Sava Stamenković - ZEMLJOMORJE URSULE LEGVIN

ZEMLJOMORJE URSULE LEGVIN – studija dr Save Stamenkovića

U izdanju Niškog kulturnog centra objavljena je studija Zemljomorje Ursule Legvin dr Save Stamenkovića, zasnovana na autorovoj doktorskoj disertaciji „Zemljomorje Ursule Legvin kao delo visoke (epske) fantastike“ pisanoj u period između 2012. i 2018. godine.

Sava Stamenković kroz monografiju pokazuje zašto je ovaj ciklus ocenjen kao jedan od umetnički najuspelijih dela visoke fantastike. Delo je sagledano iz različitih uglova. Autor ga razmatra prvenstveno kroz žanr, utvrđujući kako se ono uklopilo u „pravila“ koja je svojim delima dao Dž. R. R. Tolkin, a kako je ta pravila prevazišlo i dalje unapredilo žanr.

U analizi romana i priča ciklusa, Stamenković se koristi i klasičnim i savremenim teorijama. Proučava delo kroz komparaciju sa drugim poznatim ciklusima ovog žanra, a junake i junakinje posmatra kroz teoriju mogućih svetova Lubomira Doležela, teoriju o putu heroja Džozefa Kembela, ali isto tako i kroz teoriju o putu heroine Morin Murdok. Takođe se služi ekokritikom, imagologijom, književnom geografijom, femininističkim i kvir teorijama.

Amazon Kindle 6" 2022

U pitanju je prva obimna i celovita studija o ovom ciklusu u našoj, ali i svetskoj nauci o književnosti.

„I dalje nema celovite, duže i ozbiljnije studije o Zemljomorju, iako kritika ovaj ciklus, uz Tolkinovog Gospodara prstenova i Luisovu Narniju, smatra ključnim delom visoke/epske fantastike i fantastike uopšte“, kaže u uvodnom poglavlju Sava Stamenković. „Uočeno je i da je ono, iako ne toliko popularno kao prethodnici i utemeljivači podžanra, imalo uticaja i na potonja dela. Kritičari su tako isticali sličnosti između škole magije u Zemljomorju i u Hariju Poteru Dž. K. Rouling, a Martinova Pesma leda i vatre unosi dosta realističkog u delo, što je prva činila Legvin devedesetih, menjajući radikalno svoj fikcionalni svet. Ovaj rad je upravo zamišljen kao monografija o Zemljomorju, studija koja bi osvetlila ciklus sa što više strana i utvrdila u čemu se sastoji njegov značaj za podžanr visoke/epske fantastike i fantastičnu književnost uopšte“, objašnjava Stamenković.

Zemljomorje, prozni ciklus koji se sastoji od pet romana, osam priča i jednog opisa istoimenog fikcionalnog sveta, nastajao je od 1964. do 2014. godine. Za tih pedeset godina mnogo toga se promenilo u shvatanjima i pisanju autorke, američke spisateljice Ursule K. Legvin (1929-2018), pa se tako menjao i fikcionalni natprirodni svet koji je dala u ovom ciklusu.

U prvom poglavlju studije načinjen je osvrt na celokupni opus Ursule K. Legvin, u drugom je načinjen pokušaj da se teorijski odredi spomenuti podžanr (kroz njegove glavne osobine – stvaranje posebnog fikcionalnog sveta, prisustva magije u svetu, borbe dobra i zla, putovanja heroja), kroz prethodni osvrt na sam pojam i važnost žanra.

Zemljomorje Ursule Legvin - Sava Stamenković
ZEMLJOMORJE URSULE LEGVIN – Sava Stamenković

Treće poglavlje daje specifičnosti sveta Zemljomorja istražujući i po čemu se razlikuju prva i druga trilogija, kako se obično ovaj ciklus deli. Kritičari sagledavaju prvu trilogiju kao tolkinovsku, a drugu kao modernu, ali i u prvoj trilogiji vidljiva su odstupanja od tolkinovskog modela visoke fantastike, prvenstveno u internalizovanju dobra i zla (oba su u samom čoveku, ne van njega), većem prisustvu ženskih likova, netipičnim herojima i heroinama, drugačijem tretiranju magije i samim pogledom na svet, koji je više dalekoistočni (u prvom redu taoistički), nego zapadni.

Posebna vrednost druge trilogije je uvođenje tema netipičnih za ovaj podžanr – teme silovanja, položaja žene, zaštite prirode i multikulturalizma. Put dvojice glavnih heroja i triju glavnih heroina ispituje se u četvrtom poglavlju, dok se peto i šesto tiču „ženskog pitanja“ ciklusa i njegovog ekokritičkog sagledavanja, u smislu određivanja ciklusa kao eko narativa. Završno poglavlje tiče se anime ekranizacije japanskog autora Goroa Mijazakija kao posebnog čitanja Zemljomorja.

Urednik izdanja je Zoran Ćirić, a recenzenti su: dr Nataša Tučev (Filozofski fakultet u Nišu), dr Margreta Grigorova (Filološki fakultet Velikotrnovskog univerziteta, Bugarska) i dr Zoran Stamenković (Filološki fakultet, Korzikanski univerzitet „Paskvale Paoli“, Francuska).

