Tačan odgovor je: „knjiga iz solaristike koju čitaju Gibarijan i Kelvin“.

Naravno, radi se o Solarisu. Istoimeno poglavlje Lemovog najpoznatijeg romana objašnjava kako je u pitanju knjiga izvesnog doktora Ravincera, opisana kao predstavnik pseudonaučne „senke“ solaristike. U njoj se nalazi izveštaj sa saslušanja pilota Bertona koji je, kao pripadnik jedne od prvih ekspedicija na Solaris, bio prvi svedok „eksperimenata“ okeana Solarisa sa čitanjem ljudskih umova i re-kreacijom „fantoma“ iz ljudskih sećanja. Nažalost, ali i očekivano, niko mu nije poverovao (u filmu Tarkovskog, protagonisti gledaju video snimak saslušanja). Mnogo godina kasnije, najpre Gibarijan, a nakon njegovog samoubistva i Kris Kelvin, glavni junak Solarisa, nalaze u „Malom apokrifu“ tragove koji ukazuju da je ono što im se dešava na Stanici Solaris stvarno, a ne samo halucinacija.

Tačan odgovor je „Sartorijus“!

Jedino Sartorijus (Solaris) je ljudsko biće, iako prilično uvrnuto, sve ostalo su veštačke inteligencije: Klapaucijus polovina slavnog tandema androidskih inženjera Trurla i Klapaucijusa iz Kiberijade, Maska iz istoimene pripovetke, a Golem XIV je bivši vojni superkompjuter koji je postao pacifista i profesor filozofije, navodni „autor“ nekoliko Lemovih eseja iz zbirke Imaginarna veličina.

Tačan odgovor je Kondor!

Kondor je svemirska krstarica nestala na planeti Regis III, čiji je misteriozni nestanak glavni generator zapleta romana Nepobedivi. Prometej je brod kojim Kris Kelvin stiže na planetu i stanicu Solaris u istoimenom romanu, a Euridika je ogromni istraživački brod koji ljudi daleke budućnosti upućuju radi Prvog Kontakta u pravcu naseljene planete Kvinte u Fijasku. Kada posada Nepobedivog pronalazi Kondora usred pustinje na Regis III, on je u jako lošem stanju, jer ne samo da je posada podlegla raznim oblicima ludila, pri tom oštetivši brojne brodske sisteme, već je i oklop broda nagrizen na neobičan i u početku potpuno neobjašnjiv način. Nakon kratkotrajnog premišljanja ima li smisla pokušavati raditi na popravkama Kondora, komandant Horpah zaključuje da je to, posebno u svetlu pretnje koju predstavljaju „crni oblaci“, lišeno smisla.

Tačan odgovor je „Sve navedeno“.

Zapanjujuće, ali istinito, Dik je sve ove sulude tvrdnje izneo u pismu upućenom FBI septembra 1974. Treba naglasiti da se to dešavalo u trenucima kad je Dik bio na dnu svojih višestrukih životnih kriza, nakon jednog od više pokušaja samoubistva i pod teškim uticajem halucinogenih droga. Kasnije, kada je njegov život krenuo mirnijim putem (pre preranog odlaska u martu 1982.), ima naznaka da je osećao krivicu zbog ove besmislene denuncijacije. U jednom poznatom pismu par godina pre smrti, kao jednu od retkih kritičkih validacija svog pisanja naveo je esej i mišljenje istog tog Stanislava Lema.

Tačan odgovor je „vizionar među šarlatanima“

Lemov opšti skepticizam, pa i cinizam, prema savremenoj naučnoj fantastici imao je par izuzetaka, od kojih su najznačajnije spisateljske karijere upravo Filipa Dika i Ursule Legvin. Njegov esej o Diku (objavljen na engleskom u prevodu Majkla Kandela u vrlo uticajnom zborniku Microworlds, a kod nas u izdanju Ivana Čolovića u biblioteci „XX vek“ u zborniku Naučna fantastika) upravo nosi taj naslov: „Vizionar među šarlatanima“. Ono što je interesantno jeste da je Lem kasnije ovu pozitivnu ocenu Dikovog dela samo pojačao, tvrdeći u osvrtima pisanim u 1980-tim i 90-tim – dakle nakon Dikove smrti – kako mu je žao što u vreme pisanja „Vizionara“ nije imao pristup manje poznatim i neobjavljenim Dikovim romanima.

(Uzgred, Dik jeste bio pod ogromnim uticajem gnosticizma i Lem jeste bio, u jednoj vrlo nesrećnoj epizodi, izbačen iz Društva SF pisaca otprilike u doba Dikovog pisma FBI, mada Dik nije igrao značajnu ulogu u tome.)

Tačan odgovor je: „razrešio zagonetku šetajućih leševa“.

