U književnom dodatku jučerašnjeg izdanja lista Blic, u rubrici “S+F=SF”, književni kritičar Slobodan Ivkov, prikazao je po jedno delo iz domena nauke i fantastike. Pod njegovom “lupom” našli su se naslovi “Podzemni tok – Ezoterično i okultno u srpskoj književnosti” Nemanje Radulovića i “Dolazak Konana Simerijanca” Roberta Hauarda.
Podzemni tok
AUTOR: Nemanja Radulović IZDAVAČ: Službeni glasnik BROJ STRANA: 276 ISBN: 978-86-519-0298-0 POVEZ: Mek CENA: 540 dinara
Iskustvo nam je ezoterično, magijsko, okultno! Asistent na predmetu Narodna književnost Katedre za srpsku književnost beogradskog Filološkog fakulteta dohvatio se ove vanredno zanimljive i intrigantne, a malo obrađivane teme i sada je impresivan rezultat istraživanja o periodu 1800-1950, s indikativnim podnaslovom “Ezoterično i okultno u srpskoj književnosti”, konačno pred nama u biblioteci Književne nauke. Usmena tradicija, epika i mitologija samo su polazišta za ukazivanje na ovakav, doduše zbog različitih razloga diskretni, pa i potiskivani pristup u savremenoj domaćoj književnosti, od samih njenih početaka (“Kandor” Atanasija Stojkovića, pesme Sime Milutinovića Sarajlije, “Luča mikrokozma”, P.P. Njegoša, Lazar Komarčić kao spiritista, Dragutin Ilić, Đorđe Marković Koder…) do Isidore Sekulić. Naglasak je tokom ubedljive analize u prilično velikoj meri stavljen i na identifikaciju masonskog ozračja, što vizuelnog, što narativnog, a to i nije mnogo čudno. Naime, Radulović (Beograd, 1978) je, kao koautor zapažene izložbe “Masonski simboli na staroj srpskoj knjizi” (2007), sasvim kvalifikovan za prepoznavanje i razumevanje literarnog kontekstualizovanja ove ikonografije.
Dolazak Konana Simerijanca
AUTOR: Robert Hauard PREVOD: Srđan Ajduković IZDAVAČ: IPS BROJ STRANA: 440 ISBN: 978-867274-406-4 POVEZ: Mek CENA 960 dinara
Ovaj lik smo, kao i mnogo drugih važnih, ne samo pop-kulturnih pojava koje su do nas sve do devedesetih dolazile iz “velikog sveta”, prvo upoznali iz druge ruke. Konana smo u prevodu najpre videli u stripovima krajem sedamdesetih. Zatim su nam došli filmovi “Konan varvarin” (1981/82) Džona Milijusa i “Konan uništitelj” (1984/85) Ričarda Flajšera, pa TV serije, animirani filmovi, igračkice, video igrice i sve ostalo što prati takve kreacije. Kada su se na kioscima posle “crtanih romana” pojavili i “pisani romani” o Konanu, većina čitalaca je bila ubeđena da su oni, kao i u drugim sličnim slučajevima, posledica tržišnog uspeha neke, kako se danas kaže, franšize, a ne da su u ovom slučaju uzročno-posledična veza i redosled obrnuti. Tek smo sada, posle više od tri decenije, a i čitavih 7-8 decenija od američke premijere (1932-1936), prvi put, i to na jednom mestu, kroz integralne verzije priča, konačno dobili priliku da se upoznamo sa izvornikom. Tu je i do sada nam nepoznata dragocena faktografija i hronologija o Konanu. Nažalost, ne i sasvim o fascinantnom Hauardu (1906-1936) čije žitije je priča za sebe. Oduševljen sam kao da sam ponovo tinejdžer!
Iskustvo nam je ezoterično, magijsko, okultno! Asistent na predmetu Narodna književnost Katedre za srpsku književnost beogradskog Filološkog fakulteta dohvatio se ove vanredno zanimljive i intrigantne, a malo obrađivane teme i sada je impresivan rezultat istraživanja o periodu 1800-1950, s indikativnim podnaslovom “Ezoterično i okultno u srpskoj književnosti”, konačno pred nama u biblioteci Književne nauke. Usmena tradicija, epika i mitologija samo su polazišta za ukazivanje na ovakav, doduše zbog različitih razloga diskretni, pa i potiskivani pristup u savremenoj domaćoj književnosti, od samih njenih početaka (“Kandor” Atanasija Stojkovića, pesme Sime Milutinovića Sarajlije, “Luča mikrokozma”, P.P. Njegoša, Lazar Komarčić kao spiritista, Dragutin Ilić, Đorđe Marković Koder…) do Isidore Sekulić. Naglasak je tokom ubedljive analize u prilično velikoj meri stavljen i na identifikaciju masonskog ozračja, što vizuelnog, što narativnog, a to i nije mnogo čudno. Naime, Radulović (Beograd, 1978) je, kao koautor zapažene izložbe “Masonski simboli na staroj srpskoj knjizi” (2007), sasvim kvalifikovan za prepoznavanje i razumevanje literarnog kontekstualizovanja ove ikonografije.
Ovaj lik smo, kao i mnogo drugih važnih, ne samo pop-kulturnih pojava koje su do nas sve do devedesetih dolazile iz “velikog sveta”, prvo upoznali iz druge ruke. Konana smo u prevodu najpre videli u stripovima krajem sedamdesetih. Zatim su nam došli filmovi “Konan varvarin” (1981/82) Džona Milijusa i “Konan uništitelj” (1984/85) Ričarda Flajšera, pa TV serije, animirani filmovi, igračkice, video igrice i sve ostalo što prati takve kreacije. Kada su se na kioscima posle “crtanih romana” pojavili i “pisani romani” o Konanu, većina čitalaca je bila ubeđena da su oni, kao i u drugim sličnim slučajevima, posledica tržišnog uspeha neke, kako se danas kaže, franšize, a ne da su u ovom slučaju uzročno-posledična veza i redosled obrnuti. Tek smo sada, posle više od tri decenije, a i čitavih 7-8 decenija od američke premijere (1932-1936), prvi put, i to na jednom mestu, kroz integralne verzije priča, konačno dobili priliku da se upoznamo sa izvornikom. Tu je i do sada nam nepoznata dragocena faktografija i hronologija o Konanu. Nažalost, ne i sasvim o fascinantnom Hauardu (1906-1936) čije žitije je priča za sebe. Oduševljen sam kao da sam ponovo tinejdžer!
