Upravo je iz štampe izašla nova knjiga Ivana Srdanovića, roman humorističke naučne fantastike Zar je to ljubav?, koji se bavi zgodama vrsnog amorologa, naučnika Z. Z. Zarkova i njegove ćerke, lepotice Cefeide.

Radnja romana počinje pokušajima ostarelog profesora da naučno dokaže postojanje duhovnih sila koje odgovaraju kosmičkim. Profesor kvante psihofizike se nada da bi mogao da otkrije tajnu prvobitnog pozadinskog duhovnog zračenja za koje smatra da je nastalo neposredno posle Velikog praska.

Zarkov je naumio da postane vođa prve naučne ekspedicije u smrt nadajući se da će na onome svetu na miru moći da posmatra privlačno dejstvo jake gravitacione sile lepote koja se stvara oko njegove kćeri. Takođe, on veruje da bi u velikom ljubavnom sudaraču mogla da se izdvoji čestica duha za kojom je tragao i koja bi mogla da bude osnova za stvaranje jednog novog sveta.

„Roman Ivana Srdanovića Zar je to ljubav? je sa humorom ispričana priča o potrazi formule ljubavi u okvirima izmišljene kvantne psihofizike“, u prikazu romana navodi Dejan Ajdačić. „Radnja se dešava u uslovno savremenom dobu i čudesnim onostranim prostorima. Živi likovi su genijalnog ili ćaknutog naučnika Zarkova i njegove privlačne ćerke Cefeide koji uz pomoć zaljubljenog pomoćnika Mikajla vodi profesorove zvanice na večeru u prvu naučnu ekspediciju u smrt i nikada ranije ispitani veliki ljubavni sudarač.“

„Priča je građena kao Mikajlova rekonstrukcija šta se desilo sa mortenautima tokom dva sata koliko su oni bili na onom svetu do povratka u stan Zarkova, iako se nekim činilo da su na onom svetu bili mnogo duže u vlasti Cefeidine bake starice veoma mladolikog izgleda. U završnom delu knjige posle povratka mortenauta prikazuje se neočekivan rasplet njihovih ličnih sudbina. Pitanje identiteta zaljubljenih i potpunog predavaja voljenom biću se u finalu knjige opredmećuje i kroz staroindijsku priču o ljubavi“, ističe Ajdačić.

Ivan Srdanović (Beograd, 1959) je studirao na grupi za kliničku psihologiju na Filozofskom  fakultetu u Beogradu. Objavljivao je kratke priče u raznim novinama i nedeljnicima, a izvesno vreme za fanzin Otvoreno pisao „neproverene vesti nepouzdanih izveštača” što je bio način da se naruga ratnom novinarstvu i podsmehom suprotstavi kreatorima društva straha i mržnje. Zajedno sa Dejanom Ajdačićem napisao je zbirku pripovedaka Izabrana dela  (1988), a samostalno romane: Čitanka za drugi razred brzog voza (1996), Oko vrha (2002), Zumuru (2010), Vetrogonci (2011), Vesele avanture kritičara izmišljenih knjiga (2015), Poljubac Sunca (2018). Učestvovao je u ciklusu Slovenska i srpska fantastika 2019. godine u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu.

Pored pisanja, bavi se i fotografijom. Priredio je dve samostalne izložbe sa motivima durmitorskih vrhova, reka i jezera. Objavio je interaktivni DVD Krš i pijesak sa fotografijama Crne Gore. Živi u Beogradu i Žabljaku.