Rat svetova - Herbert Džordž Vels

Uskoro novo izdanje Velsovog romana RAT SVETOVA

Velsov klasik o invaziji vanzemaljaca Rat svetova jedan je od najvažnijih romana naučne fantastike i jedno od prvih dela koja su opisala sukob ljudske rase sa vanzemaljskom. Popularnost ovog romana ne jenjava već skoro 125 godina zbog uzbudljive radnje i izuzetno naprednih autorovih razmišljanja koja prevazilaze granice žanra. Priznat kao otac naučne fantastike, uticajan kritičar društva usmeren na budućnost, Herbert Dž. Vels je u svakom pogledu značajna figura svetske kulturne baštine.

„Razum čoveka nam kazuje već da je život neprekidna borba za opstanak, i izgleda da to mišljenje imaju i razumna bića na Marsu. Njihov svet se već uveliko ohladio, dok je naš svet još uvek pun života, ali je nastanjen samo onim što oni smatraju nižim stvorenjima. Ratni pohod na Zemlju je jedini izlaz iz opasnosti koja kod njih prelazi s kolena na koleno.“

Zastrašujuća rasa Marsovaca pustoši London i hrani se ljudskim žrtvama dok se njihova proždrljiva vegetacija, crveni korov, širi po uništenoj planeti. Ljudska vojska im se suprotstavlja svojim tehnološki slabijim oružjem, dok se panika širi među stanovnicima prestonice.

Novo izdanje romana, u prevodu Albina Vilhara, donosi i opširan predgovor „Ponovno otkrivanje Herberta Džordža Velsa“ kojim poznati promoter nauke i naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu, dr Milan Ćirković, detaljnije razmatra Velsovu životnu i stvaralačku putanju i osvrće se na naučnu i filozofsku pozadinu epohalne priče o invaziji sa Marsa.

Govoriti o Herbertu Džordžu Velsu u 3. deceniji 3. milenijuma znači govoriti o dubokom i višeslojnom paradoksu. Verovatno nema književnika – ili umetnika uopšte – čije su brojne ideje i doslovce proročanske inovacije dublje ugrađene u same temelje savremenog sveta: od nuklearnog oružja do društvenih i videoigara, od korišćenja dronova do globalizacije, od centralnog grejanja do studija budućnosti, od „Novog ateizma“ do interneta. U postrenesansnom svetu rastuće specijalizacije teško da postoji ličnost koja je ostvarila širi uticaj na najrazličitije mislioce i delatnike od Velsa; u samoproklamovane učenike, sledbenike i fanove podjednako su se ubrajali Vinston Čerčil i Margaret Atvud, Čarli Čaplin i Karl Gustav Jung, Stiven Hoking i braća Strugacki, Maksim Gorki i Volter Lipman, Sol Belou i Ridli Skot, Dejvid Bouvi i Džerom Džerom. Književni titan poput Borhesa je za Velsa napisao doslovce: „Njegove pripovesti bile su prve koje sam čitao, a verovatno će biti i poslednje.“ Čak i potpuno fiktivni likovi sa stotinama miliona obožavalaca, od Doktora Hua do Herija Potera, ne bi bili mogući bez Velsovih ideja i uticaja.

Isto tako, verovatno nema vizionara čija je vizija značajnija za ono što nas čeka u budućnosti; nema važnije poruke od one koja je sažeta u njegovoj rečenici iz 1920. godine: „Ljudska istorija sve više postaje trka između obrazovanja i katastrofe.“ Koliko autora može da se pohvali da su smislili ime jednoj globalnoj organizaciji, kao što je bio slučaj sa Velsom i Društvom naroda? Na manje pohvalni, ali dodatno uticajni način, moglo bi se tvrditi da je sa svim svojim teatralnim aferama i skandalima, te potpunim odbacivanjem viktorijanske uzdržanosti, Vels (zajedno sa Oskarom Vajldom) preteča savremene selebriti „kulture“ i rijaliti medija. Čak i kritičari i protivnici su o njemu pisali na način čiji je prototip Orvelov epigraf: sa komplimentima koji zasenjuju kritiku.

iz predgovora dr Milana M. Ćirkovića

Rat svetova možete naći od četvrtka 21. aprila u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.