U novom broju časopisa Kultura (167, 2020), interdisciplinarnoj publikaciji za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, objavljen je značajan temat posvećen naučnoj fantastici. Temat pod nazivom „Uticaj naučne fantastike na savremenu kulturu“ priredio je dr Nenad Perić.
Temat otvara rad „Da li negde još živi nada: digitalne igre i SF književnost“ Ljiljane Gavrilović razmatra kretanja narativa između naučnofantastične literature i digitalnih igara i njihove međusobne veze. Narativi koji se sele iz naučne fantastike u igre i obrnuto, koji igre smeštaju u tekst mogu da odražavaju ne samo realne socijalne odnose u kojima su nastajali, već i da ponude rešenja za probleme savremenog sveta. Dakle, rešenja za probleme u stvarnom svetu se mogu potražiti i u digitalnom.
Naredni tekst „Status – komplikovano: De/konstrukcija rodnog identiteta u filmskim SF romansama“ Vesne Perić bavi se istraživanjem romansi između ljudi i veštačkih inteligencija u rodnom smislu. Kroz analizu više naučnofantastičnih filmskih narativa nastalih u ovom veku rad ispituje u kojoj meri se pokazuje dominantnom matrica u kojoj je muškarac čovek a žena je veštačka inteligencija podređena svom muškom korisniku odnosno svom tvorcu. Autorka analiziranim primerima problematizuje i dekonstruiše poredak redefinisanjem rodnih uloga.
Treći rad „Umiranje u video igrama: od virtuelnog oživljavanja do digitalne apokalipse“ Mirka Stojkovića, igrom slučaja, nosi određenu analogiju sa najavljenim nestajanjem određenih okvira i principa savremenog sveta pogođenog pandemijom Kovida 19, iako se bavi svetom video igara. Jer, za pasionirane igrače video igara, koji provode puno vremena u digitalnim svetovima, smrt likova kroz koje u njima borave ima veliki značaj. Preklapanje ova dva sveta otvara različita filozofska pitanja, od kojih se odgovori ne mogu naći samo u jednom.
Četvrti tekst „Odnos naučne fantastike i oglašavanja“ Nenada Perića analizira odnos naučne fantastike i oglašavanja, konkretno predstave oglašavanja u naučnoj fantastici i pretvaranje njihove forme u realnost. Navodi primere određenih estetskih diskursa viđenja budućnosti koji sve više postaju sadašnjost. Pored toga, tretira moguće načine oglašavanja korišćenjem (novih) tehnologija, predviđene prikazima budućnosti u alternativnim univerzumima naučnoj fantastici.
Poslednji rad objavljen u okviru temata, „Blejd raner 1982: anticipacija tehnologije i korisničkog interfejsa u naučno-fantastičnom filmu“ Katarine Kaplarski Vuković, nadovezuje se na prethodni bavljenjem tehnološkim inovacijama i dizajnom korisničkog interfejsa, odnosno ideje iz literature i filma koje su realizovane. Takođe, prikazuje fantastične tehnološke izume koji bi se mogli realizovati u bliskoj budućnosti, kao i njihov uticaj na društvo. Za primer je uzet kultni film Blejd Raner iz 1982. čija radnja je smeštena u novembru 2019. godine, kada je rad i napisan.
Pored temata o naučnoj fantastici novi broj Kulture donosi još dva temata posvećena institutu legata (priredila Jadranka Božić) i estetici tela u hrišćanstvu (priredili Vladimir Kolarić i Blagoje Pantelić). Glavna urednica broja je Vladislava Gordić Petković.
Časopis Kultura izlazi od 1968. Godine u izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Svi tekstovi ikada objavljeni u njemu dostupni su na sajtu http://casopiskultura.rs/ .
