U sredu 25. januara u Delfi kafeu SKC održana je prva "Čajanka sa zmajevima", javni nastup spisateljica Zorice Kuburović i Milice Krković, u okviru koga je ovaj literarni tandem imao zadatak da na licu mesta osmisli i ispripoveda bajku za odrasle.

Kako javlja novinska agencija Tanjug, ovaj neobični nastup pokazao se kao uspešan literarni eksperiment, jer je publika ostala do kraja i uključila se u razgovor sa dvema autorkama koje je zanimalo koliko su uspele da zadrže pažnju slušalaca i koliko im se taj vid usmene literature svideo.

Publiku je zanimalo koliko su dugo već "trenirale" pričanje bajki u tandemu po sistemu teniskog meča u kome ona koja je započela priču prepušta onoj drugoj da je nastavi, pa joj ova zatim "vraća lopticu" i tako dok bajka ne dođe do logičnog kraja.

Kako je ispričala Krkovićeva, do prvog susreta je došlo prilikom odlaska da učestvuju u jednom razgovoru na televiziji u Bjeljini gde su bile pozvane kao ličnosti sa suprotnim stavovima, pa je voditeljka očekivala oštru debatu, a one su otkrile da su izuzentno kompatibilne i da postoji visok stepen empatije kao da jedna drugoj "čitaju misli".

Kuburovićeva, poznati i priznati pisac za decu, koja povremeno drži škole pisanja bajki, došla je s Krkovićevom na ideju da, polazeći od rečenice nasumično izabrane iz neke knjige, započnu da pričaju bajku i otkrile su da im to ide od ruke i da se pri tome dobro zabavljaju u tom nadmetanju u kreativnostiu i maštovitosti.

Poželele su da tu veštinu prikažu pred publikom i naišle su na podršku i razumevanje izdavačke kuće "Laguna". Kuburovićeva je "Lagunin" pisac, jer je ovaj izdavač objavio njen prvi epski istorijski roman "Gospodarica Ana" koji je imao dva izdanja i "Školu za vile" i tako je organizovana prva "Čajanka" na kjojoj je nastala bajka iz rečenice "Bili smo u skloništu koje se nalazilo ispod mosta" koju je predložio jedan slušalac.

Bez pripremanja i dogovaranja, Kuburovićeva je započela bajku u kojoj je preuzela ulogu male princeze-patuljčice koja je odlučila da sakrije jedno zmajevo jaje ispod mosta da bi sa svojim drugom Grikom dočekala da vidi šta će da izađe iz jajeta. Krkovićeva je preuzela ulogu Grika i nastavila da izmišlja njihove avanture sa malom ružičastom zmajicom do obaveznog srećnog završetka.

Ako je suditi po reakcijama publike, ovaj vid javnog stvaranja bajki bi trebalo nastaviti i zato je dogovorena nova "Čajanka sa zajevima" već sledeće srede, 1. februara, na istom mestu u isto vreme (19 sati) uz najavu da će sledeća bajka biti zaista za odrasle.

"Duge noći i crne zastave" novi je roman niškog pisca Dejana Stojiljkovića koji će uskoro biti objavljen a sam autor predstavio ga je u jutarnjem programu TV5. Stojiljković, poznat kao Deksa Pantelejski, autor je bestselera "Konstantinovo raskršće" sa kojim je ušao u najuži izbor za NIN-ovu i dobio nagrade Miloš Crnjanski i Svetosavski pečat. Autor kaže da je "Duge noći i crne zastave" počeo da priprema još pre "Konstantinovog raskršća".

"Oluja se približava… i tri viteza joj kreću u susret. Prvi to čini da bi sačuvao tajnu svog gospodara, drugi da bi dobio ruku žene koju voli, a treći da bi zario bodež u samo srce te oluje…" Ovo je srž radnje koja se prepliće kroz roman "Duge noći i crne zastave" Dejana Stojiljkovića.

Radnja romana dešava se u srednjovekovnoj Srbiji, u vreme Kosovske bitke.

"Ovo je intrigantan roman, koji je pisan jednim modernim načinom. Ima jedan upliv koji je malo filmski, malo stripovski. Sadržinu radnje čini potraga za nekom relikvijom kneza Lazara koja je izgubljena u jednom turskom upadu, pa onda on šalje svoje vitezove na tursku teritoriju, tu je i romansa između Miloša Obilića i Olivere Hrebeljanović…“ kaže autor knjige, Dejan Stojiljković.

Stojiljković dodaje da su pripreme za ovu knjigu počele pre rada na "Konstantinovom raskršću", a da je građu za roman našao u nekim zaturenim izvorima.

"Imao sam sreću da upoznam ljude koji su odlični poznavaoci srednjeg veka. Jedna retka knjiga do koje sam došao je knjiga o Kosovskom boju sa jednog vojno-taktičkog stanovišta, znači istorijsko-vojna studija koju je napisao Jovan Mišković koji je bio Obrenovićevski general", objašnjava Stojiljković.

