Otkrivena nepoznata pisma Meri Šeli

Meri Šeli - FrankenštajnBritanska profesorka i stručnjak za romantičare Nora Kruk slučajno je otkrila nikada do sada objavljena pisma koja je književnica i autorka “Frankenštajna” Meri Šeli pisala između 1831. i 1849. godine.

Kruk je na pisma u arhivu Eseksa naišla slučajno dok je istraživala jednog nepoznatog 19-vekovnog pisca. Reč je o najvećoj kolekciji neobjavljenih pisama autorke “Frankenštajna” koja je otkrivena u poslednjih nekoliko decenija.

Pisma su iz perioda od 1831, devet godina posle smrti njenog supruga, pesnika P.B. Šelija i 1849. kada je Meri Šeli već bila bolesna od tumora na mozgu koji ju je i ubio dve godine kasnije.

Pisma, piše “Gardijan”, pokazuju ženu koja je uspešno “izvlačila” usluge od prijatelja, bila ponosna i zabrinuta za svog sina – tinejdžera i koju su doticale i frivolnosti – krunisanje Vilijama IV 1831. bio je razlog da je frizer poseti u 3 ujutru a krunisanju je prisustvovala sa raskošnim ukrasom za glavu napravljenim od tkanine, dijamanata i zlata.

Poznija pisma ispisana nesigurnom rukom su kratka i rasejana, puna izvinjenja zbog slabog pamćenja i nemoći. Na izvesnom broju njih je i pečat u cvenom vosku sa autorkinim pečatom koji je do sada takođe bio nepoznat, kaže Kruk.

Pisma su adresirana za Horasa Smita i njegovu ćerku Elizu. Smit je bio broker i blizak prijatelj Šelija i otkriće ovih pisama je veliko iznenađenje pošto je on bio poznat po tome da je uništavao svoju korespodenciju.

Pisma će uskoro biti objavljena u američkom Kits-Šeli žurnalu.

“Mi, izbrisani” u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

Slobodan Vladušić - Mi, izbrisaniRoman “Mi, izbrisani”, Slobodana Vladušića uvršten je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu.

Ove godine za najprestižniju domaću književnu nagradu konkurisalo je preko 180 romana. A u najužem krugu su se, pored Vladušićevog dela, našla i ostvarenja: “Zlatno doba” Silvane Hadži-Đokić, “Vazdušni ljudi” Sonje Atanasijević, “Arkadija” Milete Prodanovića i “Tai” Gorana Gocića.

Roman “Mi, izbrisani” predstavljen je kao prvi srpski sajber roman. Ovakvu preporuku je stekao ne samo zato što se u njemu prelivaju sajber-prostor i tzv. realni svet, već i zato što su brojni dodaci romana više ili manje skriveni na piščevom sajtu. Roman donosi priču u kojoj se prepliću naučna fantastika, detektivska priča i rafinirana fantazmagorija.

U jednom od prvih intervjua koji su objavljeni nakon publikovanja romana “Mi, izbrisani”, a koji je za sajt Art-Anima uradio pisac Pavle Zelić, uočena je paralela između ovog dela i romana “Forward” kojim je Vladušić 2009. godine osvojio uglednu “Vitalovu” nagradu.

“Mogu da pišem jedino o stvarima koje me zanimaju a ne o stvarima koje zanimaju druge”, rekao je tom prilikom Vladušić. “A mene već dugo zanimaju tačke u kojima se presecaju književnost, tehnologija, filozofija i politika. Zato ‘Forward’ i ‘Mi, izbrisani’ izgledaju kao stariji i mlađi brat, pri čemu je mlađi jači i vitalniji.”

Žiri NIN-ove nagrade u sastavu Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić, odluku o najboljem romanu godine doneće 13. januara.

 

 

Gradić menja ime zbog “Igre prestola”

Igra prestolaJedan gradić u blizini Londona promeniće ime zbog popularnog serijala “Igre prestola”.

Kakao javlja PISB, Kings Lengli nalazi se 34 kilometra severozapadno od Londona, i u njemu živi oko 5.000 ljudi. “Zapao” je za oko jednom od producenata serije “Igra prestola”, dok je čekao voz u Londonu.

“Na železničkoj stanici, glas iz razglasa nabrajao je gradove i stanice, i izgovorio Kings Lengli”, piše “Hafington post”.

