Heroji, zaljubljene princeze, zmajevi, zmije i čudesna bića iz naših narodnih bajki, koje je sakupio Vuk Karadžić, prvi put se, u svoj raskoši, prikazuju španskim čitaocima, javljaju Večernje novosti, a prenosi PISB.

Za ovaj poduhvat zaslužna je slavistkinja Alisija Himenez Mantsiou, koja je Vukove „Srpske narodne pripovijetke“ prva prevela direktno sa originalnog jezika i predstavila u istoimenoj knjizi, u izdanju kuće „Miraguano“. Španci su, do sada, izabrane srpske narodne bajke mogli da čitaju samo u prevodu sa nemačkog.

Knjiga koja nudi izbor od 24 priče, 19. aprila je predstavljena u Madridu, a autorka prevoda kaže za „Novosti“ da je insistirala da se sačuva naslov koji je Vuk izabrao, i da je izuzetno zadovoljna obavljenim poslom:

„Prevela sam ih iz originalnog Karadžićevog izdanja, objavljenog 1853. Izabrala sam one najpoznatije, kao što su ’Čardak ni na nebu ni na zemlji’ i ’Baš Čelik’, ali i one koje najviše volim: ’Crno jagnje’ i ’Međedović’“.

Slavistiku je završila u Granadi, a kaže da joj se srpski jezik toliko dopao da je poželela da ga bolje nauči. Doputovala je zbog toga u Beograd, krajem devedesetih, gde je živela dve godine i skupljala literaturu o našim bajkama za doktorat u kojem je upoređivala španske i srpske narodne umotvorine.

„Želela sam da ih prevedem na svoj jezik za mnogobrojne čitaoce koji vole svet bajki, ali nije mi bilo lako. Priče obiluju lepim ali starim i zaboravljenim rečima, a za ’male’ jezike nema dovoljno rečnika. Ovakav posao ne može da se obavlja uz pomoć interneta, kao u slučaju prevođenja sa engleskog“, kaže Alisija Himenez.

Španska slavistkinja priznaje kako bi želela da se upusti i u prevođenje i srpskih narodnih epskih i lirskih pesama, ali da još nije pokušala:

„Veoma je teško prevoditi poeziju, učiniti da ljudi na tuđem jeziku osete lepotu izvornog. Inače, osim dela nobelovca Ive Andrića, srpska književnost nije previše poznata u Španiji. Nema mnogo vaših pisaca koji su prevedeni, naročito ne savremenih. ’Mali’ jezici su, nažalost, ponekad suviše daleko.“