Ukus pelina, zbira priča američke književnice Popi Z. Brajt, novi je naslov u popularnoj Orfelinovoj ediciji „Poetika strave“.
Dela Popi Z. Brajt nisu često prevođena na srpski jezik, pa ova zbirka pruža jedinstvenu priliku za domaće čitaoce da se, kroz prevode kratkih proznih ostvarenja, upoznaju sa autorkom koja je tokom devedesetih godina prošlog veka zaiskrila na nebu književne scene horora.
Kako u pogovoru zbirke ističe urednik edicije „Poetika strave“, dr Dejan Ognjanović, Brajtova je na zalasku prošlog veka dosegla kultni status među ljubiteljima horora, a ujedno je bila i ikona gotičara, kako zbog svog imidža, tako i zbog svoje proze u kojoj se na energičan, dirljiv, proživljen, poetičan način spajaju gotik i splaterpank.
Ukus pelina je njena prva i najbolja zbirka priča. Njome je, zajedno sa svojim prvim romanom, Lost Souls, stekla status sveže krvi i nove nade horora koju su hvalili mnogi velikani fantastike, od Harlana Elisona preko Pitera Strauba do Dena Simonsa.
Zbirku čini 12 priča u kojima se mladi, iskorenjeni, otuđeni autsajderi suočavaju sa mračnim, surovim, gnusnim, ali mestimično i romantičnim svetom gde se ljubav, patnja, raspadanje, erekcija, grobljanski ljiljani i smrt pretapaju u neobični gorkoslatki melanž meda, krvi i pelina.
Got-rokeri, sijamski blizanci, gikovi, gulovi, gejevi, strava u Kineskoj četvrti, pevač koji ubija glasom i um koji oživljava mrtve, duhovi gusara i čuvari zakopanog blaga, jeza provincije i užas velegrada, zombi epidemija usred zlokobne indijske Kalkute, abortus u pustoj ligotijevskoj industrijskoj zoni koji se pretvara u gigerovski košmar… Sve to i još mnogo toga drugoga može se pronaći u sledećim pričama:
- „Anđeli“
- „Priča iz Džordžije“
- „Njegova usta imaće ukus pelina“
- „Opcionalna muzika za glas i klavir“
- „Ksenofobija“
- „Šesti čuvar“
- „Nestali“
- „Tragovi stopala na vodi“
- „Kako ne izgubiti glavu u Njujorku“
- „Kalkuta, Gospodar nerava“
- „Stariji“
- „Pepeo sećanja, prah požude“
Dejan Ognjanović je preveo sve zastupljene priče, osim priče „Šesti čuvar“, za čiji se prevod pobrinuo Vasa Ćurčin.
Zbirka je ilustrovana likovnim prilozima Ivice Stevanovića.
Pored priča Popi Z. Brajt, knjiga sadrži iscrpan pogovor Dejana Ognjanovića, pod naslovom „Ljuti mladi goti“, kao i opširnu biografiju autorke, čija unikatnost se ne ogleda samo kroz osobeni izraz, već i kroz krajnje neobičan autorski i životni put.
Naime, nakon što je objavila dve zbirke priča i četiri romana, nova nada horora, gotike i splatera je, na razmeđi milenijuma, izvela radikalan zaokret sasvim napustivši ove žanrove, i okrenuvši se, umesto toga, pisanju blago humorističnih, blago romantičnih romana iz života kuvara i vlasnika restorana u Nju Orleansu, a da se više nikad i ne osvrne na svoje horor početke.
Ubrzo zatim povukla je još radikalniji potez u svom privatnom životu. Nakon što se deklarisala kao transrodna osoba i otpočela sa hormonskom terapijom kao pripremom za promenu pola, legalno je promenila ime u Bili Martin tražeći da se nadalje oslovljava u muškom rodu.