Ime veoma podseća na prestonicu Vesterosa iz sveta Džordža R. R. Martina, Kings Lending, odnosno Kraljevu luku.

Kings Lengli zato će zvanično u februaru na nedelju dana promeniti ime u Kings Lending, u čast izlaska DVD izdanja treće sezone “Igre prestola”.

Scene Kraljeve luke u seriji su snimane u Mdini na Malti, kao i Dubrovniku i Trstenom u Hrvatskoj. Četvrta sezona “Igre prestola” stiže ovog proleća.

 

 

Novi roman Stivena Kinga stiže u junu

Stiven King - Gospodin MercedesStiven King najavio je na svom sajtu da u junu izlazi njegov novi roman “Gospodin Mercedes” – prenosi Mondo. Priča počinje nasumičnim nasiljem u siromašnom gradu na srednjem zapadu Amerike.

“Stotine ljudi čeka u redu na sajmu zapošljavanja, kada vozač ukradenog ‘mercedesa’ uleti kolima među njih i raznese ih! Osmoro je mrtvih, 15 povređenih, a on je pobegao. Mesecima kasnije, želi ponovo da ubije, a jedini koji može da ga zaustavi je penzionisani policajac”, piše u opisu romana.

Knjiga “Gospodin Mercedes” biće objavljena 3. juna. King je prošle jeseni konačno objavio knjigu koju su fanovi čekali godinama, nastavak “Isijavanja” po imenu “Doktor san”.

 

 

Izložba posvećena “Malom princu” u Njujorku

Antoan de Sent-Egziperi - Mali princOriginalni rukopis “Malog princa” deo je nove izložbe na temu ovog slavnog romana za decu koja je postavljena u njujorškoj biblioteci-muzeju “Morgan”, a čije je otvaranje zakazano za 24. januar.

Kako javlja novinska agencija Beta, izložba “Mali princ – njujorška priča” sadržaće 35 akvarela, kao i 25 stranica iz Sent-Egizperijevog originalnog teksta, koji ima 140 strana.

Ona takođe dokumentuje piščev stvaralački proces i sadrži epizode iz romana koje su odbačene, stranice sa precrtanim rečenicama, kao i neobjavljene Sent-Egziperijeve crteže.

Frauncuski pisac i pilot Antoan de Sent-Egziperi napisao je tu knjigu dok je živeo u Njujorku, i ona je tu objavljena 1943. godine.

Egziperi je proveo dve godine u najvećem američkom gradu pošto je 1940. godine Nemačka okupirala Francusku.

Sent-Egziperi je nestao za upravljačem aviona tokom Drugog svetskog rata, 1944. godine, leteći nad Sredozemnim morem.

 

 

Skrobonja: Spas u duhu i kulturi

Goran SkrobonjaDnevni list “Večernje novosti” 03. januara je doneo opširan intervju sa jednim od najpoznatijih domaćih pisaca fantastike, urednikom, izdavačem i prevodiocem Goranom Skrobonjom. Povod je bilo nedavno objavljivanje novog Skrobonjinog romana “Sva Teslina deca”. Razgovor je vodio Bane Đorđević, a tekst intervjua prenosimo u celosti.

SKROBONJA: SPAS U DUHU I KULTURI

Goran Skrobonja o romanu “Sva Teslina deca” u kome donosi moguću istoriju Srbije. Uzbudljiva priča o zemlji bez ratova, biološki sačuvanoj, koja napreduje i razvija se zahvaljujući velikom naučniku

Nemački nobelovac Maks Plank dolazi u Beograd 1919. godine, kako bi sa Teslom pokušao da pronikne u naučno otkriće koje bi moglo da promeni sudbinu čitavog univerzuma. Ali mnogima nije u interesu da dođe do susreta dvojice slavnih naučnika. Vatikanske plaćene ubice, tajna društva u službi velikih sila, gospodari podzemlja sa Dalekog istoka… svi oni žele da organizuju atentat na Planka. Pukovnik Apis i njegova tajna policija su pred naizgled nemogućim zadatkom, da sačuvaju naučnikov život.

