Viktor Peljevin jedan je od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca, a uživa veliko intresovanje i kod domaće publike. French Magazine uključio ga je u spisak 1000 najznačajnijih savremenih stvaralaca svetske kulture – javljaju Vesti online.

Viktor Peljevin je rođen 22. novembra 1962. u Moskvi, završio je Moskovski fakultet za energetiku, a studirao je i književnost. Već prvim romanom Omon Ra (1992) privukao je pažnju književnih kritičara i bio nominovan za nagradu „Buker“.

Slede knjige Život insekata, Čapajev i Praznina, Generation P, Dijalektika prelaznog perioda. Iz niotkuda u nikuda (DPP. NN), Sveta knjiga vukodlaka, Šlem užasa, Empire V, P5, T, Sok od ananasa za divnu damu, S.N.U.F.F. i Betmen Apolo za koje je dobijao brojne nagrade i hvalospevne kritike širom sveta, pa i statuse kultnih romana. Njegov najnoviji roman Ljubav za tri Cukerbrina objavljen je 2014. godine.

Književni kritičari su isticali sklonost Viktora Peljevina prema postmodernizmu i apsurdu, kao i uticaj ezoteričkih tradicija i satirične naučne fantastike na njegovo stvaralaštvo. Peljevinove knjige prevedene su na sve velike svetske jezike, uključujući japanski i kineski. Prema rezultatima ankete na sajtu OpenSpace.ru 2009. godine, Peljevin je bio proglašen za najuticajnijeg intelektualca Rusije.

Viktor Peljevin je poznat po tome što se ne kreće u krugovima „književne elite“, praktično se ne pojavljuje u javnosti, vrlo retko daje intervjue i komunicira skoro isključivo preko interneta. Sve je to bilo povod za različite glasine: neki su tvrdili da pisac uopšte ne postoji, a da pod imenom „Peljevin“ radi grupa autora ili kompjuter. Peljevin nije oženjen. Prema podacima iz 2000, živeo je u Moskvi.