Tribina posvećena Danu peškira

Tribina posvećena Danu peškira i sećanju na Daglasa Adamsa

Podelite sadržaj:

Članovi Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ u ponedeljak 24. maja 2021. od 19 časova organizuju onlajn tribinu posvećenu sećanju na britanskog pisca Adamsa Daglasa i njegovo delo Autostoperski vodič kroz galaksiju.

Naravno, povod za razgovor je 25. maj – dan koji ljubitelji ovog parodijsko-fantastičnog romana nazivaju Dan peškira. Tog dana oni oko vrata nose peškir, upravo kao i junaci Daglasovog dela.

Autostoperski vodič kroz galaksiju prvobitno je, krajem sedamdesetih godina, emitovan kao šestodelni radiodramski serijal na BBC radiju. Kasnije je delo zaživelo u vidu knjiškog serijala, poznatijeg kao „trilogija u pet delova“, kog su činili naslovi: Autostoperski vodič kroz galaksiju (1979), Restoran na kraju Vaseljene (1980), Život, Vaseljena i sve ostalo (1982), Do viđenja i hvala na svim ribama (1985) i Uglavnom bezopasni (1992).

Serija romana prevedena je na više od 30 jezika i deo je školske lektire za učenike širom sveta. Prema njoj su napravljene brojne kompjuterske igre, nacrtani stripovi, snimljena istoimena igrana TV serija (1981), a 2005. godine i filmska adaptacija.

Izvorni citat koji objašnjava važnost peškira može se pronaći u trećem poglavlju Vodiča za autostopere kroz galaksiju:

„Peškir je najmasovnija korisna stvar koju neki međuzvezdani autostoper može imati. Delom ima veliku praktičnu vrednost. Možeš se omotati njime radi toplote dok odskakuješ po hladnim mesecima Jaglana Bete; možeš leći na njega na blistavim mramornopješčanima plažama Santraginusa V, udišući omamljujuće morske pare; može da spava ispod njega pod zvezdama koje tako crveno sjaje na pustinjskom svetu Kakrafoona; rabiti ga za veslanje splavkom niz sporu i tešku reku Moth; namočiti ga za upotrebu u borbi prsa o prsa; omotati njime svoju glavu radi odbijanja štetnih gasova ili izbegavanja pogleda proždrljivim Kukcobrbljajuće Zveri Traalske (tako nedokučivo glupave životinje koja pretpostavlja da ako je ne možeš videti, onda ona ne može videti ni tebe); možeš mahati peškirom u hitnim slučajevima radi poziva u pomoć i dakako osušiti se njime ako se još uvek doima dovoljno čistim.

Laku noć, Punpune

No, važnije je od toga da peškir ima neizmernu psihološku vrednost. Iz nekog razloga, ako lutalac (lutalac: nestoperski izletnik) otkrije da neki autostoper nosi sa sobom peškir, automatski će pretpostaviti da takođe poseduje četkicu za zube, flanel za lice, sapun, kutiju keksa, plosku, kompas, mapu, klupko konopa, sprej protiv komaraca, opremu za vlažne uslove, svemirsko odelo, itd. itd. Štaviše, lutalac će tada rado posuditi autostoperu bilo koju od ovih stvari ili desetak drugih predmeta koje je autostoper možda slučajno ’izgubio’. Ono što će lutalac pomisliti jest da svako ko može stopiranjem proći galaksiju uzduž i popreko, ispresecati je, zaći u njene zabiti, boriti se protiv očajnih mogućnosti, naposletku je pobediti i još uvek znati gde mu se nalazi peškir, svakako čovek na kojeg se može računati.“

Tribina posvećena Danu peškira biće emitovana na YouTube kanalu Društva „Lazar Komarčić“.

Tribina posvećena DANU PEŠKIRA