U četvrtak je u UK Palilula održano četvrto i poslednje književno veče posvećeno promociji Festivala fantastične književnosti “Art-Anima”, koji će se na tom istom mestu održati od 15. do 17. maja ove godine.

Književno veče je bilo posvećeno predstavljanju novih naslova izdavačke kuće “Everest Media” svrstanih u edicijama “Znak Sagite” (“30. februar” Jelene Đurović, “Verigaši” Zorana Stefanovića, “Istorija ljubavi među mikrobima” Ratka Radunovića, “Šamanijada” i “Tamna strana sile” Slobodana Škerovića, “Vir svetova” i “Gamiž” Mine D. Todorović i “Taj neobičan dan” Predraga Vukadinovića) i “Signal” (knjige Slobodana Škerovića “Jerihon, Jerihon “, “Zemljofobija”, “Nevidljivi Mars”, “Vulkanska filozofija” i “Drozdovi u Paklu”.

Pored urednika ove dve edicije Bobana Kneževića i Zorana Stefanovića, govorila je i Mina D. Todorović.

Boban Knežević je na početku izlaganja istakao da prostor u kome se promocija održava budi uspomene na pokretanje Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, koje se dogodilo upravo na tom mestu 1981. godine i narednih četiri-pet godina, tadašnji Narodni univerzitet Braća Stamenković, a sada UK Palilula, bio je sedište ovog društva.

Takođe, podsetio je i na svoje izdavačke početke i izdavačku delatnost edicije “Znak Sagite”, koja datira od 1984. godine, kada je otvorena knjigom “Invertirani svet” Kristofera Prista u prevodu Aleksandra B. Nedeljkovića. Govoreći o ovoj poznatoj ediciji, Knežević je izneo i zanimljiv podatak da je 60-ak knjiga, koliko je do sada objavljeno u njoj, izašlo u izdanjima 15-ak različitih izdavača. Izdavači su se menjali, ali je edicija “Znak Sagite” opstala, kao i istoimeni časopis i almanah “Monolit”.

U novom izdavačkom talasu, od 2011. godine pa naovamo, u ediciji je objavljeno osam knjiga a još pet je u završnoj fazi pripreme. Među njima, Knežević ističe i novi rukopis poznate hrvatske autorke Veronike Santo.

Zoran Stefanović je u uvodnom delu obraćanja, skrenuo pažnju na to da smo svedoci uspostavljanja sistema vrednosti, koji diktira tržište, gde nije bitno šta je duševna, etička, kulturna potreba, ni šta su neki apsolutni parametri. “Ono što najveće komercijalne kuće ovde objavljujuu i ono što su najčitaniji pisci, za većinu upućenih to je smešno. Smešno na jedan tužan način”, rekao je Stefanović.

Kao uredniku bilo mu je važno da kroz ediciju “Signal” prikaže dela koja su “bitan deo matice ove kulture”. Vrlo je ponosan na prvo kolo, u okviru kog će pored objavljenih pet knjiga Slobodana Škerovića, na proleće izaći još pet novih, kao i knjiga Miroljuba Todorovića, začetnika signalističkog pokreta. Po njegovim rečima, u pitanju su avangardna dela visokog svetskog nivoa.

Govoreći o delima Mine D. Todorović “Gamiž” i “Vir svetova”, Boban Knežević je istakao da su to najtraženija dela “Everest Medije”, ali da je interesantno da se i prodaju praktično identičnim ritmom, te da se stiče utisak da čitaoci kupuju obe knjige odjednom.

Stefanović je pokušao da objasni popularnost ovih knjiga sledećim rečima: “Nešto u poetici Mine Todorović prija raznim generacijama i to nije samo dramaturgija, radnja, pripovest, nije samo ni psihologija, ni samo lepota jezika, to je neki mali multiverzum koji utiče na čitaoca i postaje deo njegove mentalne stvarnosti. Ja vidim da pošalice i imena, pa čak i likovi koji se javljaju u tom multiverzumu, kod dece izazivaju potrebu da ih kasnije pominju, crtaju ili jedni drugima prepričavaju.”

Svojevremeno je bio najavljen i treći roman iz serijala, međutim, na sinoćnjoj promociji Mina Todorović je otkrila da je prekinula pisanje tog romana i da sada ponovo kreće ispočetka da radi na njemu.

“Napisala sam oko dvesta strana, ali sam ustanovila da to nije dobar pristup i krenula ispočetka. Prosto imam utisak da kako moja deca rastu, tako i ja ozbiljnije pišem, a u stvari ne želim da budem čovek koji piše nešto jako ozbiljno, nego čovek koji piše nešto zanimljivo. Nemam nekih velikih ambicija, niti imam ideju da će sada nekoga menjati moje knjige. Nemam potrebu da pridikujem i vaspitavam, a moja treća knjiga je, na žalost, krenula u tom pravcu. Sada se ponovo vraćam na nešto drugo, na taj neki moj svet.”

Mina je otkrila da je ranije bilo predloga da se po njenim knjigama uradi animirana serija, ali da je zbog nedostatka pre svega njene inicijative, ipak sve ostalo samo na ideji.

Urednici su se posebno osvrnuli i na ostala dela. Stefanović je svoj roman “Verigaši” uporedio sa romanom “30. februar” Jelene Đurđević:

“’30. februar’, knjiga koleginice Jelene, potpuni je antipod moje proze. Ona gleda iz jednog populističkog nivoa ovaj prostor i na jedan izuzetno dobar i zanimljiv način brani svoje teze. Dok ja pričam, recimo, sa aspekta krvi i tla, takođe bez pardona, kontroverzno i onako kako ja mislim da svet jeste”, rekao je Stefanović.

“30. februar” je po Kneževićevim rečima knjiga koja poseduje briljantnu postavku i likove, ali i alegorijsku SF komponentu koja je možda slabiji njen deo.

“Taj neobičan dan” po rečima Kneževića ima neki gogoljevski stil i drugačiji pristup temi povratku u prošlost i susretu sa Hristom. A po rečima Stefanovića ova knjiga se odvaja od drugih koje obrađuju tu temu, jer poseduje jedinstven teorijsko-naučni model. “Taj model je izjednačen sa nečim što su recimo eshatološke, teološke paradigme koje mi znamo iz velikih monoteističkih religija”, rekao je Stefanović.

U svom osvrtu na Škerovićeva dela “Šamanijada” i “Tamna strana sile”, Stefanović je istakao da romani ovog književnika imaju više osobina koje ih čine jedinstvenim. “Pisani su signalističkim metodom koji im omogućava da vrlo lepe i vrlo jasne pripovesti vi do krajnjih granica jezički razgrađujete. I naravno da vi morate imati fantastičnu ljubav prema jeziku i osobnu energiju da biste lako ušli u ovaj svet. Ovo nije za bilo koga, niti za široko čitalaštvo”, naglasio je Zoran Stefanović.

Književno veče organizovali su sajt za promociju fantastične književnosti “Art-Anima”, Udruženje građana “Punkt.rs”, izdavačka kuća “Čarobna knjiga” i Ustanova kulture Palilula.