pisac.
Jedna od nepovoljnih kritika, objavljena je u visokotiražnom "Dejli Telegrafu", a potpisao ju je Džejk Keridž, koji o novom Braunovom romanu kaže:
"Braunov stil se popravlja: dok je nekad bio nepodnošljiv, sad je samo – loš. Njegova proza koja se bavi detaljisanjem velikih imena i napominjanjem tačnih proporcija zgrada zapravo je okarakterisana manjkom preciznosti. To sprečava čitaoca da se uživi u priču. Ovo je njegova najgora knjiga, i to zbog tužnog, čak i plemenitog razloga – njegova ambicija ponovno je premašila njegove spisateljske sposobnosti."
Dosta umerenija je Dženet Maslin iz "Njujork Tajmsa" koja kaže da roman počinje "klimavo" ali da ubrzo pronalazi ritam:
"Na veliko olakšanje svih koji ga vole, Braun je ne samo ostavio trag od mrvica u vezi sa Danteom, već se poigrava i sa vremenom, polom, identitetom, poznatim turističkim atrakcijama i futurističkom medicinom", tvrdi Dženet Maslin
U romanu "Inferno" junak iz prethodnih Braunovih dela, stručnjak sa Harvarda Robert Langdon, istražuje zastrašujući svet Danteovog "Pakla". Knjiga bi trebalo da se na srpskom i crnogosrkom tržištu pojavi do kraja oktobra u izdanju novosadske izdavačke kuće "Solaris".
Srpski doktor književnosti stalni saradnik najboljeg horor magazina na svetu
- Details
- Created on Wednesday, 22 May 2013 23:13
Kanadski magazin posvećen horor žanru "Rue Morgue", nedavno je dobio "Rondo Hatton Classic Horror" nagradu za najbolji magazin ove vrste na svetu.
Jedan od stalnih saradnika magazina je srpski pisac i kritičar dr Dejan Ognjanović, koji već tri godine svojim tekstovima iz oblasti književnosti, filma i stripa daje doprinos u stvaranju ovog svetski popularnog časopisa.
Do saradnje je došlo 2010. godine na festivalu "Fantasia" u Montrealu, gde je Ognjanović bio u svojstvu ko-urednika i predstavljača filmskog programa "Subversive Serbia". Ubrzo nakon toga na stranicama kanadskog časopisa objavljen je temat o srpskim filmskim horor ostvarenjima, u kome su predstavljeni najznačajniji predstavnici domaće žanrovske produkcije. Nakon što je temat naišao na povoljan odjek kod čitalaca, u rubrici "Classic Cut" objavljen je niz Ognjanovićevih članaka iz istorije filmske, književne i stripske horor umetnosti.
U novijim brojevima magazina, srpski publicista uglavnom objavljuje književne prikaze i intervjue sa znamenitim ličnostima, a u najnovijem, 133. broju u okviru temata povodom 40 godina od premijer filma "The Wicker Man", štampan je njegov intervju sa legendarnim glumcem Kristoferom Lijem.
Krajem prošle godine časopis "Rue Morgue" je objavo specijal pod nazivom "200 Alternative Horror Films You Need To See", u kome se našao Ognjanovićev tekst o "Srpskom filmu". Naredni specijal, koji će biti posvećen legendama horora, doneće nekoliko intervjua koje je Ognjanović uradio sa poznatim horor rediteljima i glumcima.
Dejan Ognjanović je doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu sa temom "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti". Autor je više studija posvećenih hororu u filmskoj umetnosti. Objavio je horor roman "Naživo" (2003) i priredio i uredio više tematskih izdanja posvećenih H.F. Lavkraftu, Embrouzu Birsu, Vilijamu Barouzu, Demonologiji.
Nedavno je završio rad na svom novom romanu "Zavodnik", za koji trenutno traži izdavača. Roman je zasnovan na atmosferi, ambijentu i zlokobnim nagoveštajima, a za razliku od prvenca, potpuno je lišen eksplicitnog nasilja.
Novi roman Margaret Atvud
- Details
- Created on Wednesday, 22 May 2013 05:15
Izdavačka kuća "Laguna" objavila je roman "Godina Potopa" dobitnice Bukerove nagrade i najznačajnije savremene kanadske književnice Margaret Atvud.
Smeštena u budućnosti, "Godina Potopa" je istovremeno potresna priča o trajnom prijateljstvu i značajno delo fantastike. Naizmenično mračan, osećajan, silovit, dubokouman i uznemirujuće duhovit, ovaj roman predstavlja Margaret Atvud u najblistavijem i najoriginalnijem izdanju, navodi se na sajtu izdavača.