Ovako stvari postavlja Goran Skrobonja u novom romanu “Sva Teslina deca”(izdavač “Laguna”), “prikvelu” ili prednastavku zapaženog romana “Čovek koji je ubio Teslu”. Ponovo su tu poznate istorijske ličnosti u izmenjenom istorijskom miljeu, a pred čitaocima je oživljeni žanr velikih pustolovnih romana kakve su nekada pisali Žil Vern i Karl Maj. Skrobonja je opet zaronio u svet Tesline Srbije, svog Teslaverzuma – alternativne istorije Srbije s početka prošlog veka i opisao događaje koji prethode onima u prvom romanu.

- Među mnogim epizodnim likovima, Anka Cukić, prva srpska špijunka u Apisovoj službi, pojavila se veoma kratko i u društvu sa neizbežnom Matom Hari, pa sam pomislio da bi valjalo ispričati i Ankinu životnu priču. Trebalo je da “Sva Teslina deca” budu kratak i nepretenciozan, prevashodno zabavan roman o njoj, ali eto, na kraju se ispostavilo da mu je obim približno jednak obimu “Čoveka koji je ubio Teslu” – kaže za “Novosti” Skrobonja.

Epoha ranog 20. veka je, po njegovim rečima, period koji je umnogome odredio smer razvoja sveta u tehnološkom, ekonomskom i ideološkom smislu.

- Živopisne istorijske ličnosti, munjevit napredak i događaji sa globalnim posledicama, uz krah ere imperijalizma, veliku ekonomsku krizu, prohibiciju, nastanak džeza i polarizaciju sa novim ideološkim predznacima… sve je to primamljivo za svakoga ko želi da zaviri u istoriju i pronikne malo dublje u uzroke onoga što nam se trenutno događa – kaže autor koji čitaocima nudi jedan mogući istorijski tok.

Glavna junakinja romana jedina je koja može da ukloni opasnost i postara se da dođe do susreta Planka i Tesle. Ona naručuje “votku s martinijem, promešan, a ne smućkan”.

- Ime joj je Cukić. Anka Cukić. U neku ruku, ona je srpski Džejms Bond – uz sva ograničenja koja donosi njena epoha. Želeo sam zapravo da dočaram u knjizi genezu heroine atipične za našu književnost – snažne i odlučne žene koja može iz svega lošeg što joj se dogodi da crpi energiju, pouke i motivaciju da bude još snažnija i odlučnija – sve to u patrijarhalnom okruženju koje nema sluha za žensku samostalnost – kaže pisac.

Apis u “Teslinoj deci” ima značajnu ulogu, tu su i nezaobilazni Vatikan, pa velike svetske sile, moćni naučnici… svi akteri aktuelni i danas, a Skrobonja objašnjava da roman ne bi bio nimalo relevantan i bio bi puko eskapističko štivo da nema te veze sa stvarnošću i aktuelnim preispitivanjima i preraspodelama moći među svetskim igračima.

U njegovoj knjizi Titanik je uplovio u njujoršku luku, Srbija je bez ratova, biološki je sačuvana, napreduje i razvija se, Beograd je evropska metropola u punom sjaju… Sve to zahvaljujući velikom Tesli koji se vratio u Srbiju, pokrenuo svoju kompaniju i organizuje eksperimentalna istraživanja i industrijske poduhvate.

- Teslino prisustvo u Beogradu je tu najznačajniji činilac. Pokušao sam da zamislim šta bi nam donelo, s jedne strane, izbegavanje Prvog svetskog rata, a s druge, stalno prisustvo tako benignog i humanog genija. Logično je zaključiti da bi napredna demokratska država, kakva je Srbija bila u drugoj deceniji dvadesetog veka, nastavila nesmetano i ubrzano da se razvija. Pozitivna reakcija čitalaca koji su zavoleli “Čoveka koji je ubio Teslu” pokazala mi je da je ljudima bliska takva vizija istorije koja je sasvim realno mogla da nam se dogodi – kaže Skrobonja.

Šta piscu pruža mogućnost da stvara novu prošlost? Skrobonja kaže da ono što se ranije nazivalo pukom fantazijom danas je, zahvaljujući novim teorijama kvantne fizike i mehanike, postalo sasvim legitimno drugačije tumačenje sveta oko nas i vremenskog toka u kom se nalazimo. Stoga pisac, po njegovim rečima, može čitaocu uverljivo predočiti različite verzije prošlosti koje su sasvim moguće, u nekom susednom, paralelnom univerzumu.

