Časopis KNJIŽEVNA FANTASTIKA
“Ovaj godišnjak, raskošnog i raznovrsnog sadržaja odista opravdano zauzima reprezentativnu ulogu i predstavlja verodostojan, prvenstveno informativan presek domaće i svetske F/SF-scene, kako njenog spisateljskog, tako i teorijskog segmenta.” – Slobodan Ivkov Više »
Festival fantastična književnosti ART-ANIMA
IV Festival fantastične književnosti Art-Anima održava se 03. i 04. juna 2017. godine u klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd). Više »
”Strah i trepet” antologija srpske horor priče
U izdanju novosadske izdavačke kuće Solaris, objavljena je antologija srpske horor priče Strah i trepet koju je priredio Vasa Pavković. Antologiju čini 25 kratkih proznih ostvarenja. Veći deo zastupljenih radova, njih petnaest, objavljeno je u istoimenom horor tematu časopisa Reč aprila
Čarobna knjiga predstavila novitete za Sajam
Čarobna knjiga je za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu pripremila 15 novih naslova, među kojima će se naći dosta toga i za ljubitelje fantastike, naročito ako su zainteresovani za strip – javlja PISB. Borislav Pantić, prvi čovek Čarobne knjige, je
H.F. Lavkraft: ”Snovita potraga za neznanim Kadatom”
U izdanju Makonda uskoro bi trebalo da bude objavljena novela Snovita potraga za neznanim Kadatom Hauarda Filipsa Lavkrafta. Ovo delo mračne fantastike donosi pripovest o čudesnoj ljudskoj sposobnosti sanjanja snova. Knjiga je prvi put objavljena 1943, šest godina nakon Lavkraftove smrti.
Izložba povodom 20 godina od prve knjige o Hariju Poteru
Izložba o istoriji magije u Britanskoj biblioteci u Londonu, koja će biti otvorena ove nedelje, obeležava 20. godišnjicu od izlaska prve knjige Džoan K. Rouling o dečaku čarobnjaku Hari Poter i kamen mudrosti. Izložba pod nazivom „Hari Poter: Istorija magije“,
Džordž Sonders dobitnik ”Man Buker” nagrade
Džordž Sonders je dobio prestižnu Man Buker (Man Booker) nagradu za delo Lincoln in the Bardo, polifoničnu simfoniju od romana o nemirnim dušama nasukanim u zagrobnom životu. Knjiga je zasnovana na stvarnoj poseti predsednika Abrahama Linkona telu svog 11 sina
Margaret Atvud dobila nagradu ”Franc Kafka”
Kanadska književnica Margaret Atvud dobila je u Pragu međunarodnu nagradu „Franc Kafka“ za književnost. Međunarodni žiri je u maju dodelio Atvudovoj godišnju književnju nagradu, koja joj je danas svečano uručena u Društvu Franc Kafka u Pragu. Njoj je uručena mala
”Suvišni izveštaj” Filipa K. Dika stiže do Sajma
Kontrast izdavaštvo priprema prevod novele Filipa K. Dika Suvišni izveštaj (1956), dela koje je zahvaljujući ekranizaciji u režiji Stivena Spilberga, 2002. godine doživelo svoju novu mladost i naročitu popularnost. Zahvaljujući predviđanjima o kojima izveštavaju tri prekognita (bića koja su sposobna da
”Glas gospodara” Stanislava Lema u novom izdanju
U izdanju novosadskog Solarisa nedavno je iz štampe izašao jedan od najznačajnijih romana Stanislava Lema Glas gospodara. Reč je o ostvarenju koje uz romane Solaris, Nepobedivi i Fijasko deli motiv tragičnog antropomorfističkog ograničenja ljudskog viđenja sveta i nemogućnosti ostvarenja smislene komunikacije sa
Književna fantastika u Domu omladine Beograda
U okviru redovne tribine Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ u ponedeljak 16. oktobra s početkom u 19 časova u maloj sali na I spratu Doma omladine Beograda biće održana promocija časopisa Književna fantastika. O časopisu razgovaraju jedan od urednika Dragoljub
Uskoro stiže zbirka ”Mračni karneval” Reja Bredberija
Izdavačka kuća McMillan priprema pravu poslasticu za sve ljubitelje dobre kratke fantastične priče – kolekciju trinaest odabranih proznih ostvarenja maestralnog Reja Bredberija iz njegove debitantske zbirke „Mračni karneval“ (1947). Opsednut smrću, starošću i čežnjom svih nas da sačuvamo večno dete u
Filik K. Dik (1928-1982) jedan je od nespornih klasika naučne fantastike. Bio je pisac-nadničar koji je morao da piše mnogo da bi se izdržavao od skromnih honorara (za 28 godina objavio je 40 knjiga), živeo krajnje neurednim životom, upotrebljavao droge (njegovi biografi smatraju da nikada nije bio potpuni narkoman upravo zbog svakodnevnog, višečasovnog pisanja). Uprkos „masovnoj proizvodnji“ njegov nesporni talenat je vidljiv bezmalo... 
Istoriju naroda čini i nepisana istorija velikih putovanja i svetskih putnika; istorija koja počinje mnogo pre Herodota ili Marka Pola, u neolitu ili još pre toga, u neko basnoslovno doba ljudske vrste. Možda već na zalasku primordijalnog, Zlatnog doba, sa glacijacijom ili potopom, s prvom u nizu katastrofa sa kojima se suočilo čovečanstvo. Za njim sledi doba seoba naroda i rasa. Ako možemo verovati Platonu, Atlanti behu prvi kolonizatori... 
U teoriji književnosti mogu se naći nekoliki spiskovi uobičajenih/standardizovanih tema kojima se literarna dela bave (takva su, na primer, V. J. Propova nabrajanja funkcija i značaja/karaktera bajki). Genijalni Horhe Luis Borhes pisao je, pak, da postoji samo pet osnovnih priča/tema u književnosti a da je sve ostalo njihova varijacija. Bez obzira da li se ovakvi stavovi u potpunosti osporavaju ili uvažavaju, činjenica je da postoje... 
