Novi veliki panel o tajnim vezama Zevsa, Miloša Obilića i Kapetana Amerike pod nazivom „Istorijski i epski junaci” u organizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pokrenuo je značajne teme koje okupiraju javnost od davnina do savremenog sveta – na koji način motivi iz prošlosti promiču i ulaze u današnju kulturu.

Beogradska publika u Domu omladine pomno je slušala polemiku stručnjaka iz različitih oblasti, a moderator panela bio je Boris Stojkovski, urednik temata „Istorijski i epski junaci“, časopis Kultura (br.174-175).

Među publikom i učesnicima pokrenula se, između ostalih i interesantna tema: kako je moguće i da li izbeći pitanje politike u diskursu o istorijskom i epskom junaku, gde je moderator Stojkovski već na samom početku ukazao da je to nešto što se ne može izbeći.

Aleksandar Petrović (Aca Seltik), frontmen grupe Ortodoks Kelts istakao je da je „arhetip i divna i opasna stvar, divan jer ima svoju poruku i ako se njime bavite sa izvesnom dozom strahopoštovanja dobićete neki blagodatni rezultat. Ukoliko arhetip menjamo na silu zarad nekog drugog cilja to može biti jako opasno, zato je odlična tema koliko je slobode zapravo u svemu tome.“

Na ovu opasku nadovezala se i Danijela Vasić, profesorka sa Filološkog fakulteta u Beogradu, postavivši pitanje: „zašto ne bismo otišli još malo dalje, na još klizaviji teren… ja sam se, kada sam krenula da se bavim japanologijom prosto divila Japancima na koji način je budizam ušao u Japan, kako se prilagodio bez nekih velikih potresa. Šta se desilo sa hrišćanstvom, ako ne upravo to, ne idemo dalje od predanja o Svetom Savi, pa je on u našoj tradiciji, vladao vukovima, nosio štap koji otvara izvore… Atributi paganskih bogova pripisani su svetitelju koji je i istorijska ličnost.“

Pavle Zelić, pisac i filmski i strip scenarista istakao je da je na primer kroz strip u Hrvatskoj pokrenuta promocija istorijski i epski važnih likova, između ostalog i Nikole Tesle, u tom smislu i za nas je jako važna institucijalizacija stripa kao moćnog medija koji može imati i političku moć.

Interesantan primer navela je i Marijana Jelisavčić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koja je navela da studenti srbistike sa Univerziteta u Haleu, uče o našoj kulturi iz stripa Ćirilo i Metodije i pesme Zabranjenog pušenja.

Kristina Đuković, scenaristkinja čuvene serije Vera, podelila je svoje iskustvo stvaranja junaka i antijunaka tokom snimanja serije, istakavši da je i cenzura i autocenzura uvek prisutna: „ono što je o Veri Pešić postojalo u arhivima je vrlo nedorečeno, bio je to jedan nedovršeni mozaik, koji smo mi romansirali, odstupajući u velikoj meri od istorije.“

Učesnici su se složili da je značaj ovakvih javnih panela izuzetan, jer jedino razmena mišljenja može sistematski pokrenuti dijalog koji može osvetliti kulturne i političke refleksije naših istorijskih i epskih junaka i antijunaka.

Izvor: ZAPROKUL