Iako nije imao nameru da stvarajući novu istoriju ispiše i kritiku onoga što smo radili i postali, Skrobonja kaže da je nemoguće izbeći poređenja, ponekad čak i vajkanja zbog toga što su propuštene određene prilike.

- Ali, moramo biti fer prema našim precima koji su živeli u to doba. Lako je biti general posle bitke ili pisati o lepšoj, nepostojećoj prošlosti. U doba kada su se donosile ključne odluke koje su dovele do mesta koje danas zauzimamo u onome što se naziva “svetskom zajednicom”, okolnosti, kontekst, politička klima, ekonomska situacija, stepen razvoja komunikacija, društvena svest, pa i kultura, bili su bitno drugačiji, te su takve ključne odluke možda bile i neizbežne – kaže autor.

U njegovom romanu svet i Srbija su na prekretnici, a Skrobonja kaže:

- Čini mi se da Srbija danas, nažalost, nije ni na kakvoj prekretnici – jer to bi značilo da imamo nekakav izbor, a ja ga ne vidim. Mislim da svet klizi prema onome što teoretičari nazivaju “globalnom civilizacijom” i da ćemo jednostavno, kao i sve druge zemlje i narodi, biti samo jedan njen delić. U takvoj utopiji ili distopiji – zavisno od toga jesmo li optimisti ili pesimisti – možemo jedino da se trudimo da sačuvamo što više od onoga što nas čini osobenim i jedinstvenim. To je, naravno, naš duh i kultura, i čini mi se da političari koji nas polako i sigurno pripremaju za to veliko utapanje u homogenu globalnu civilizaciju premalo vode računa o zaštiti tog osobenog srpskog duha i kulture. Ako njih ne sačuvamo, neće nam ostati ništa: izgubimo li sebe, šta će nam onda sve drugo?

ČAROLIJA CRTEŽA

PO ugledu na pustolovne romane s kraja pretprošlog i početka prošlog veka, Skrobonja je želeo da u “Svoj Teslinoj deci” budu i ilustracije, koje romanu daju posebnu patinu.

- Njih su uradila dva moja prijatelja – sjajni umetnici Rastko Ćirić, profesor ilustracije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu (on je radio pseudo-dokumentaciju) i Igor Kordej, legendarni ilustrator i autor stripova, odnedavno sa titulom viteza koju mu je dodelila Francuska za doprinos umetnosti. Valja napomenuti da su ove ilustracije maksimalno autentične, od arhitekture, preko likova istorijskih ličnosti, kostima i oružja, do tekstova ispisanih na kineskom koji zaista znače to što treba da znače.

ČITANJE NIJE TEGOBNO

IAKO je žanrovski, roman je dospeo u uži izbor za ovogodišnju NIN-ovu nagradu. – Vest me je iznenadila i obradovala. Voleo bih da ova knjiga dođe do što više mladih čitalaca, jer mislim da bi im tako skrenula pažnju na činjenicu da čitanje nije dosadno niti tegobno, već može da bude izvor većeg zadovoljstva nego neki film u multipleksu ili igrica na konzoli ili računaru. Ukoliko posle čitanja “Sve Tesline dece” ti mladi čitaoci pohitaju da pročitaju neku drugu knjigu – bilo koju, bilo čiju – biću prezadovoljan – kaže Skrobonja.

 

“Ratovi zvezda” u izdanju Marvela od 2015.

Marvel - Star WarsIzdavačka kuća “Marvel”, jedno od najznačajnijih imena u svetu stripa, od 2015. godine počeće da objavljuje nove stripove i grafičke romane iz serijala “Ratovi zvezda” – javlja B92.net.

Pravo na izdavanje stripova “Ratovi zvezda” (Star Wars) od 1991. godine posedovala je izdavačka kuća “Dark Horse Comics”, koja će poslednji strip iz ovog serijala sa svojim potpisom objaviti do kraja godine, prenosi američki časopis “Rolling Stone”.

“Izdavač ‘Dark Horse Comics’ je objavljivao SW stripove više od dvadeset godina i zauvek ćemo mu biti zahvalni na neverovatno velikom doprinosu i odličnoj saradnji koju smo ostvarili”, napisao je u zvaničnom saopštenju Kerol Reder, direktorka studija “Lucasfilm” koji sada deluje pod okriljem Diznijeve imperije.

