Časopis KNJIŽEVNA FANTASTIKA
“Ovaj godišnjak, raskošnog i raznovrsnog sadržaja odista opravdano zauzima reprezentativnu ulogu i predstavlja verodostojan, prvenstveno informativan presek domaće i svetske F/SF-scene, kako njenog spisateljskog, tako i teorijskog segmenta.” – Slobodan Ivkov Više »
Festival fantastična književnosti ART-ANIMA
IV Festival fantastične književnosti Art-Anima održava se 03. i 04. juna 2017. godine u klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd). Više »
”Suvišni izveštaj” Filipa K. Dika stiže do Sajma
Kontrast izdavaštvo priprema prevod novele Filipa K. Dika Suvišni izveštaj (1956), dela koje je zahvaljujući ekranizaciji u režiji Stivena Spilberga, 2002. godine doživelo svoju novu mladost i naročitu popularnost. Zahvaljujući predviđanjima o kojima izveštavaju tri prekognita (bića koja su sposobna da
”Glas gospodara” Stanislava Lema u novom izdanju
U izdanju novosadskog Solarisa nedavno je iz štampe izašao jedan od najznačajnijih romana Stanislava Lema Glas gospodara. Reč je o ostvarenju koje uz romane Solaris, Nepobedivi i Fijasko deli motiv tragičnog antropomorfističkog ograničenja ljudskog viđenja sveta i nemogućnosti ostvarenja smislene komunikacije sa
Književna fantastika u Domu omladine Beograda
U okviru redovne tribine Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ u ponedeljak 16. oktobra s početkom u 19 časova u maloj sali na I spratu Doma omladine Beograda biće održana promocija časopisa Književna fantastika. O časopisu razgovaraju jedan od urednika Dragoljub
Uskoro stiže zbirka ”Mračni karneval” Reja Bredberija
Izdavačka kuća McMillan priprema pravu poslasticu za sve ljubitelje dobre kratke fantastične priče – kolekciju trinaest odabranih proznih ostvarenja maestralnog Reja Bredberija iz njegove debitantske zbirke „Mračni karneval“ (1947). Opsednut smrću, starošću i čežnjom svih nas da sačuvamo večno dete u
Margaret Atvud: Totalitarizam 30-ih nikad bliže
Svet je više nego ikada do sada bliži turobnim vremenima iz 30-ih godina 20. veka, izjavila je u subotu kanadska spisateljica Margaret Atvud na međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu gde će primiti prestižnu nemačku nagradu za književnost. Njen distopijski roman
”Najveća priča ikada ispričana” Lorensa Krausa
Upravo je objavljen novi naslov beogradske izdavačke kuće McMillan – naučno-popularna knjiga Najveća priča ikada ispričana američkog teorijskog fizičara i kosmologa Lorensa M. Krausa. Tumačeći žudnju za otkrivanjem nepoznatog, za nečim izvan okruženja koje možemo da iskusimo, autor nas vodi
Srpski proučavaoci horora na skupu ”Naracija straha”
U Zagrebu je u toku međunarodni naučni skup „Naracija straha: Istraživački uvidi, teorijski problemi i metodološki izazovi“ koji organizuje tamošnji Institut za etnologiju i folkloristiku. Skup se održava 12. i 13. oktobra i na njemu će se razgovarati o tridesetak različitih
Novo izdanje romana ”Otrantski zamak” Horasa Volpola
Nezaobilazno štivo za sve ljubitelje gotske književnosti Otrantski zamak Horasa Volpola uskoro će doživeti novo, dorađeno izdanje na srpskom jeziku, ovoga puta pod etiketom renomirane izdavačke kuće Gavran. Otrantski zamak prvi gotski roman iz 1764. godine, predstavlja doslovno kamen-temeljac savremenog
Treća knjiga iz serijala za decu ”Mali vampir”
Nedavno je u izdanju Propolis Booksa objavljen treći roman iz serijala o malom vampiru Mali vampir kreće na put Angele Zomer Bodenburg. Serijal je namenjen deci koja vole tobož-horor priče, ali bez prave jeze i sa komičnim obrtima. Mali vampir je serijal knjiga koji
Adaptacija priče ‘’Smrtni besmrtnik’’ Meri Šeli na RB2
Radio adaptacija priče „Smrtni besmrtnik“ Meri Šeli biće premijerno emitovana na talasima Drugog programa Radio Beograda u utorak 10. oktobra 2017. u 18.32h. Priča „Smrtni besmrtnik“ iz 1833. godine govori o 323-godišnjem Vinziju koji preispituje svoj status besmrtnosti ili dugovečnosti, u
Filik K. Dik (1928-1982) jedan je od nespornih klasika naučne fantastike. Bio je pisac-nadničar koji je morao da piše mnogo da bi se izdržavao od skromnih honorara (za 28 godina objavio je 40 knjiga), živeo krajnje neurednim životom, upotrebljavao droge (njegovi biografi smatraju da nikada nije bio potpuni narkoman upravo zbog svakodnevnog, višečasovnog pisanja). Uprkos „masovnoj proizvodnji“ njegov nesporni talenat je vidljiv bezmalo... 
Istoriju naroda čini i nepisana istorija velikih putovanja i svetskih putnika; istorija koja počinje mnogo pre Herodota ili Marka Pola, u neolitu ili još pre toga, u neko basnoslovno doba ljudske vrste. Možda već na zalasku primordijalnog, Zlatnog doba, sa glacijacijom ili potopom, s prvom u nizu katastrofa sa kojima se suočilo čovečanstvo. Za njim sledi doba seoba naroda i rasa. Ako možemo verovati Platonu, Atlanti behu prvi kolonizatori... 
U teoriji književnosti mogu se naći nekoliki spiskovi uobičajenih/standardizovanih tema kojima se literarna dela bave (takva su, na primer, V. J. Propova nabrajanja funkcija i značaja/karaktera bajki). Genijalni Horhe Luis Borhes pisao je, pak, da postoji samo pet osnovnih priča/tema u književnosti a da je sve ostalo njihova varijacija. Bez obzira da li se ovakvi stavovi u potpunosti osporavaju ili uvažavaju, činjenica je da postoje... 