Vremena i vrste menjaju se ubrzanim tempom a društvene zajednice krhke su poput ekološke ravnoteže. Adam Jedan, dobroćudni vođa Božjih Baštovana – vernika posvećenih spajanju nauke i religije kao i očuvanju biljnog i životinjskog sveta – odavno je predvideo prirodnu katastrofu koja će u potpunosti izmeniti lice Zemlje kakvo poznajemo. Sad, kada se ona konačno dogodila, izbrisala je gotovo čitavu ljudsku rasu. Preživele su je dve žene, Ren, mlada igračica na trapezu iz elitnog seks kluba "Krljušti i repovi", i Tobi, Božja Baštovanka zabarikadirana u otmenom spa centru u kome su mnogi preparati jestivi. Ima li još nekog da je preživeo pošast?
Margaret Atvud je rođena 1939. godine u Otavi. Za svoje književno stvaralaštvo dobila je brojne nagrade, među kojima su i neke od najprestižnijih poput "Bukerove", "Welsh Arts International" i drugih, za romane "Sluškinjina priča", "Mačje oko" i "Slepi ubica". Teme o kojima Atvudova piše veoma su raznovrsne: priroda, muško-ženski odnosi, politička pitanja, nacionalni identitet, istorija. Novi roman "Godina Potopa" već je objavljen u 20 zemalja sveta.
Dodeljene "Nebula" nagrade za 2012. godinu
- Details
- Created on Tuesday, 21 May 2013 19:03
Američko udruženje pisaca naučne i epske fantastike (Science Fiction and Fantasy Writers of America) proteklog vikenda je u San Hozeu održalo 48. dodelu "Nebula" nagrade, koja uz nagradu "Hugo" predstavlja najznačajnije svetsko priznanje za fantastičku književnost.
Kim Stenli Robinson je ove godine poneo kući "Nebula" nagradu, koja mu je dodeljena u kategoriji za najbolji roman. Nagrađeno delo, "2312", donosi priču o kolonizaciji sunčevog sistema i nizu događaja koji će suočiti čovečanstvo sa njegovom prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. Robinsonu je ovo drugi put da osvaja "Nebula" nagradu u najprestižnijoj kategoriji. Prethodni put to mu je uspelo 1993. godine romanom "Crveni Mars".
Nensi Kres je osvojila nagradu u kategoriji za najbolju novelu "After the Fall, Before the Fall". Novela govori o uništenju Zemlje i pokušaju grupe od dvadesetšest preživelih da je obnovi. Ovo je treći put da Nensi Kres osvaja "Nebula" nagradu u kategoriji za najbolju novelu, što do sada nikome nije pošlo za rukom.
U kategoriji za najbolju noveletu, priznanje je uručeno Endiju Dankanu za "Close Encounters", a nagrada u kategoriji kratke priče, pripala je američkoj autorki francuskog porekla Aliet Bodar za "Immersion".
Pored "Nebula" nagrada, tokom svečane ceremonije u San Hozeu proglašeni su i dobitnici nagrada "Rej Bredberi" i "Andre Norton".
"Rej Bredberi" nagrada, koja se dodeljuje za najbolju dramsku adaptaciju, pripala je filmu "Beasts of the Southern Wild", dok je "Andre Norton" nagrada za najbolji žanrovski roman namenjen mladima pripala Judžinu Majersu za knjigu "Fair Coin".
Kao što je ranije ove godine najavljeno, memorijalnu nagradu "Dejmon Najt" za životno delo dobio je slavni pisac fantastike Džin Vulf.
Roman "Ana i sedam robota" uskoro u BiH
- Details
- Created on Tuesday, 21 May 2013 09:34
Izdavačka kuća "Bosanska riječ" iz Tuzle, uskoro bi, za BiH tržište, trebalo da objavi naučnofantastični roman za decu "Ana i sedam robota" Slobodana Vukanovića.
Radnja ovog romana smeštena je u daleku budućnost u kojoj naslednici čoveka (razne vrste modifikovanih humanoida, mutanata, plazmoida, robota i kiborga) u miru i harmoniji vladaju kosmičkim prostranstvima. Prijateljstvo, saradnja i razumevanje temeljni su principi Ujedinjenih Galaksija Svemira. Nauka, njeno širenje i razvijanje, ideal je svih. Ali uskoro će se pred očima svemiropisca Vusa Kosmikusa, iz čije perspektive upoznajemo ovo futurističko društvo, ukazati mnogobrojni nedostaci, među kojima su najveći oni koji se tiču progona i getoizacije predaka – ljudi.
Slobodan Vukanović je pesnik, prozaista i dramski pisac. Objavio je preko dvadeset knjiga, od kojih je osam pisano za najmlađe čitaoce. Drame su mu izvođene u pozorištu i na radiju. Zastupljen je u preko 30 antologija, panorama i izbora. Prevođen je na engleski, ruski, francuski, beloruski, italijanski, arapski, nemački, poljski, mađarski, rumunski, slovenački, makedonski, turski, bugarski i albanski.
Jedini je autor sa prostora bivše Jugoslavije koji je u "Enciklopediji naučne fantastike" Zorana Živkovića naveden kao SF pesnik.
