Artea Panajotović - Ursula Le Gvin i daoizam

Studija URSULA LE GVIN I DAOIZAM Artee Panajotović

Podelite sadržaj:

U izdanju Fedona, nedavno je objavljena studija Ursula Le Gvin i daoizam Artee Panajotović zasnovana na autorkinoj doktorskoj disertaciji „Jednostavnost, prirodnost, sloboda i neizrecivost: daoizam u delima Ursule Le Gvin“ odbranjenoj 2017. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Uprkos često naglašavanoj važnosti koju daoizam ima u stvaralaštvu Ursule Le Gvin kao filozofska osnova na kojoj izrasta njen celokupan pogled na svet izražen u egzistencijalnim, estetičkim, feminističkim, ekološkim, političkim i drugim stavovima koje ova autorka iskazuje kroz svoju fikciju, poeziju i esejistiku, utisak je da do sada nije bilo književno-teorijskih radova koji su suštinski, na detaljan i sistematičan način, obrađivali ovu temu.

Studija Ursula Le Gvin i daoizam podrobnije objašnjava korelacije između stvaralaštva Ursule Le Gvin sa daoističkim poimanjem sveta i sa starokineskom filozofijom uopšte. Detaljnom analizom sadržaja i strukture odabranih romana i pripovedaka, studija osvetljava načine na koje Le Gvin integriše osnovne postulate daoizma u svoje stvaralaštvo.

Rad se prvenstveno zasniva na analizi tri romana iz Hainskog ciklusa koji implicitno ili eksplicitno tematizuju vitalne daoističke principe jednostavnosti, prirodnosti, slobode i neizrecivosti: Leva ruka tame, Čovek praznih šaka i Pričanje, kao i odabranih pripovedaka iz zbirki Dvanaest četvrti vetra i Četiri puta do oproštaja.

Studija je podeljena na uvod, četiri središnje celine (o jednostavnosti, prirodnosti, slobodi i neizrecivosti) i zaključak.

Prirodnost je posmatrana na nivou društva (ostvarena u vladalačkoj praksi Ekumena), na nivou pojedinca oličena u liku Estravena iz Leve ruke tame, a na nivou poetike Le Gvinove, izraz je našla i u kreativnom principu igre.

Jednostavnost je jedan od ključnih pojmova daoističke filozofije i temelj daoističke prakse, pa se u studiji precizno definišu značaj, posebnost i implikacije shvatanja ovog pojma, koji se potom analizira na dva nivoa u okviru romana i pripovedaka Ursule Le Gvin: na planu društva (način uređenja zajednice i svakodnevnog života) i na nivou osmišljavanja likova (u razvojnim putevima protagonista romana Pričanje i Leva ruka tame).

Poglavlje o slobodi obrađuje roman Čovek praznih šaka i priopovetku „Dan uoči revolucije“, u kojima se koncept slobode eksplicitno tematizuje kroz opis anarhističkog odonjanskog pokreta i društva koje je iz njega nastalo.

Poslednje poglavlje posvećeno je istraživanju ključnih odnosa daoističke metafizike i vidovima njihovog transponovanja u imaginarne svetove hainskog univerzuma. Analiza je prvenstveno usredsređena na religijsko-mističke sisteme, ali se dotiče i relevantnih kulturoloških, socioloških, političkih i bioloških aspekata analiziranih civilizacija. Za razmatranje dualnosti odabrana je Leva ruka tame, dok je dinamika odnosa pluraliteta i identiteta sagledana u kontekstu romana Pričanje.

U zaključju je izloženo u kojoj meri stvaralaštvo Ursule Le Guin odražava osnovne ideje daoizma i starokineske filozofije, te se sumiraju načini na koje je savremena američka spisateljica, u umetničkoj formi, iskazala temeljne koncepte jednog drevnog azijskog sistema mišljenja.

Knjiga sadrži 286 strana, u broširanom je povezu i sa omotnicom. Cena prilikom naručivanja od izdavača je 2.200 dinara.

SADRŽAJ

Predgovor

Dao i poetika Ursule le Gvin

Jednostvnost

  • Spokojan dom i radost običaja
  • Put metamorfoze sopstva
    • Sati Das: koraci po vazduhu
    • Genli Ai: mesto u mećavi

Prirodnost

  • Maglovita i blagonaklona vladavina Ekumena
  • Estraven: senka na snegu
  • Kosmička zaigranost: istina je figura u plesu

Sloboda

  • Nad kolevkom anarhije
  • Oni koji poduižu zidove sami su svoji sužnji
    • Odo: pravi put je povratak
    • Ševek: svet u praznim rukama

Neizrecivost

  • Dualnost: svetlost je leva ruka tame
  • Jedno i mnoštvo: odjeci tišine

Tačke susreta

Literatura

Indeks

Biografija autora

Artea Panajotović (Pirot, 1985), diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine. Na istom fakultetu je 2017. godine odbranila doktorsku disertaciju pod naslovom „Jednostavnost, prirodnost, sloboda i neizrecivost: daoizam u delima Ursule Le Gvin“. Od februara 2009. zaposlena je na Fakultetu za strane jezike Alfa BK univerziteta u Beogradu, najpre kao saradnik (2009–2011) i asistent (2011–2018), a od 2018. u zvanju docenta za užu naučnu oblast Anglistika. Od 2011. do 2013. radila je kao saradnik doktorand na Katedri za anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 2008. se aktivno bavi književnim i stručnim prevođenjem. Član je Udruženja anglista Srbije, European Society for the Study of English i Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Učestvuje u radu organizacionog odbora godišnje međunarodne konferencije Fakulteta za strane jezike i član je uredničkog odbora časopisa Reči – časopis za jezik, književnost i kulturu.  

Ursula Le Gvin i daoizam - Artea Panajotović
URSULA LE GVIN I DAOIZAM – Artea Panajotović