U realnosti Platoa predstavljene ”Alternativne stvarnosti FIlipa K. Dika”

Pred pedesetak zainteresovanih sinoć je u Platou, u Knez Mihailovoj, održana promocija knjige “Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika” Mladena Jakovljevića, za čiju je osnovu poslužila njegova doktorska disertacija – piše PISB. Pored autora, o knjizi su govorili i dr Milan Ćirković (kosmolog i naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu), dr Vladislava Gordić Petković (redovni profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu),dr Zorica Đergović Joksimović (vanredni profesor za užu naučnu oblast Engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu) i Boban Knežević (poznati izdavač, urednik i pisac fantastike). Moderator je bio Dragoljub Igrošanac, prvi čovek sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.

Njegovo prvo pitanje je bilo upućeno autoru i odnosilo se za motiv rada na ovakvoj knjizi. “Trebao mi je doktorat”, našalio se Jakovljević i dodao da je primarno postojala želja da napiše nešto o piscu koji mu je promenio život. “Filip K. Dik je sjajan pisac, ali nije najbolji. Ali, kada vam u jednom trenutku dopadne knjiga koja ostavi trag… Inače, ova doktorska disertacija nije samo o Diku, već i o Pinčonu i Gibsonu. Mnogi se neće složiti sa ovim što sam napisao, ali to je dobro. Biće više glasova i otkrićemo nešto novo. I ja stalno nešto novo otkrivam u Dikovim delima i imaću tu satisfakciju da i dalje dolazimo do nečeg novog”.

Zorica Đergović Joksimović je zamoljena da objasni značaj Dika, što je ona izuzetno uspešno učinila navodeći da ovog SF pisca cene (i pišu o njemu) znamenite ličnosti kako književnosti tako i filozofije. “Bodrijara ne bi bilo da nije bilo Dika, njegov koncept potiče upravo od Dika”, istakla je ona i dodala da je veliki Dikov uticaj na filmsku umetnost – ne samo zbog filmova rađenih po njegovim delima već pre na poetiku i estetiku drugih stvaralaca. Tu je, potom, uticaj na druge pisce (Murakamija, recimo, nazivaju “japanskim Filipom Dikom”), a, konačno, tu je i desetine masterskih i doktorskih radova. “Ali, njegov značaj, bez obzira na sve nabojana, izvire iz njegovog opusa”, istakla je Joksimovićeva.

Milan Ćirković je upitan da prokomentariš deo posvećen “paralenim svetovima”, pa je on iskoristio da okupljene podseti na pitanje “da li su atomi stvarni” – i rasprave o ovoj temi na prelasku između 19. i 20. veka kada je vladalo ubeđenje kod jednih da atomi nisu stvarni jer se ne mogu empirijski iskusiti. Mi sada, ne samo da znamo da su atomi stvarni već ih i možemo videti, ali takođe ne možemo znati da li će neko jednog dana omogućiti da na sličan način potvrdimo postjanje paralelnih univerzuma, za koje teorija kaže da su mogući.

Boban Knežević je prvo rekao da je, s njegove strane, ideja o objavljivanju Dika jednostavno nešto što ulazi u to što on voli da objavljuje stvari koje njemu prijaju, a ne da se rukovodi “profitabilnošću”. Potom je podsetio da je Dik bio prilično skrajnut pisac dok Stanislav Lem nije skrenuo pažnju na njega, ali i da je Dik “prevazišao književni okvir” i da je upravo on nagovestio raspad civilizacije, nešto što sada mi proživljavamo. “On će biti među pet pisaca koji će se čitati i u 22. veku”, zaključio je Knežević.

Vladislava Gordić Petković, mentor doktorskog rada Mladena Jakovljevića, je podsetila da je on za svoju magistraturu radio temu mit i tehnologija kod Rodžera Zelaznija, te da je zapravo “svoju alternativnu stvarnost pretvorio u realan život”. Takođe je istakla da je “čujnost Dika sa ovom knjigom bitna”, za mnoge koji će želeti da se dodatno upoznau sa autorom, ali i da je važan doprinos doktorata to što pokazuje da SF može da pripada konglomeratu postmodernizma.

Alternativne stvarnosti u Platou: Boban Knežević, Mladen Jakovljević, Milan Ćirković

Alternativne stvarnosti u Platou: Boban Knežević, Mladen Jakovljević, Milan Ćirković

/* */