U Blicu prikazi knjiga Ivana Đorđevića i Bobana Kneževića
U književnom dodatku, koji svake nedelje izlazi u okviru lista Blic, juče (06. decembra) su u rubrici “S+F=SF” posvećenoj prikazima knjiga iz domena popularne nauke i fantastike, predstavljena dela “Antropologija naučne fantastike“ Ivana Đorđevića i “Poslednji Srbin“ Bobana Kneževića. Ukoliko ste propustili da kupite jučerašnji Blic, ovde prenosimo oba teksta, koje potpisuje književni kritičar Slobodan Ivkov:
Antropologija SF-a
AUTOR: Ivan Đorđević IZDAVAČ: Etnografski institut SANU BROJ STRANA: 142 ISBN: 978-86-7587-056-2 POVEZ: Mek CENA: 385 dinara
Tačno dve decenije posle štampanja impresivnog, po sadržaju fascinantnog (na jednom mestu 60 obimnih studija vrhunskih eksperata), a po formi čak monumentalnog (684 str.), zbornika „Srpska fantastika“ kojeg je ispred Odeljenja jezika i književnosti SANU 1989. uredio akademik Predrag Palavestra, dela koje je našu književnu fantastiku jasno povezalo s kulturnom antropologijom, na razmatranje akademika Miodraga Pavlovića o fantastici u antropološkom ključu se na specifičan način nadovezao jedan savremeni teoretičar. Šteta što su u njegovoj knjizi čiji je pun naslov “Antropologija naučne fantastike: tradicija u žanrovskoj književnosti“, a koje je u okviru projekta “Antropološko ispitivanje komunikacije u savremenoj Srbiji“ finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, nema beleške o autoru. Iz drugog izvora sam saznao kako je reč o magistru, istraživaču-saradniku Instituta. Povodi za rad su uglavnom savremeni autori i teoretičari SF-a. Sve je besprekorno, metodološki konzistentno. Pored ostalog, popisani su i izvori i literatura od stotinak jedinica, a tu je i obiman engleski rezime na šest stranica. Ipak, koncepcija naslovne stranice je daleko ispod nivoa i ozbiljnosti dela.
Knjiga provokativnog naslova (sa još provokativnijim podnaslovom “Nema povratka, nema predaje, nema oprosta“) četvrti je roman jednog od naših najpoznatijih F i SF pisaca, ali i najagilnijih urednika i izdavača ostvarenja ovakvog usmerenja. Reč je o njegovom do sada nesumnjivo najambicioznijem, najobimnijem i nejboljem delu. Radnju, koja bi zbog prelazaka genetski predisponiranih likova iz jednog vremena ili geografskog prostora u drugi (iz SAD u Srbiju ili Bosnu i obrnuto) putem međudimenzionalnih prolaza (na Zemlji ih, kao, ima 28 namenjenih sklanjanju naroda kojima preti nestanak – u ovom slučaju srpskom) lako mogla da se opiše kao nekakva proširena epizoda TV serijala “Zvezdana kapija“ ili “Zona sumraka“, ipak nije lako prepričati. Prvenstveno zbog toga što je roman istovremeno i američki on the road i srpska bajka, kao i istorijski i ratni roman čije je mesto radnje (uglavnom) poprište sukoba, uslovno Slovena i Germana, oko raspada Jugoslavije. Naslov ipak u punoj meri najavljuje mračni siže jednog ostvarenja pretežno iz podžanra “alternativna istorija“, ali koje bi moglo i da se odredi kao elegična posveta našim emigrantima tokom devedesetih. Ono zahteva strpljivog, pažljivog i posvećenog čitaoca, a vredno je uloženog vremena.
Tačno dve decenije posle štampanja impresivnog, po sadržaju fascinantnog (na jednom mestu 60 obimnih studija vrhunskih eksperata), a po formi čak monumentalnog (684 str.), zbornika „Srpska fantastika“ kojeg je ispred Odeljenja jezika i književnosti SANU 1989. uredio akademik Predrag Palavestra, dela koje je našu književnu fantastiku jasno povezalo s kulturnom antropologijom, na razmatranje akademika Miodraga Pavlovića o fantastici u antropološkom ključu se na specifičan način nadovezao jedan savremeni teoretičar. Šteta što su u njegovoj knjizi čiji je pun naslov “Antropologija naučne fantastike: tradicija u žanrovskoj književnosti“, a koje je u okviru projekta “Antropološko ispitivanje komunikacije u savremenoj Srbiji“ finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, nema beleške o autoru. Iz drugog izvora sam saznao kako je reč o magistru, istraživaču-saradniku Instituta. Povodi za rad su uglavnom savremeni autori i teoretičari SF-a. Sve je besprekorno, metodološki konzistentno. Pored ostalog, popisani su i izvori i literatura od stotinak jedinica, a tu je i obiman engleski rezime na šest stranica. Ipak, koncepcija naslovne stranice je daleko ispod nivoa i ozbiljnosti dela.
Knjiga provokativnog naslova (sa još provokativnijim podnaslovom “Nema povratka, nema predaje, nema oprosta“) četvrti je roman jednog od naših najpoznatijih F i SF pisaca, ali i najagilnijih urednika i izdavača ostvarenja ovakvog usmerenja. Reč je o njegovom do sada nesumnjivo najambicioznijem, najobimnijem i nejboljem delu. Radnju, koja bi zbog prelazaka genetski predisponiranih likova iz jednog vremena ili geografskog prostora u drugi (iz SAD u Srbiju ili Bosnu i obrnuto) putem međudimenzionalnih prolaza (na Zemlji ih, kao, ima 28 namenjenih sklanjanju naroda kojima preti nestanak – u ovom slučaju srpskom) lako mogla da se opiše kao nekakva proširena epizoda TV serijala “Zvezdana kapija“ ili “Zona sumraka“, ipak nije lako prepričati. Prvenstveno zbog toga što je roman istovremeno i američki on the road i srpska bajka, kao i istorijski i ratni roman čije je mesto radnje (uglavnom) poprište sukoba, uslovno Slovena i Germana, oko raspada Jugoslavije. Naslov ipak u punoj meri najavljuje mračni siže jednog ostvarenja pretežno iz podžanra “alternativna istorija“, ali koje bi moglo i da se odredi kao elegična posveta našim emigrantima tokom devedesetih. Ono zahteva strpljivog, pažljivog i posvećenog čitaoca, a vredno je uloženog vremena.
