U NIN-u o horor filmu i književnosti

NIN br. 3123U novom, 3123. broju Nedeljnih informativnih novina (NIN) od 04. novembra 2010. godine, objavljen je tekst “Strah koji osvaja” Milana Vukelića, o privlačnosti filmske fantastike. U tekstu, koji je objavljen na tri strane, citirane su izjave: vrsnog poznavaoca horora Dejana Ognjanovića, pisca i novinara Jovana Ristića, režisera Mladena Đorđevića i selektora Filmskog festivala fantastike Vladimira Gordića. Iako je tekst bio motivisan hororom na filmu, ipak se dobar deo razgovora dotakao književnosti.

Tako Ognjanović, nezadovoljan što horor kao univerzalna emocija nije na odgovarajući način kultivisan u našoj književnoj i filmskoj tradiciji, kaže:

“Još je Vuk Karadžić to otpisao kao sujeverje, jer je sebe smatrao prosvetiteljem. U Americi i Engleskoj imaš i Dikensa i Džejn Ostin, Melvila, Hortona – a o Pou koji je praktično stvorio horor kakav danas znamo da i ne govorim. Zamislite da su se time kod nas bavili Andrić i Crnjanski… Ti motivi se provlače tu i tamo, jer ima raznih fantastičnih epizoda u ’Seobama’ i kod Andrića, ali sve ostaje na mikroplanu. Nevolja je u tome što nema nikakvog opsežnijeg bavljenja tom tematikom, i sve se otpisuje kao neozbiljno, nešto za decu, ili, što kažu u mom kraju, babine devetine (bapske priče)…”

Na pitanje kako gleda na današnje stanje filmske fantastike kod nas i u svetu, Jovan Ristić, direktor Festivala srpskog filma fantastike i autor zbirke “Godine u magli”, odgovara da je u Srbiji stasala generacija stvaralaca, gledalaca i kritičara koji su rasli na naučnofantastičnoj i horor prozi i filmu.

“Oni nemaju predrasude ranijih generacija, pa to više nije šund, palp ili manje vredna umetnost. Ljudi poput Mladena Đorđevića fantastiku koriste kao alatku da kažu nešto što vide oko sebe. To je, dakle, ugao gledanja na stvarnost, a ne eskapizam. I meni lično je fantastika oruđe, a ne cilj. Ja želim preko metodike kojom najbolje baratam i sredstvima koje najbolje poznajem da publici približim ono što me tišti i ono što možda tišti druge, sa kojima mogu duhovno da saosećam”, objašnjava Ristić.