S druge strane, u izdavačkoj kući “Dark Horse Comics” iznenađeni su ovakvom odlukom.

“Ironično je to što je sve ovo objavljeno u trenutku kada ‘Dark Horse’ završava svoju najuspešniju godinu ikada”, napisao je izvršni direktor te kuće Majk Ričardson na zvaničnom blogu kompanije. “Ova 2014. godina biće poslednja u kojoj ćemo objavljivati nastavke SW serijala, i potrudićemo se da je učinimo što posebnijom. Znamo da naši fanovi ne očekuju ništa manje. Sila je još uvek uz nas.”

Zanimljivo je da je prvi strip inspirisanim junacima iz “Ratova zvezda” objavio upravo “Marvel”, i to 1977. godine. Nakon toga pod istim izdavačkim imenom objavljeno je ukupno 107 novih izdanja tokom narednih devet godina.

U knjizi “Kratak vodič kroz Ratove zvezda” (A Brief Guide to Star Wars) bivši urednik časopisa “Ratovi zvezda” Brajan Rob naveo je da je upravo “Marvel” svojim izdanjima označio “prekretnicu u SW univerzumu”, inspirišući dalje objavljivanje romana, video-igara…

 

Marvel - Star Wars

Živkovićev “Pisac u najam” – na francuskom

Zoran Živković - L'ÉCRIVAIN FANTÔMEFrancuska izdavačka kuća “Galaada” upravo je objavila prevod romana “Pisac u najam” Zorana Živkovića. Renomirani francuski izdavač ima nameru da u narednom periodu  objavi više dela našeg najprevođenijeg savremenog pisca, a tim povodom biće upriličena i Živkovićeva turneja po Francuskoj.

Radnja romana “Pisac u najam” počinje tako što ugledni pisac jednog jutra dobija imejl od anonimnog poštovaoca. Poruka sadrži “nedoličnu ponudu”: piscu se predlaže da napiše roman nad kojim bi autorstvo prepustio poštovaocu za prikladnu naknadu. Pisac je, naravno, zgranut, ali svejedno se upušta u dopisivanje s poštovaocem. Istovremeno mu prispevaju imejlovi od četvoro prijatelja s kojima je u gotovo svakodnevnoj prepisci. Jedino stvorenje s kojim pisac nije samo u virtuelnoj vezi i koje naizgled nema nikakve prozne ambicije jeste prostodušni i trapavi mačak Feliks…

“Pisac u najam” je osamnaesta prozna knjiga Zorana Živkovića. Prvi put je štampana 2009. godine u izdanju “Paideie”, kao zasebno izdanje, a iste godine je doživela i publikovanje u knjizi “Romani” Zavoda za udžbenike, u kojoj se našlo više Živkovićevih kratkih romanesknih ostvarenja.

Pogovor za englesko izdanje romana “Pisac u najam” napisao je jedan od najuglednijih američkih proučavalaca književnost, profesor Majkl Morison. Prema njegovim rečima, ovo delo spada u najznačajnije romane svetske književnosti na početku XXI veka.

 

 

Uroš Petrović, dečji pisac 2013. godine prema RTS-u

Uroš PetrovićKako je objavljeno na sajtu RTS-a, dečji pisac 2013. godine je Uroš Petrović. Njegove knjige godinama su u vrhu top lista, na njih se dugo čeka u bibliotekama, a dešava se i to da nestanu u knjižarama. Susreti sa njim inspirišu ne samo decu nego i odrasle.

Zagonetanjem, osobenim humorom i fantastičnim pustolovinama uči decu da razmišljaju, da budu radoznala, da poštuju i vole prirodu. Da se raduju.

“Uvek je zabavnije nešto iza zatvorenih vrata ili kada se skrene sa neke staze koja je dobro utabana. Uvek su najzanimljivije stvari, daleko od puta. Tamo gde niko nije bio, možda. To je prava radost otkrivanja”, kaže Petrović.

Njegova knjiga “Deca Bestragije” dobila je nagradu Zmajevih dečjih igara “Rade Obrenović”, za najbolji roman za decu i mlade. Ipak, najvažnije priznanje stiglo je od žirija dečje kritike: “Dositejevo pero”, za petu knjigu “Zagonetnih priča”.