Knjiga, prema rečima autora, prenosi lepotu naših srednjovekovnih spisa i legendi, a pored istorijskog u sebi ima elemente fantastičnog i mitskog. Uskoro bi trebala da se nađe u prodaji a objaviće je izdavačka kuća "Laguna".

(http://www.rtv5.rs/)

Premijera druge sezone serije "Igra prestola", koja je snimana prema romanu epske fantastike "Pesme leda i vatre" Džordža R. R. Martina, biće prikazana 1. aprila 2012. godine na kanalu HBO.

Nastavak ove hit serije sniman je u Hrvatskoj i na Islandu, a u susret premijeri, TV mreža HBO je na YouTube-u objavila dvominutni film sa snimanja u našem susedstvu.

U dubrovačkim srednjovekovnim zidinama prepoznata je savršena kulisa za Kraljevu Luku, glavni grad sedam kraljevstava i jedno od ključnih mesta radnje serijala.

Žive akcione scene snimane su na poznatim lokacijama u okolini drevnog grada: kuli Minčeti, Lovrijencu, kao i benediktanskom samostanu na ostrvu Lokrumu.

Dejvid Beniof, izvršni producent i scenarista serije, bio je prijatno iznenađen Dubrovnikom.

"Kraljeva Luka je verovatno najvažniji lokalitet cele serije i mora da izgleda dobro. Tog trenutka kada smo prošetali zidinama znali smo da smo našli pravo mesto. Pročitali smo opis u knjizi i došli u Dubrovnik, i shvatili da je to zapravo to", objasnio je Beniof.

Najavljujući mogućnost nastavka snimanja serijala u Dubrovniku tokom 2012. godine, producent D.B. Vajs nije krio zadovoljstvo potencijalima koje pruža hrvatski grad:

"Očuvane srednjovekovne zidine bile su za nas pravo otkriće. Nadam se da ćemo idućih godina snimati još duže, jer je ovo predivno mesto za posao", rekao je Vajs.

Druga sezona serijala "Igra prestola" snimana je tokom septembra i oktobra prošle godine, a pored nekoliko sporednih uloga koje su ostvarili neki od hrvatskih glumaca, u ovom spektaklu su se, kao statisti, okušali i mnogobrojni Dubrovčani.

Univerzitetski smetenjak, ekspolozivni mladi istraživač, porodičan čovek. To je strana astrofizičara Stivena Hokinga koju verovatno malo ljudi zna.

Nova izložba o ovom naučniku je otvorena juče u londonskom Muzeju nauke sa nadom da će pokazati ljudsku stranu poznatog naučnika na osnovu Hokingovih predmeta, pisama iz njegove arhive i fotografija iz njegove porodične kolekcije koje oslikavaju intimni portret najpoznatijeg živog teoretičara fizike.

"Postoji prilično stereotipna slika koju imamo o Hokingu u invalidskim kolicima ispred polja zvezda koji govori nešto ozbiljno o univerzumu", rekla je AP- kustoskinja muzeja Alison Bojl. "Postoji mnogo više o njemu od toga".

Hoking (70) je prvi put skrenuo pažnju šire javnosti 1988. godine knjigom "Kratka istorija vremena", u kojoj je pojednostavljenim jezikom objasnio funkcionisanje univerzuma, a knjiga je prodata u više od 10 miliona kopija širom sveta.

On je u 21. godini oboleo od neizlečive degerativne bolesti poznate kao Lu Gerigova bolest, koja ga je ostavila gotovo celog paralizovanog i zavisnog od glasovnog sintisajzera i kompjutera kojim komunicira.

Većina fotografija stavljenih na zid sobe u kojoj se održava izložba u Muzeju nauke vraćaju u vreme pre nego što je naučnik postao vezan za svoja kolica i kompjuter putem koga komunicira.

Na fotografijama je prikazan Hoking u mladosti naslonjen na svoj bicikl na snežnom putu i kao malo stariji student osnovnih studija na Univerzitetu Oksford. Na ostalim slikama je on sa sa svojom decom kako se smeši dok ona diraju njegov kompjuter ili trče po dvorištu. Tu su i njegove istraživačke beleške, žvrljotine, rukom pisani dijagrami, kao i neke od njegovih najpoznatijih teorema.

Izložba u Muzeju nauke je skromna i neki materijal kao što su stare kopije Hokingove ''Kratke istorije vremena'' i nekoliko nagrada možda neće zainteresovati toliko posetioce. Međutim artefakti uključujući retkoviđen portret naučnika iz 1978. godine koga je naslikao Dejvid Hokni privući će obožavatelje, kako kustoskinja Bojl kaže ''našeg najvoljenijeg naučnika''.

Izložba će trajati do 9. aprila.

(Tanjug / Glas javnosti)