TEROR – Den Simons
(Izdavač, Laguna, prevod: Nenad Dropulić)
“Teror” se čita zimi, kad mislite da ste ušuškani, u toplom, “Teror” vam otvara vrata, a zima vam ispuni srce, saživite se sa stradanjem i osetite da ste upravo vi na večnom ledu i snegu, bez nade, bez mogućnosti, sami.
“Teror” je priča o sudbini posade dva broda britanske mornarice u potrazi za Severozapadnim prolazom. Pod zapovedništvom Ser Džona Frenklina posada od 24 oficira i 110 mornara jutra 19. maja 1845. sa dva broda “Erebom” i “Terorom” isplovila je ka Arktiku u potrazi za, do tada, samo mitskim Severozapadnim prolazom. Niko se živ nije vratio.
Simons majstorski pripoveda o tragičnoj sudbini posade i njenom stradanju. Pisac priču zasniva na istorijskim činjenicama, ali pretpostavlja događaje i daje svoju viziju dešavanja tragedije. Upravo u ovom delu Simons je na svom vrhuncu, izbegava političke komentare (prvo delo koje sam ja pročitao a u kome ne veliča Jevreje), koristi svoje izuzetno predznanje i istraživanje perioda i ekspedicije. Često mu je zamerana opširnost u pisanju, ali ovde je sasvim opravdana, jer je zahvaljujući povećem broju strana uspeo da nam dočara stradanje i sve strahote koje je posada proživljavala.
Pisac je majstor atmosfere; uspešno dočarava period u kome se radnja romana dešava, nepristupačne arktičke predele, surovu tamošnju klimu i uticaj koji ona vrši na ljude. Simons nesebično edukuje čitaoca i primorava na pažljivo čitanje. Vešto kombinuje istorijske činjenice, mitove Inuita sa ličnim impresijama o tragičnom događaju. Iako se bavi temom koja je zasnovana na stvarnom događaju i čiji je ishod poznat, autor uspeva da završnicu iznese na potpuno neočekivan način.
Roman je pisan iz ugla različitih članova posade, a naročito dominiraju poglavlja iz ugla kapetana “Terora” Frensisa Krozijera. Stvorenje sa leda je izuzetno realno i ubedljivo. Karakterizacija je vrhunska, likovi su živi i opipljivi, čitalac se lako poistovećuje sa njihovim razmišljanjima i emocijama i zajedno sa njima proživljava tragediju.
“Teror” predstavlja omaž romanu “Mobi Dik” Hermana Melvila i delu “Levijatan” Tomasa Hobsa. Glavni lik u svom obraćanju posadi pravi česte reference na knjigu “Levijatan”, a citatom iz ovog dela i počinje Simonsov roman.
“Teror” je izazov u svakom smislu i treba da se čita u specifičnoj atmosferi. Nije lagano i opuštajuće štivo, preporučujem da ga čitate kad ste psihički jaki i kad znate da ste u stanju da se izborite sa sobom, sa svojim strahovima i sumnjama.
Filip Filipović
