Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih – lajtmotiv je romana Životinjska farma Džordža Orvela, koji se nedavno (ponovo) pojavio u izdanju beogradske Lagune, u prevodu Gorana Skrobonje – piše Danas.
Povod za nastanak Životinjske farme Džordža Orvela nalazio se u njegovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata.
Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma, iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti.
„Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kad su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.
I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju.
Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. dobila je nagradu Hugo.
Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo. Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom „Sloboda štampe“. Izdavač je odbio da ga štampa.
Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kad je objavljen u Književnom dodatku Tajmsa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.
Džordž Orvel (1903-1950) rođen je u Motihariju, Indija, a pravo ime bilo mu je Erik Bler. Školovao se na Itonu, nakon čega je odlučio da se zaposli kao policajac na Burmi, a kasnije i kao lučki radnik. Nakon povratka u Englesku i iskazanim simpatijama za socijalizam, 1928. se seli u Pariz, gde je živeo kao beskućnik. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu, na strani republikanaca. Tokom II svetskog rata, uprkos želji da ode na front, proglašen je nesposobnim za služenje vojnog roka, pa je radio kao novinar BBC-a. Godine 1949. objavljen je njegov najpoznatiji i najznačajniji roman 1984, koji će ga proslaviti i učiniti jednim od najpoznatijih pisaca na svetu. Pored ovog, značajni su i sledeći njegovi romani: Životinjska farma (1945), Samo nek aspidistre lete (1936), Burmanski dani (1934) i Niko i ništa u Londonu i Parizu (1933).