Sadržaj studije ZEMLJOMORJE URSULE LEGVIN:

I. UKRATKO O CIKLUSU ZEMLJOMORJE, METODOLOGIJI I STRUKTURI STUDIJE   

II. DELO URSULE LEGVIN          

III. VISOKA/EPSKA FANTASTIKA

  • 3.1. Visoka/epska fantastika
  • 3.1.1. Visoka fantastika – nastanak termina i osnovne postavke
  • 3.1.2. Dalje definisanje podžanra visoke fantastike
  • 3.1.3. Visoka/epska fantastika prema drugim podžanrovima
  • 3.1.4. Sekundarni / alternativni / fikcionalni natprirodni svet kao osnovno obeležje visoke fantastike
  • 3.1.5 Aletički obdareni heroji i fantastična bića
  • 3.1.6. Konvencije i subverzivnost
  • 3.1.7. Zašto nema istorije visoke fantastike?
  • 3.1.8. Visoka fantastika i književnost za mlade
  • 3.1.9. Visoka ili epska fantastika

IV. ZEMLJOMORJE I SKLAD RAZLIČITOSTI

  • 4.1. Legvin i teret Tolkinovog nasleđa
  • 4.2. Legvin protiv Legvin ili rađanje moderne visoke fantastike
  • 4.3. Geografija Zemljomorja
  • 4.3.1. Ravnoteža zemlje i mora
  • 4.3.2. Političke mape, sukob i pomirenje ljudskih kultura
  • 4.4. Magija Zemljomorja
  • 4.5. Religija/mitologija Zemljomorja
  • 4.5.1. Religija i visoka fantastika
  • 4.5.2. Postanje sveta i misteriozni Segoj
  • 4.5.3. Ljudi i zmajevi
  • 4.5.4. Zagrobni život
  • 4.5.5. Magovi i čarobnjaci
  • 4.5.6. Sveštenici i sveštenice Karga
  • 4.5.7. Plutajući narod i animizam
  • 4.5.8. Još ponešto o taoizmu

V. PUT MLADOG HEROJA I HEROINE

  • 5.1. Od Danija do Geda
  • 5.1.1. Ged ili mali otklon od klasičnog heroja
  • 5.1.2. Napuštanje svakodnevnog
  • 5.1.3. Nomen est omen
  • 5.1.4. Sporedni sukobi
  • 5.1.5. Senka ili: najteža je borba sa samim sobom
  • 5.1.6. Šta posle najveće bitke?
  • 5.2. Lebanen – od mladog princa do kralja Arhipelaga
  • 5.2.1. Mladi plemić u svetu magije
  • 5.2.2. Mladi princ upoznaje svet
  • 5.2.3. Lekcije mentora
  • 5.2.4. Odlazak dečaka, povratak muškarca
  • 5.2.5. Moderni ili antimoderni heroj?
  • 5.2.6. Kvir veza Geda i Arena          
  • 5.3. Tenar i put strankinje
  • 5.3.1. Trauma i odrastanje
  • 5.3.2. Tenar i modalni sistem neprirodnog fikcionalnog sveta
  • 5.3.3. Tenar i put heroine
  • 5.3.4. Razlike između heroja i heroine, Geda i Tenar
  • 5.4. Tehanu i Irijan ili put zmaja
  • 5.4.1. Tehanu i trauma silovanja
  • 5.4.2. Irijan i rodne uloge

VI. PREMALO ŽENSKI I PREVIŠE ŽENSKI ROMAN

  • 6.1. Grobnica Atuana – nedovoljno ženski roman
  • 6.1.1. Tumačenja
  • 6.1.2. Tenar, matrijarhat Mesta i patrijarhat Kargskog kraljevstva
  • 6.1.3. Grobnice Atuana kao feministička utopija
  • 6.1.4. Manastiri Atuana, propast matrijarhalnog društva i prevlast patrijarhata
  • 6.1.5. Čija je priča?
  • 6.1.6. Neuspeli feminizam i uspeli ženski likovi
  • 6.1.7. Poverenje, saradnja i ravnoteža kao glavne teme romana
  • 6.2. Tehanu i „žensko pitanje”
  • 6.2.1. Tehanu i preokret
  • 6.2.2. Obična žena u arhipelaškom društvu
  • 6.2.3. Pojava moćne žene
  • 6.2.4. Muškarci koji ne čuju
  • 6.2.5. Kučka i meduza          
  • 6.2.6. Majčinstvo i nova porodica

VII. PRIRODA I ZEMLJOMORJE

  • 7.1. Ursula Legvin i ekokritika
  • 7.2. Priroda u Zemljomorju
  • 7.2.1. Dela visoke fantastike kao ekonarativi
  • 7.2.2. Priroda i hijerarhija u fikcionalnim svetovima visoke fantastike
  • 7.2.3. Ekološka katastrofa
  • 7.2.4. Šuma
  • 7.2.5. Specifičnosti Zemljomorja kao ekoteksta

X. ZAVRŠNA RAZMATRANJA

LITERATURA

  • Primarna literatura
  • Sekundarna literatura

BIOGRAFIJA AUTORA