U pitanju je aluzija na zaplet Lemovog romana Istraga, u kojem protagonista nije Tihi, nego detektivi britanskog Skotland Jarda. Roman Futurološki kongres (po kojem je 2013. snimljen veoma uspeli film izraelskog režisera Arija Folmana Kongres otpočinje kao istoimeni kongres u prijatnom turističkom okruženju kostarikanske obale, da bi kasnije poprimio daleko mračniji tok. U romanu Mir na Zemlji, Ijon Tihi igra – mada u bukvalnom smislu nesvesno – ključnu ulogu u uspostavljanju doslovnog mira na Zemlji, a u 18. putovanju iz Zvezdanih dnevnika, Tihi pomaže stvaranju čitavog svemira iz jednog jedinog elektrona, što je načelno u skladu sa idejama savremene inflatorne kosmologije, kojoj Lemova knjiga decenijama prethodi!

Tačan odgovor je: „zbog bakterije koja jede papir“.

U pitanju je zaplet Lemovog satiričnog romana Memoari pronađeni u kadi iz 1961. godine. Nestanak papira doveo je do sloma birokratizovane, kafkijanske civilizacije. Ostali odgovori su potencijalni apokaliptički procesi iz drugih Lemovih dela: selenociti iz Mira na Zemlji, „TREX efekat“ iz Glasa gospodara, a nesrećna sudbina stanovnika planete koji su izgradili svemoćnu mašinu kako bi postali besmrtni, te živeli u lepoti i harmoniji opisana je u 24. putovanju iz Zvezdanih dnevnika Ijona Tihog.

Tačan odgovor je „sve navedeno“.

Najkompleksnija Lemova pripovetka – ili novela – „Maska“ napisana je 1974. godine. Ona ima elemente kako naučne fantastike, horora i psihološkog trilera, tako i rasprave o neuronaukama, poreklu svesti i – pomalo iznenađujuće – nečemu što bi se jedino adekvatno moglo nazvati tehnofeminizmom. Lem, naravno, uvek iznenađuje i ovde se teško može išta reći o zapletu bez teških spoiler-a, sem da se pripovetka koristi u više univerzitetskih kurseva iz filozofije duha, a može se povući i snažna paralela sa teorijom Džulijana Džejnsa o poreklu svesti (objavljenom 1977., dakle tri godine nakon Lemove priče) ili prvom sezonom HBO-ove serije Westworld…

Tačan odgovor je „pilot Pirks“.

Priče o pilotu Pirksu, poslovičnom šeprtlji koji se često sa više sreće nego pameti izvlači iz naizgled nemogućih situacija, u početku nisu imale detektivski karakter, ali su kako je vreme prolazilo – a lik odrastao, pošto ga vidimo prvo kao kadeta, potom pilota i na kraju komandanta trgovačkog svemirskog broda – sve češće postajale takve. To, naravno, nije sve – kroz priče o Pirksu, Lem nam daje jednu specifičnu viziju ljudske kolonizacije Sunčevog sistema, naročito Meseca, Marsa i glavnog pojasa asteroida. Svako pominjanje Pirksa bilo bi nepotpuno bez da se naglasi njegovo nikad rasvetljeno pojavljivanje u Lemovom poslednjem, testamentarnom romanu Fijasko: on je tamo ili glavni junak ili samo uzgredna vinjeta, ali ni najpažljiviji čitalac neće biti u stanju da utvrdi šta od tog dvoga!

Naravno, i ostali pomenuti su živopisni protagonisti Lemovih dela. Profesor Tarantoga je saradnik, pa pomalo i mentor, Ijona Tihog (Zvezdani dnevnici, Mir na Zemlji); inspektor Gregori je prilično konzervativni londonski detektiv iz Istrage; Hal Breg je glavni junak Povratka sa zvezda, koji ima probleme da se uklopi u zemaljsko društvo nakon što je zbog efekata teorije relativnosti, tokom njegove kosmičke ekspedicije na Zemlji proteklo 127 godina.

Tačan odgovor je „2 2=7“.

Pokazujući još jednom koliko je bio decenijama ispred svog vremena, Lem je u Kiberijadi ismevao mnoge društvene pojave koje ne moraju nužno biti vezane za veštačku inteligenciju. Jedna od njih, naročito aktuelna poslednjih nekoliko godina sa ofanzivom postmodernizma, socijalnog konstruktivizma i političkog populizma jeste agresivno insistiranje na pravu da se bude u krivu (izraz koji je sjajno skovao Hose Ortega i Gaset u svojoj besmrtnoj Pobuni masa). Ništa ne oličava lepše, sa autentičnim lemovskim crnim humorom, ovaj motiv od „Trurlove mašine“, pripovetke iz Kiberijade. Dvojica inženjera, inače sami androidi, Trurl i Klapaucijus, su konstruisali ogromnu mašinu koja misli – samo što baš i ne misli razumno i smisleno. Ali ima mišljenje! Uključujući i svoje mišljenje o elementarnim aritmetičkim istinama kao što je odgovor na pitanje: koliko iznosi zbir brojeva 2 i 2. A obzirom na svoju veličinu i snagu, vrlo je voljna da to svoje mišljenje nametne okolini, uključujući i svoje tvorce. Zvuči poznato? Bez daljih spoiler-a, čitav tok ove sjajne kratke priče je savršena metafora mnogih kulturnih poremećaja i perturbacija o kojima svakodnevno čitamo i slušamo u medijima.