“Šta reći o uzvišenoj mudrosti, dosetljivosti, misterioznosti kojom ova knjiga odiše”, kaže članica žirija Milica Ninković, dok Natalija Ljubojević ističe da čitanje njegovih knjiga stvara iskren osmeh na licu.

U 2013. objavljena je i nova knjiga “Tajne veštine Marte Smart”, horor roman “Peti leptir” emitovan je u dramskoj formi na Radio Beogradu, a po piščevom romanu epske fantastike “Aven i jazopas u zemlji Vauka” nastala je pozorišna predstava.

Profesorka Ljiljana Ljuštanović naglašava da Petrović s lakoćom i poštovanjem komunicira sa decom.

“Taj njegov nastup mene podseća na ono što je bio nastup mladoga Ršuma, koga smo mi dočekivali slično kao što sada deca dočekuju Uroša, kao nekakvu rok zvezdu”, kaže Ljuštanovićeva.

“Sve što se dogodi u tom najvažnijem periodu svačijeg života, dakle u detinjstvu, ma kako to, naoko izgledalo, može jednog dana da se pretvori u nešto veliko, u vatromet”, kaže Petrović.

Uroš Petrović je koautor programa “NTC sistem učenja” koji podstiče kreativno i logičko razmišljanje i razvoj darovitosti kod dece. Knjige su mu objavljene i u Mađarskoj, Grčkoj i Italiji.

 

 

Objavljen drugi tom iz strip serijala “Princ Valijant”

Harold Foster - Princ Valijant“Čarobna knjiga” nastavlja sa objavljivanjem stripova iz legendarnog serijala “Princ Valijant” Harolda Fostera u obliku knjiga. Nedavno je iz štampe izišao drugi tom u kome su se našle sve strip epizode urađene tokom 1939. i 1940. godine.

Započet 1937. godine, serijal je ostao popularan do današnjih dana zahvaljujući vizuelnoj besprekornosti i pripovedačkim standardima koji će decenijama kasnije dominirati avanturističkim stripovima u nastavcima.

Strip serijal donosi linearnu priču o avanturama prebogatom životnom putu princa Valijanta, koji je rođen 433. godine, kao sin kralja Aguara u skandinavskoj Tuli, na krajnjem severu tada poznatog sveta. S 15 godina, što je po srednjovekovnim merilima značilo punoletstvo, odlazi od kuće u potrazi za pustolovinama. Ubrzo sreće ser Gavena i ser Lanselota, vitezove kralja Artura, i s njima dolazi na dvor u Kamelot, gde postaje štitonoša. Sa 17 godina dobija čuveni mač koji peva – legendarni Flamberže koji će postati njegov verni pratilac, a ubrzo posle toga kralj Artur ga proglašava vitezom okruglog stola. U narednim godinama Valijant se bori protiv Atile i njegovih Huna u Italiji, upoznaje ljubav svog života, princezu Aletu, a zatim ga pustolovine vode u Svetu zemlju, Grčku i Afriku. Za vreme dok su Vandali opsedali Rim, 455. godine, ženi se Aletom, a sledeće godine odlaze u Ameriku gde im se rodio prvi sin, Arn.

Iako je priča o princu Valijantu smeštena u peti vek nove ere, ona nije istorijski dosledna. Foster uključuje mnoge anahrone elemente: vikinške duge brodove, alhemičare, tekovine tehnološkog napretka karakteristične za doba renesanse i perioda koji su sledili. Dok utvrđenja, naoružanje i oklopi potsećaju na one koji su se koristili tokom kasnijeg srednjeg veka.

Fantastični elementi značajnije su prisutni u epizodama koje su izlazile prvih godina, da bi se njihovo prisustvo u kasnijim izdanjima prilično umanjilo.

Stripovi o princu Valijantu do sada su mnogo puta objavljivani u obliku knjige, ali za razliku od tih ranijih, u ovom novom izdanju, koje je priredio čuveni američki izdavač stripova “Fantagrafiks”, prvi put se pojavljuje originalni kolorit koji je lično odabrao Foster, onako kako je strip premijerno izlazio u nedeljnim izdanjima novina.

 

Harold Foster - Princ Valijant